Her­ceg­nov­ski zim­ski sa­lon, pre­sti­žna smo­tra li­kov­nih stva­ra­la­ca re­gi­o­na, ko­ja se ove go­di­ne or­ga­ni­zu­je 48. put pod na­zi­vom „No­ta Be­ne”, prek­si­noć je sve­ča­no otvo­ren u Ga­le­ri­ji „Jo­sip Be­po Ben­ko­vić”.
Na­ta­ša Ta­ta­lo­vić, di­rek­tor­ka Mu­ze­ja „Mir­ko Kom­ne­no­vić” i Ga­le­ri­je „Jo­sip Be­po Ben­ko­vić”, is­ta­kla je da je ri­ječ o naj­sta­ri­jem li­kov­nom sa­lo­nu sa­vre­me­ne umjet­no­sti u Cr­noj Go­ri i jed­nom od naj­sta­ri­jih li­kov­nih sa­lo­na biv­še Ju­go­sla­vi­je.
- Mi­si­ja umjet­no­sti i stva­ra­la­štva, od iz­u­zet­nog je zna­ča­ja za sva­ku sre­di­nu. Umjet­nost kao li­jek, ener­gi­ja, ko­mu­ni­ka­ci­ja... dru­ga­či­ji po­gled, no­va lje­po­ta, no­vi smi­sao. Na kra­ju, sve nas to do­vo­di do na­šeg No­vog, ko­ji umjet­no­šću di­še i ži­vi, po­ru­či­la je Ta­ta­lo­vić.
An­dri­ja Rad­man, pred­sjed­nik SO gra­da, je pri­li­kom sve­ča­nog otva­ra­nja Sa­lo­na ka­zao, da sli­kar­ski iz­raz vo­di da­le­ko po­ri­je­klo, a u ne­kim raz­mje­ra­ma epo­ha i Her­ceg­nov­ki zim­ski sa­lon, ko­ji je uvi­jek pred­sta­vljao jed­nu od na­pre­sti­žni­jih ma­ni­fe­sta­ci­ja u Cr­noj Go­ri i ši­re.
- Nje­gov zna­čaj je u to­me što se uče­šće sva­kog umjet­ni­ka u nje­go­voj se­lek­ci­ji bi­lje­ži ve­li­kim slo­vi­ma u nje­go­vom ži­vo­to­pi­su i pred­sta­vlja pre­po­ru­ku za svi­jet slav­nih.
Her­ceg­nov­ski zim­ski sa­lon, 48. put po­tvr­đu­je ka­kva je ta­šti­na sli­kar­stvo, jer nam do­pu­šta da se di­vi­mo slič­no­sti­ma sa stva­ri­ma ko­je nas u sva­ko­dnev­ni­ci za­pra­vo ne do­ti­ču.
Pre­pu­štam vas pu­to­va­nju od dje­la do dje­la, ra­do­vi­ma oda­bra­nih auto­ra, lje­po­ti li­kov­nih iz­ra­za kao od­ra­za stvar­no­sti u in­spi­ra­ci­ji i du­ši sli­ka­ra, po­ru­čio je pri­li­kom otva­ra­nja Sa­lo­na, An­dri­ja Rad­man. Od cr­te­ža kao ski­ce, po­čet­ka stu­di­je, pa do va­ri­ra­nja ko­nač­nog umjet­nič­kog pro­duk­ta , bio je kon­cept ovo­go­di­šnjeg sa­lo­na, ko­ji je po oda­bi­ru Vla­da­ne Spa­ić Ko­sić, se­lek­tor­ke sa­ku­pio 23 auto­ra ko­ji su svo­je is­ka­ze osta­vi­li ili na­mi­je­ni­li u me­di­ju cr­te­ža.
Svo­ju in­ter­pre­ta­ci­ju te­me da­li su: Alek­san­dar Je­stro­vić Ja­mes­din, Bla­žo Ko­va­če­vić, Da­mjan Ko­va­če­vić, Da­ni­je­la Dar­ma­no­vić Mah­mu­to­vić, La­na Ra­ka­no­vić, Ma­ja Ob­ra­do­vić, Ma­ri­ja Ka­pi­so­da, Ma­ša Đu­ri­čić, Mil­ka De­li­ba­šić, Na­da Ka­žić, Na­od Zo­rić, Na­ta­li­ja Mi­ja­to­vić, Na­ta­ša Te­o­fi­lo­vić, No­vi­ca Ko­vač, Pe­tar De­li­je­vić, Pre­drag Ter­zić, Sr­đan Vuk­če­vić, Ta­di­ja Ja­ni­čić, Ta­nja To­pu­zo­ska, Ta­tja­na Šo­go­rov, Ti­ja­na Ko­jić, Vla­di­mir La­lić i Vo­ji­slav Vo­jo Ki­li­bar­da.
Spa­ić Ko­sić ima­la je po­tre­bu da upra­vo po­li­ti­ča­ri­ma, od­no­sno lju­di­ma ko­ji vo­de grad, skre­ne pa­žnju na Ga­le­ri­ju „Jo­sip Be­po Ben­ko­vić”, kao na onu ko­ja ima ve­li­ki po­ten­ci­jal, ali ko­ja va­pi za re­kon­struk­ci­jom.
