U sklo­pu Pe­ki­će­ve ne­dje­lje, u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, pri­ka­zan je sni­mak pred­sta­ve ,,Zlat­no ru­no”, ra­đe­ne po isto­i­me­nom Pe­ki­će­vom ro­ma­nu. Pu­bli­ci se obra­tio prof. Mi­lo­rad Du­ru­to­vić ko­ji je ka­zao da mu je dra­go što je ova ma­ni­fe­sta­ci­ja ve­o­ma po­sje­će­na i što je iza­zva­la ve­li­ko in­te­re­so­va­nje, te da je ovo Pe­ki­će­vo dje­lo ču­ve­no.
- Za ovu go­di­nu, ovo je bio je­dan od na­či­na da re­pre­zen­tu­je­mo stva­ra­la­štvo Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća – ka­zao je Du­ru­to­vić.
U pi­ta­nju je pro­jek­ci­ja snim­ka pred­sta­ve ,,Zlat­no ru­no” Be­o­grad­skog dram­skog po­zo­ri­šta, u re­ži­ji Ne­boj­še Bra­di­ća, u ko­joj ulo­ge tu­ma­če Vo­jin Ćet­ko­vić, Ivan To­mić i Ne­boj­ša Du­ga­lić. Pe­ki­ćev­sko lu­ta­nje kroz isto­ri­ju sa­gle­da­no je iz vi­zu­re jed­nog od Nje­go­va­na, a u pi­ta­nju je uz­bu­dlji­va pri­ča o pre­šmin­ka­va­nju isto­ri­je i lič­nih sud­bi­na za­rad po­li­tič­ke nu­žno­sti.
,,Mo­žda je za­vje­sa Su­lej­ma­no­vog rat­nič­kog ša­to­ra na si­get­skom bo­ji­štu u stva­ri Pe­ki­će­va isto­rij­ska ša­tra u ko­joj li­ko­vi igra­ju pe­ki­ćev­sko kr­va­vo po­zo­ri­šte. Mo­žda su i sjen­ke ko­je igra­ju na svi­le­nom kri­lu car­skog ča­do­ra u stva­ri du­še pre­da­ka svih Si­me­o­na ko­ji su pri­zva­ni iz za­grob­nog svi­je­ta da vo­de svoj ma­li rat za umjet­nost i ži­vot”, sma­tra kri­ti­ka.
Pe­kić nas ovim ro­ma­nom uvo­di u svi­jet Nje­go­va­na. Ob­ja­šnja­va i sli­ka ka­ko se tr­gov­ci po­na­ša­ju pre­ma stva­ri­ma ko­je osta­li lju­di uzi­ma­ju zdra­vo za go­to­vo. Ono što je ču­de­sno u svim to­mo­vi­ma ,,Zlat­nog ru­na” je­ste to što ima oko de­se­tak Si­me­o­na i de­se­tak pot­pu­no raz­li­či­tih po­gle­da na svi­jet i tr­go­vi­nu.
Pe­kić nam na za­ni­mljiv i vi­še ne­go sli­ko­vit na­čin ob­ja­šnja­va isto­ri­ju ju­go­i­stoč­ne Evro­pe pra­te­ći sva­kog Si­me­o­na po­na­o­sob. Ono što je upe­ča­tlji­vo i maj­stor­ski do­ve­de­no do sa­vr­šen­stva je­su du­bo­ki opi­si li­ko­va i do­ga­đa­ja, u ko­ji­ma se či­ta­lac pot­pu­no sa­ži­vlja­va sa nji­ma i si­tu­a­ci­ja­ma u ko­ji­ma se na­la­ze. Mno­go no­vih ri­je­či i ko­ri­snih stva­ri mo­že da se na­u­či či­ta­ju­ći ovo dje­lo, a pred­sta­va je je­dan od na­či­na da se i pre­ko dru­gog me­di­ja do­ži­vi Pe­ki­će­vo stva­ra­la­štvo. Glum­ci su na iz­vr­stan na­čin po­ka­za­li da je mo­gu­će spo­zna­ti lo­gi­ku či­ta­vih na­ro­da, ne sa­mo po­je­di­na­ca na isto­rij­skoj rav­ni. Do­sta um­nih ci­ta­ta i ko­ri­snih raz­mi­šlja­nja kra­se Pe­ki­će­vo dje­lo. Ono tje­ra na raz­mi­šlja­nje, pre­i­spi­ti­va­nje i tu­ma­če­nje.
Pred­sta­va ,,Zlat­no ru­no” je 2006. go­di­ne na­gra­đe­na ,,Zlat­nim vi­te­zom” na me­đu­na­rod­nom po­zo­ri­šnom fe­sti­va­lu u Mo­skvi. Ne­boj­ša Bra­dić je isto­vre­me­no pro­gla­šen za naj­bo­ljeg re­di­te­lja, a Ne­boj­ša Du­ga­lić, ko­ji igra glav­nu ulo­gu – Si­me­o­na - u toj pred­sta­vi, do­bio je na­gra­du za naj­bo­lju glu­mu.A.ĆU­KO­VIĆ


