Dug i bu­ran apla­uz naj­bo­lji je do­kaz da je pre­mi­jer­no iz­vo­đe­nje ,,Presvlačenja” u pod­go­rič­kom Do­de­stu bi­lo vi­še ne­go uspje­šno. Pred­sta­va je ura­đe­na po tek­stu po­zna­tog dram­skog pi­sca Lju­bo­mi­ra Đur­ko­vi­ća, a u re­ži­ji Mir­ja­ne Me­do­je­vić. Ulo­ge su tu­ma­či­li glum­ci Ana Vuč­ko­vić, Ti­ja­na Bje­li­ca, De­jan Iva­nić i Ste­van Ra­du­si­no­vić.
– Bi­lo je te­ško, ali ne iz raz­lo­ga što je tekst pi­san pri­je če­tr­na­est go­di­na, jer je on pod­jed­na­ko ak­tu­e­lan kao da je pi­san ju­če. Bi­lo je te­ško jer sam bi­la pod ogrom­nim pri­ti­skom, ipak, ovo je mo­ja pr­va re­ži­ja po­sli­je fa­kul­te­ta. Tekst za­pra­vo ima sa­mo 14 stra­na i naj­te­že mi je bi­lo da odr­žim la­ko­ću ko­ju ovaj i svi dru­gi Lju­bo­vi (Đur­ko­vić) tek­sto­vi ima­ju iako se ba­vi ozbilj­nim te­ma­ma – ka­za­la je re­di­telj­ka Me­do­je­vić. Ona je do­da­la da je naj­ve­ći cilj bio da se is­po­štu­je pi­sac.
– Pred­sta­va je pra­vlje­na da pu­bli­ka bu­de pod svje­tlom, zbog ko­mu­ni­ka­ci­je i otvo­re­no­sti. Sma­tram da je na­i­šla na ra­zu­mi­je­va­nje. U tom smi­slu je i glum­ci­ma glav­ni part­ner bi­la pu­bli­ka, baš zbog te mo­no­lo­ške struk­tu­re – na­ve­la je Me­do­je­vić. Ona je do­da­la da je sa­vre­me­ni čo­vjek, čo­vjek 21. vi­je­ka, iz­u­zet­no kom­pli­ko­van, te da je ne­mo­gu­će otvo­ri­ti sva pi­ta­nja ko­ja se nje­ga ti­ču.
- Je­dan od an­ke­ti­ra­nih na po­čet­ku pred­sta­ve je dao do­bru de­fi­ni­ci­ju poj­ma ,,pre­svla­če­nje”, da je to za­pra­vo ,,ha­o­tič­no po­na­ša­nje čo­vje­ka”. I čo­vjek 21. vi­je­ka je­ste ta­kav, ha­o­ti­čan i ne­u­hva­tljiv. Lju­bo se ba­vio te­ma­ma ko­je su nje­ga za­ni­ma­le i tu smo se ne­gdje na­šli i glum­ci i ja – sma­tra re­ži­ser­ka. Ona na­vo­di da je cje­lo­ku­pan pro­ces bio te­žak i da je či­ta­va eki­pa na­i­la­zi­la na mno­go­broj­ne pro­ble­me. Ka­ko ka­že, ni­je la­ko ra­di­ti u ne­za­vi­snoj pro­duk­ci­ji.
-Ni­je­sam htje­la da se za­ča­u­rim u ne­ku ide­ju ko­ju sam ima­la. Na­sto­ja­la sam da bu­dem otvo­re­na za sve no­ve ide­je i lju­de ko­ji su ima­li že­lju da uđu u pro­ces. Glum­ci su bi­li mo­tor ovo­ga pro­ce­sa. Pro­la­zi­li smo kroz raz­li­či­te fa­ze, ali no­ćas smo, či­ni mi se, svi ne­gdje za­do­volj­ni u smi­slu da smo po­sti­gli to što smo htje­li da is­pri­ča­mo lju­di­ma. E sad, na ka­kve će ocje­ne na­i­ći kod pu­bli­ke i kri­ti­ke, to će­mo tek da vi­di­mo – sma­tra Me­do­je­vić. Ona je za­klju­či­la da re­di­telj iza kog ne sto­je glum­ci i ni­je re­di­telj.
Pre­svla­če­nje je ko­mad Lju­ba Đur­kov­ća, na­pi­san 2001. go­di­ne, a ova pred­sta­va je u ne­kom smi­slu bi­la ustva­ri pra­i­zved­ba u Cr­noj Go­ri. Tač­ni­je, ko­mad je ne­ko­li­ko pu­ta in­sce­ni­ran, ali ni­ka­da na ne­koj do­ma­ćoj sce­ni. Ko­sti­mo­graf pred­sta­ve je Li­na Le­ko­vić, mon­ta­žu vi­deo ma­te­ri­ja­la ura­dio je Sa­ša Ra­do­vić, dok je pro­du­cent pred­sta­ve Lju­bo Ka­li­ča­nin.A.ĆU­KO­VIĆ


Aso­ci­ja­ci­ja

Za­ni­mlji­vo je što ko­mad po­či­nje sni­mlje­nom an­ke­tom, da bi se ka­sni­je pre­ba­cio na sce­nu, kao kom­bi­na­ci­ja an­ke­te i glu­me.
Pa me­ni se či­ni­lo da je za­ni­mlji­vo da pi­ta­mo lju­de na uli­ci na šta ih aso­ci­ra ri­ječ ,,pre­svla­če­nje”. Če­sto po­zo­ri­šte po­sta­je to­li­ko her­me­tič­no da se za­tvo­ri u od­re­đe­ni okvir i ne­ma slu­ha za to šta se de­ša­va va­ni. Me­ni su ne­ki lju­di da­li mno­go tač­ni­ji od­go­vor od to­ga šta je sam autor tek­sta imao da ka­že. Sma­tram da po­zo­ri­šte tre­ba vi­še da se otvo­ri ka obič­nim lju­di­ma i da ne te­ži eli­ti­zmu. Tu smo, ko­nač­no, zbog pu­bli­ke – ka­za­la je re­di­telj­ka pred­sta­ve ,,Pre­svla­če­nje” Mir­ja­na Me­do­je­vić.