Tro­čla­ni ži­ri u sa­sta­vu Bor­ka Bo­žo­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti i di­rek­tor­ka be­o­grad­ske ga­le­ri­je „Ha­os”, Ana Iva­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti i ku­sto­ski­nja Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re i Kri­sti­na Mi­la­to­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti iz Her­ceg No­vog, jed­no­gla­sno je od­lu­čio da tri rav­no­prav­ne na­gra­de u vi­si­ni od 500 eura pri­pad­nu Na­ta­li­ji Mi­la­to­vić, Da­mja­nu Ko­va­če­vi­ću i Mil­ki De­li­ba­šić. Na­gra­da pra­va iz­la­ga­nja u po­me­nu­toj ga­le­ri­ji do­di­je­lje­na je Vla­di­mi­ru La­li­ću i Pre­dra­gu Ter­zi­ću.
Bo­žo­vić je is­pred ži­ri­ja i obra­zlo­ži­la od­lu­ku, pret­hod­no uka­zav­ši na to da me­đu 23 auto­ra ko­je je Vla­da­na Spa­ić Ko­sić iza­bra­la za Sa­lon, po­sto­je i dva umjet­ni­ka ko­ji su van kon­ku­ren­ci­je, Na­od Zo­rić i Sr­đan Vuk­če­vić.
- Na­ta­li­ja Mi­la­to­vić je di­plo­mi­ra­la na Ce­ti­nju, a da­nas je pro­fe­sor na Bin­gam­ton Uni­ver­zi­te­tu u Ame­ri­ci. Ona je do­bi­la sve ame­rič­ke na­gra­de, a kod nas je još po­ma­lo za­bo­ra­vlje­na. Htje­li smo da skre­ne­mo pa­žnju na njen iz­u­ze­tan dar, izu­et­nu in­te­lek­tu­al­nu sna­gu i njen ve­li­ki po­ten­ci­jal za jed­nu mre­žu od­no­sa iz­me­đu ce­tinj­ske Aka­de­mi­je i dru­gih Aka­de­mi­ja, uklju­ču­ju­ći i ame­rič­ke uni­ver­zi­te­te za umjet­nost. Ona je do­bi­la na­gra­du za re­cent­ne ra­do­ve, akri­lik i gra­fi­te na dr­ve­tu, sve ostva­re­ne u 2014.go­di­ni.
Da­mjan Ko­va­če­vić, li­kov­ni stva­ra­lac iz Be­o­gra­da do­bio je na­gra­du za la­vi­ra­ne cr­te­že ko­ji svje­do­če o oso­be­no­sti nje­go­vog sli­kar­skog po­stup­ka. Ri­ječ je o iz­u­zet­nom stva­ra­o­cu. Nje­go­vi ra­do­vi svje­do­če ne sa­mo o oso­be­no­sti nje­go­vog li­kov­nog po­stup­ka, već i o maj­stor­stvu u tret­ma­nu li­ni­je i stva­ra­nju jed­nog po­seb­nog mit­skog svi­je­ta.
Tre­ća do­bit­ni­ca je Mil­ka De­li­ba­šić, sli­kar­ka iz Nik­ši­ća, za iskre­no ar­ti­ku­li­sa­nje cr­tač­ke emo­ci­je.
Na­gra­da Pra­vo iz­la­ga­nja, ovo­ga pu­ta je do­di­je­lje­na dvo­ji­ci umjet­ni­ka Vla­di­mi­ru La­li­ću za cr­tež uglje­nom i Pre­dra­gu Ter­zi­ću za cr­te­že na zi­du. Ter­zić će u jed­nom di­je­lu pro­sto­ra ga­le­ri­je ima­ti pri­li­ke da pra­vi di­rekt­no svo­je cr­te­že na zi­du, a La­lić će u dru­gom di­je­lu po­sta­vi­ti svo­ju iz­lo­žbu, ta­ko da mi­slim da će to bi­ti vr­lo li­jep di­ja­log iz­me­đu dva auto­ra.
Ži­ri bi že­lio da po­hva­li Pe­tra De­li­je­vi­ća za nje­gov ino­va­tiv­ni pri­stup cr­tač­kom me­di­ju, sa­gle­da­nom u 3D len­ti­ku­lar prin­tu i Ma­ši Đu­ri­čić za njen iz­u­ze­tan vi­deo rad „Igra”, re­a­li­zo­van uz aku­stič­nu di­na­mi­ku bub­njar­skog zvu­ka Dra­go­lju­ba Đu­ri­či­ća, obra­zlo­žio je ži­ri 48. Her­ceg­nov­skog zim­skog sa­lo­na.K.M.