Na­uč­ni skup

Na­uč­ni skup ,,Po­e­ti­ka i eti­ka Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća”, po­če­će da­nas u 9.30 ča­so­va u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Po­zdrav­ne ri­je­či odr­ža­će doc. dr Dra­go Pe­ro­vić, prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić, se­kre­tar Odje­lje­nja za srp­ski je­zik i knji­žev­nost i doc. dr Go­ran Ra­do­njić, pred­sjed­nik Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra. Pri­sut­ni­ma će se obra­ti­ti i Alek­san­dra Pe­kić, pi­šče­va kćer­ka. Na di­je­lu sku­pa po­sve­će­nom op­štim te­ma­ma iz­la­ga­će prof. dr Pe­tar Pi­ja­no­vić, Uči­telj­ski fa­kul­tet Be­o­grad, ,,Re­flek­si isto­ri­je i ide­o­lo­gi­je u Pe­ki­će­vom de­lu”, prof. dr Alek­san­dar Jer­kov, Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet Be­o­grad, ,,Ve­li­ka ce­li­na: Pe­ki­će­va po­e­ti­ka ot­po­ra”, prof. dr Mla­den Šu­ka­lo, Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet Ba­nja Lu­ka, ,,Te­a­tral­nost i igra: aspek­ti po­e­ti­ke Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća”, prof. dr Ra­doj­ka Vuk­če­vić, ,,Re­cep­ci­ja Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća u Ame­ri­ci”. Na di­je­lu sku­pa po­sve­će­nom tu­ma­če­nji­ma, go­vo­ri­će prof. dr Slo­bo­dan Vla­du­šić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet No­vi Sad, ,,De­kon­struk­ci­ja žan­ra u ro­ma­nu Be­sni­lo Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća”, prof. dr Jo­van De­lić, Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet Be­o­grad, ,,No­vi Je­ru­sa­lim kao kvin­te­sen­ci­ja Pe­ki­će­ve po­e­ti­ke”, prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, Fa­kul­tet dram­skih umjet­no­sti Ce­ti­nje, ,,In­ter­tek­stu­al­nost i zna­če­nje: No­vi Je­ru­sa­lim Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća”, kao i prof. dr Li­di­ja To­mić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Nik­šić, ,,Tran­smu­ta­ci­je pri­ro­de i ci­vi­li­za­ci­je u Atlan­ti­di Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća”.


Po­la­ga­nje cvi­je­ća

Uče­sni­ci sku­pa obi­ći će da­nas spo­men-plo­ču Bo­ri­sla­vu Pe­ki­ću i po­lo­ži­ti cvi­je­će u 15.30 ča­so­va. Na­kon to­ga, dru­gi dio na­uč­nog sku­pa po­če­će u 18 ča­so­va, a iz­la­ga­će doc. dr Go­ran Ra­do­njić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Nik­šić, ,,Pe­kić i kon­ven­ci­je na­uč­ne fan­ta­sti­ke”, doc. dr Ma­ri­ja Le­tić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Is­toč­no Sa­ra­je­vo, ,,Pe­ki­će­va Sen­ti­men­tal­na po­vest kao auto­bi­o­gra­fi­ja o dru­go­me”, doc. dr Du­šan Kr­cu­no­vić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Nik­šić, ,,Pe­kić i he­len­ski vi­di­ci”, doc. dr Dra­go Pe­ro­vić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Nik­šić, ,,Eti­ka i pi­ta­nje smr­ti: Tol­stoj i Pe­kić”, prof. dr Dra­gan Bo­ško­vić, Fi­lo­lo­ško-umet­nič­ki fa­kul­tet Kra­gu­je­vac, ,,(Po)eti­ka i po­li­ti­ka: Pe­kić i Kiš”.


Eti­ka, fi­lo­zo­fi­ja, po­li­ti­ka

Dru­gog da­na na­uč­nog sku­pa, u ne­dje­lju 8. fe­bru­a­ra, u 10.30 ča­so­va, u di­je­lu pod na­zi­vom ,,Eti­ka, fi­lo­zo­fi­ja, po­li­ti­ka”, iz­la­ga­nja će ima­ti prof. dr Bo­go­ljub Ši­ja­ko­vić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Nik­šić, ,,Eti­ka, po­e­ti­ka, po­li­ti­ka”, prof. dr Bo­ris B. Bra­jo­vić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Nik­šić, ,,Aero­drom kao out of pla­ce ci­vi­li­za­ci­je u ro­ma­nu Be­sni­lo”, doc. dr Dar­ko Đo­go, Pra­vo­slav­ni bo­go­slov­ski fa­kul­tet Fo­ča, ,,Pe­kić (a)gno­stik”, kao i doc. dr Mi­ko­nja Kne­že­vić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca, ,,Po­li­tič­ka ogle­da­nja Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća”. Za­vr­šnu ri­ječ odr­ža­će prof. dr Li­di­ja To­mić.