Književnik Mi­lo­rad Sto­jo­vić, du­go­go­di­šnji di­rek­tor Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta, pre­mi­nuo je ju­če u Pod­go­ri­ci u 88. go­di­ni ži­vo­ta. Ko­me­mo­ra­ci­ja po­vo­dom smr­ti Sto­jo­vi­ća bi­će odr­ža­na u po­ne­dje­ljak, 9. fe­bru­a­ra, u 11 sa­ti, u CNP-u, oba­vi­je­sti­li su iz na­ci­o­nal­nog te­a­tra.
Sto­jo­vić je do­bio dvi­je na­gra­de Oslo­bo­đe­nja Ti­to­gra­da, i bio je la­u­re­at Tri­na­e­sto­jul­ske na­gra­da, naj­pri­je 1968, a za­tim i 1970. go­di­ne, sa Bran­kom Ba­nje­vi­ćem i Sre­te­nom Pe­ro­vi­ćem.
Mi­lo­rad Sto­jo­vić ro­đen je 1927. go­di­ne u Mar­ti­ni­ći­ma. Gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Ti­to­gra­du, a Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Bio je pro­fe­sor ti­to­grad­ske gim­na­zi­je od 1952. go­di­ne, a od 1963. do 1975. glav­ni ured­nik i di­rek­tor Iz­da­vač­kog sek­to­ra Iz­da­vač­ko-štam­par­skog i knji­žar­skog pred­u­ze­ća „Gra­fič­ki za­vod” – Ti­to­grad. Sto­jo­vić je od 1976. go­di­ne ra­dio kao di­rek­tor Dra­me, a od 1981. kao uprav­nik Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta – Ti­to­grad, či­ji je bio po­ča­sni član na­kon od­la­ska u pen­zi­ju.
Sa­ra­đi­vao je u mno­gim li­sto­vi­ma i ča­so­pi­si­ma, me­đu ko­ji­ma je „Stva­ra­nje”, u ko­me je bio je­dan od ured­ni­ka od 1963. do 1972. go­di­ne, za­tim „Re­pu­bli­ka”, „En­ci­klo­pe­di­ja mo­der­na”, „Po­bje­da”, „Po­li­ti­ka”, „Knji­žev­ne no­vi­ne”... Po­seb­no se ba­vio pro­u­ča­va­njem cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti XX vi­je­ka i Mar­ka Mi­lja­no­va.
– Mi­lo­rad Sto­jo­vić je je­dan od stva­ra­la­ca ko­ji su iz­gra­đi­va­li kul­tur­nu kli­mu u Cr­noj Go­ri, uvo­di­li estet­ske i mo­ral­ne kri­te­ri­ju­me, ot­kri­va­li mi­le­ni­jum­ske kon­ti­nu­i­te­te na­šeg kul­tur­nog bi­ća. Sve što je ra­dio Sto­jo­vić či­ni sa uro­đe­nim osje­ća­njem mje­re, što da­je go­spod­stve­nost sva­kom nje­go­vom či­nu.
Eman­ci­pa­tor­ski je dje­lo­vao na oko­li­nu, če­sto pu­nu bez­raz­lo­žne va­tre. Uz cr­tu pi­to­mo­sti i mje­re po­sto­ji i cr­ta hra­bro­sti ko­ja ni­je Sto­jo­vi­ću ni­ka­da da­la da od­stu­pi od svo­jih uvje­re­nja. To je uvi­jek bio ri­zik, u ne­raz­vi­je­noj i po­gre­šno usmje­re­noj kul­tur­noj kli­mi, na ko­ji je Sto­jo­vić bio spre­man. Ono što kom­ple­ti­ra Sto­jo­vi­ćev slo­že­ni stva­ra­lač­ki lik i što ga traj­no ču­va su nje­go­ve kri­tič­ko-isto­rij­ske stu­di­je i ese­ji o lič­no­sti­ma, dje­li­ma i pe­ri­o­di­ma na­še kul­tu­re.
U svo­jim isto­rij­skim pri­la­zi­ma Sto­jo­vić je pr­vi na­zna­čio kon­ti­nu­i­te­te cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti i osnov­ne ori­jen­ti­re ko­ji po­ka­zu­ju je­din­stvo nje­nog du­ha, estet­skog i etič­kog, uz svu unu­tra­šnju raz­u­đe­nost. Sto­jo­vić je to uspio jer je u nje­mu spo­jen dvo­stru­ki dar: kri­ti­ča­ra i isto­ri­ča­ra – na­vo­di se u sa­op­šte­nju CNP-a.