De­li­ba­šić: Od­lič­na se­lek­ci­ja

Mla­da umjet­ni­ca iz Nik­ši­ća, Mil­ka De­li­ba­šić, ka­za­la je da je ovo nje­no pr­vo pred­sta­vlja­nje na pri­mor­ju i Her­ceg­nov­skom zim­skom sa­lo­nu što za nju pred­sta­vlja po­seb­nu čast.
– Se­lek­ci­ja je bi­la od­lič­na, ri­ječ je o mo­jim ko­le­ga­ma či­je sam ra­do­ve ima­la pri­li­ke ra­ni­je da vi­dim, i čast mi je što iz­la­žem sa nji­ma, a po­seb­nu čast no­si sa so­bom na­gra­da. Cr­tež pred­sta­vlja mo­ju osnov­nu pre­o­ku­pa­ci­ju. Za­u­zi­ma pri­mar­no mje­sto u mom ra­du, ma­da vo­lim da se iz­ra­ža­vam i kroz dru­ge me­di­je, fo­to­gra­fi­ju, vi­deo za­pis itd. Još ni­sam ima­la pri­li­ku da s pa­žnjom po­gle­dam ci­je­lu po­stav­ku, ali na osno­vu pr­vog le­ti­mič­nog po­gle­da, uti­sci su vi­še ne­go po­zi­tiv­ni, ka­za­la je De­li­ba­šić.


De­li­je­vić: Cr­tež je mo­ja pre­o­ku­pa­ci­ja

Pe­tar De­li­je­vić, je ka­zao da ni­je oče­ki­vao po­hva­lu ži­ri­ja.
- Naj­če­šće ne­mam ni­ka­kva oče­ki­va­nja, pa ta­ko ni­sam oče­ki­vao ni po­hva­lu. Mo­žda sam po­hva­lu do­bio za­hva­lju­ju­ći svo­joj po­sve­će­no­sti. Li­kov­nu aka­de­mi­ju, smjer gra­fi­ka za­vr­šio sam u Be­o­gra­du kod prof. Dra­ga­na Mi­ro­va i tre­nut­no ra­dim i ži­vim u Nik­ši­ću gdje sam i ro­đen. Cr­tež pred­sta­vlja mo­ju glav­nu pre­o­ku­pa­ci­ju, po­ru­čio je De­li­je­vić.


Ter­zić smi­šlja no­vu po­stav­ku

Pre­drag Ter­zić, ko­ji je do­bio na­gra­du Pra­vo iz­la­ga­nja u Ga­le­ri­ji „Jo­sip Be­po Ben­ko­vić”, ka­zao je da mu je pri­je sve­ga dra­go što je imao pri­li­ku da uče­stvu­je na Sa­lo­nu, i pod­sje­tio da je la­ni uče­stvo­vao u ma­ni­fe­sta­ci­ji Noć kul­tu­re u Her­ceg No­vom.
- Na­gra­da na­rav­no zna­či mno­go, tim pri­je što pla­ni­ram da na­red­ne go­di­ne upri­li­čim u ovom pro­sto­ru no­vu iz­lo­žbu sa cr­te­ži­ma na zi­do­vi­ma. Cr­tež kao me­dij po­la­ko po­no­vo do­bi­ja no­vi iz­raz. U sva­kom slu­ča­ju, cr­tež je je­dan od osnov­nih ele­me­na­ta za da­lje, oci­je­nio je Ter­zić.