Ka­pi­tal­no va­žna isto­ri­o­graf­ska stu­di­ja Lju­bo­dra­ga Di­mi­ća ,,Ju­go­sla­vi­ja i Hlad­ni rat” o spolj­noj po­li­ti­ci Ju­go­sla­vi­je to­kom ve­li­kih kri­za Hlad­nog ra­ta od 1944. do 1974. go­di­ne ob­ja­vlje­na je ne­dav­no u iz­da­nju ,,Ar­hi­pe­la­ga” u isto­ri­o­graf­skoj edi­ci­ji ,,Vre­me i pri­ča” ko­ja je po­zna­ta po se­ri­ji knji­ga o Hlad­nom ra­tu.
Knji­ga Lju­bo­dra­ga Di­mi­ća ,,Ju­go­sla­vi­ja i Hlad­ni rat” pred­sta­vlja sve­o­bu­hvat­no is­tra­ži­va­nje ulo­ge Ju­go­sla­vi­je i spolj­ne po­li­ti­ke Jo­si­pa Bro­za Ti­ta u ve­li­kim kri­za­ma Hlad­nog ra­ta od In­for­mbi­roa 1948. i Ma­đar­ske re­vo­lu­ci­je 1956, pre­ko Po­kre­ta ne­svr­sta­nih i Če­ho­slo­vač­ke 1968, do hlad­no­ra­tov­skih iza­zo­va se­dam­de­se­tih go­di­na.
Po­la­ze­ći od ju­go­slo­ven­sko-so­vjet­skih od­no­sa to­kom če­tr­de­se­tih, kao i su­sre­ta i raz­go­vo­ra Ti­ta i Sta­lji­na, a po­tom Ti­ta i Hru­ščo­va, Di­mić is­tra­žu­je me­đu­na­rod­ni kon­tekst po­ja­ve ne­svr­sta­nih i po­je­di­ne upe­ča­tlji­ve pri­mje­re spolj­ne po­li­ti­ke Jo­si­pa Bro­za, kao što su In­di­ja, Bur­ma ili Al­žir, sve do kra­ja še­zde­se­tih i po­čet­ka se­dam­de­se­tih u ko­ji­ma pre­po­zna­je iza­zo­ve no­ve ju­go­slo­ven­ske spolj­no­po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je.
Knji­ga pri­ka­zu­je ulo­gu Ju­go­sla­vi­je u ne­kim od ključ­nih in­ter­na­ci­o­nal­nih kri­za Hlad­nog ra­ta, iz­vo­re nje­ne spolj­ne po­li­ti­ke, na­či­ne na ko­je je ona ob­li­ko­va­na u su­sre­tu sa re­gi­o­nal­nim i glo­bal­nim okol­no­sti­ma Hlad­nog ra­ta, kao i uti­caj okol­no­sti u ko­ji­ma je for­mu­li­sa­na spolj­na po­li­ti­ka Ju­go­sla­vi­je na nje­nu unu­tra­šnju po­li­ti­ku. Ra­zu­mi­je­va­nje po­je­di­nač­nih do­ga­đa­ja Hlad­nog ra­ta do­bi­ja na sna­zi i ko­he­rent­no­sti u su­sre­tu sa tu­ma­če­nji­ma dru­gih epi­zo­da iz ovog pro­ce­sa či­je su po­slje­di­ce i da­lje pri­sut­ne, ali i ka­da kao po­za­di­nu pre­do­če­ne sli­ke uzme­mo glo­bal­nu isto­ri­ju Hlad­nog ra­ta.
Za ko­na­čan ob­lik tek­sto­va u knji­zi od po­seb­nog su zna­ča­ja is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­na u ar­hi­vi­ma u Be­o­gra­du, Mo­skvi i Lon­do­nu, pri če­mu su po­je­di­ni dje­lo­vi ar­hiv­ske gra­đe tek u vri­je­me pi­sa­nja ove knji­ge po­sta­li do­stup­ni is­tra­ži­va­či­ma.
Ute­me­lje­na na no­vim is­tra­ži­va­nji­ma u ne­ko­li­ko ve­li­kih svjet­skih ar­hi­va, na ne­po­zna­toj gra­đi i pro­dor­nim tu­ma­če­nji­ma jed­nog od vo­de­ćih sa­vre­me­nih srp­skih isto­ri­ča­ra, knji­ga ,,Ju­go­sla­vi­ja i Hlad­ni rat” ozna­ča­va no­vo pre­i­spi­ti­va­nje Hlad­nog ra­ta kao isto­rij­skog pro­ce­sa du­gog ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, ali i kao va­žnog is­ku­stva za sa­da­šnji tre­nu­tak i bu­duć­nost.A.ĆU­KO­VIĆ

Na če­lu Ko­mi­si­je za isti­nu

Re­dov­ni je pro­fe­sor na Ka­te­dri za isto­ri­ju Ju­go­sla­vi­je Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du Lju­bo­drag Di­mić je do­pi­sni član SA­NU. Je­dan je od osni­va­ča Cen­tra za sa­vre­me­nu isto­ri­ju Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, osni­vač i ru­ko­vo­di­lac Cen­tra za isto­ri­ju Ju­go­sla­vi­je i Hlad­nog ra­ta. Vo­dio je dr­žav­nu Ko­mi­si­ju za isti­nu i po­mi­re­nje. Po­ča­sni je član Cen­tra za is­tra­ži­va­nja Hlad­nog ra­ta LSE – Lon­don. Autor je i ko­a­u­tor ve­li­kog bro­ja knji­ga, kao i uče­snik broj­nih na­uč­nih sku­po­va u ze­mlji i ino­stran­stvu.