Mi­lo­rad Sto­jo­vić je ob­ja­vio i pri­re­dio „Sjaj le­gen­de”, iz­bor iz dje­la Mar­ka Mi­lja­no­va, sa pred­go­vo­rom, bio-bi­bli­o­graf­skim po­da­ci­ma i dru­gom pro­prat­nom do­ku­men­ta­ci­jom, Bi­bli­o­te­ka „Lu­ča”, Ti­to­grad, 1963; An­to­lo­gi­ju pri­po­vje­dač­ke pro­ze Cr­ne Go­re, Ce­ti­nje, 1965; „Za­vjet”, iz­bor iz po­e­zi­je Mir­ka Ba­nje­vi­ća; „Sa­bra­na dje­la Mar­ka Mi­lja­no­va I–V”, Ti­to­grad, 1967, u ko­ji­ma se pr­vi put iz­vor­no, pre­ma pro­na­đe­nom ori­gi­na­lu, po­ja­vlju­je dje­lo „Ži­vot i obi­ča­ji Ar­ba­na­sa” kuč­kog voj­vo­de; „Nad­moć ljud­sko­sti”, ese­ji o me­đu­rat­noj cr­no­gor­skoj knji­žev­no­sti; „Li­ko­vi i ka­rak­te­ri u Gor­skom vi­jen­cu”, iz ru­ko­pi­sne za­o­stav­šti­ne prof. Stan­ka J. Pe­ru­no­vi­ća, iz­da­vač Nje­go­šev mu­zej, Ce­ti­nje, 1968; „Lju­di”, iz­bor iz po­e­zi­je o re­vo­lu­ci­ji i za re­vo­lu­ci­ju; „Pje­sme”, iz­bor iz po­e­zi­je Alek­san­dra Iva­no­vi­ća i Mi­ha­i­la Vu­ko­vi­ća; „Mar­ko Mi­lja­nov: Ka­ko umi­jem ta­ko kli­ku­jem i Voj­vo­di Pe­ku Pa­vlo­vi­ću”; An­to­lo­gi­ja cr­no­gor­ske po­e­zi­je XX vi­je­ka; Po­gled na sa­vre­me­nu cr­no­gor­sku knji­žev­nost; „Spo­me­nik”, iz­bor pri­po­vje­da­ka Ste­va­na Bu­la­ji­ća; An­to­lo­gi­ja cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti IX–XX vi­jek (sa B. Ba­nje­vi­ćem, Č. Vu­ko­vi­ćem, S. Pe­ro­vi­ćem i R. Rot­ko­vi­ćem); „Ni­ko­la Lo­pi­čić, neo­bja­vlje­ni ru­ko­pi­si” (pje­sme, pri­po­vi­jet­ke, dra­me, pi­sma); „Glas pre­ko Ze­mlje”, iz­bor iz po­e­zi­je Vo­ji­sla­va Vu­la­no­vi­ća; „Ra­do­van Zo­go­vić: Pri­po­vi­jet­ke”, „Mar­ko Mi­lja­nov Po­po­vić: Dje­la” I „Mar­ko Mi­lja­nov Po­po­vić: Pri­mje­ri čoj­stva i ju­na­štva”.
Za pre­vo­đe­nje na stra­ne i na je­zi­ke na­ro­da i na­rod­no­sti Ju­go­sla­vi­je pri­re­dio je ne­ko­li­ko iz­bo­ra – pa­no­ra­ma no­vi­je cr­no­gor­ske li­te­ra­tu­re.
Mi­lo­rad Sto­jo­vić je bio pred­sjed­nik Cr­no­gor­skog udru­že­nja po­zo­ri­šnih kri­ti­ča­ra i te­a­tro­lo­ga, član je i biv­ši pred­sjed­nik Cr­no­gor­skog PEN cen­tra, član Udru­že­nja ne­za­vi­snih knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Ma­ti­ce cr­no­gor­ske.
S.Ć.


Osta­vio u na­sle­đe vri­je­dan opus

Mi­ni­star­stvo kul­tu­re je upu­ti­lo te­le­gram sa­u­če­šća po­ro­di­ci Sto­jo­vić. U te­le­gra­mu se na­vo­di da „smrt Mi­lo­ra­da Sto­jo­vi­ća pred­sta­vlja ve­li­ki gu­bi­tak za cr­no­gor­sku kul­tu­ru, ko­joj je osta­vio u na­slje­đe vri­je­dan stva­ra­lač­ki opus, po­tvr­đe­nih estet­skih do­me­ta.
Nje­gov kul­tur­ni an­ga­žman i stva­ra­la­štvo iz­ni­klo iz cr­no­gor­ske tra­di­ci­je i sa­vre­me­no­sti, svr­sta­li su ga i u po­ro­di­cu is­tak­nu­tih cr­no­gor­skih kul­tur­nih stva­ra­la­ca, či­je dje­lo pred­sta­vlja na­ci­o­nal­nu dra­go­cje­nost”, na­vo­di se u te­le­gra­mu Mi­ni­star­stva.