Pa­vi­ljon Cr­ne Go­re na 56. Bi­je­na­lu umjet­no­sti u Ve­ne­ci­ji u pa­la­ti Ma­li­pje­ro, sa ra­dom Alek­san­dra Đu­rav­če­vi­ća i zva­nič­no je otvo­rio vra­ta po­sje­ti­o­ci­ma. Đu­rav­če­vić se pred­sta­vio kom­plek­snim ra­dom „Ti ri­cor­di - Sje­ćaš li se - You re­mem­ber”. Na otva­ra­nju su go­vo­ri­li ko­me­sar­ka i ku­ra­tor­ka mr Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Ste­fa­nia Por­ti­na­ri, pro­fe­sor­ka Uni­ver­zi­te­ta Ca` Fo­sca­ri u Ve­ne­ci­ji i Ne­nad Šo­škić, di­rek­tor Cen­tra sa­vre­me­ne umjet­no­sti Cr­ne Go­re.
Is­ti­ču­ći da je cr­no­gor­sko Mi­ni­star­stvo kul­tu­re na­pra­vi­lo od­li­čan iz­bor ti­me što je od­lu­či­lo da se na­ša ze­mlja ove go­di­ne pred­sta­vi Đu­rav­če­vi­će­vim ra­dom, ita­li­jan­ska kri­ti­čar­ka Ste­fa­nia Por­ti­na­ri do­da­je da po­stav­ka vra­ća Alek­san­dra ku­ći, iz vi­še raz­lo­ga.
– Sje­ća­nja na Cr­nu Go­ru se u nje­go­vim ra­do­vi­ma ra­čva­ju kao kra­ške ri­je­ke, bi­lo zbog či­stih emo­ci­ja, ili zbog to­ga što je uče­šće na Bi­je­na­lu u Ita­li­ji još je­dan Alek­san­drov po­vra­tak – ovaj put u ze­mlju u ko­joj je ži­vio i stu­di­rao – re­kla je Por­ti­na­ri. Kri­ti­čar­ka do­da­je da se Đu­rav­če­vi­ćev rad „pre­zen­tu­je kao po­zo­ri­šte sje­ća­nja, ko­ji se pro­ži­vlja­va svim ču­li­ma, ko­ji is­ti­če u pr­vi plan no­stal­gi­ju i iro­ni­ju, i ko­ji pod­sti­če na to da se u kov­če­ži­ću ču­va­ju bla­ga za bu­duć­nost, u skla­du sa te­mom bi­je­na­la ko­ja je ove go­di­ne po­sve­će­na „svim bu­duć­no­sti­ma svi­je­ta”.
- Za­hva­lju­ju­ći iz­lo­žbi Alek­san­dra Đu­rav­če­vi­ća mo­že­mo da za­mi­sli­mo da sa­da, kao što je za­pi­sao Džon Ras­kin u dje­lu „Ma­te­ri­jal or­na­men­ta od ka­me­nja Ve­ne­ci­je”, ne­ma­mo po­sla sa te­škim ka­me­njem i sna­žnim li­ni­ja­ma. Bi­će­mo sreć­ni: da po­sma­tra­mo ka­men u svo­joj pu­no­ći i da uži­va­mo sa pu­nim za­do­volj­stvom: da ga ob­je­di­ni­mo i da ga sta­vi­mo na mje­sto gdje mo­že bi­ti vi­đen za­u­vi­jek – re­kla je Por­ti­na­ri.
Ku­ra­tor­ka iz­lo­žbe, mr Mi­ra­no­vić, is­ta­kla je da Đu­rav­če­vić ko­re­spon­di­ra lič­nim i ko­lek­tiv­nim iden­ti­te­ti­ma za­jed­ni­ce ko­joj umjet­nik pri­pa­da - one u naj­u­žem smi­slu ri­je­či - po­ro­di­ce, one u ko­joj je ži­vio ili u ko­joj tre­nut­no ži­vi...
- Umjet­nik si­mu­li­ra­ju­ći – ma­te­ri­ja­li­zu­ju­ći sje­ća­nja u lu­cid­no pro­mi­šlje­nim, upe­ča­tlji­vim ra­do­vi­ma tvo­ri svo­je­vr­stan te­a­tar me­mo­ri­je, prot­ka­ne du­bo­ko pro­ži­vlje­nom lič­nom i isto­ri­jom ko­lek­ti­vi­te­ta ko­jem pri­pa­da. Kon­tek­stu­i­ra pro­šlost i sa­da­šnjost, za­rad na­zna­ka ne­iz­vje­sne, uz­ne­mi­ru­ju­će bu­duć­no­sti. U re­flek­so­ge­noj igri sje­ća­nja Đu­rav­če­vić ih pre­vo­di iz pro­šlog u „trp­no” sta­nje sa­da­šnjeg vre­me­na, apo­stro­fi­ra­ju­ći ši­ri me­di­te­ran­ski kon­tekst, pro­ce­su­al­no svo­de­ći ga na Bal­kan, Cr­nu Go­ru, pri­ja­te­lje, po­ro­di­cu, se­be, u ta­la­sa­stoj iden­ti­tet­skoj am­pli­tu­di kraj­no­sti – is­ti­če mr Mi­ra­no­vić.
Ona je na­ve­la da ma­le, sva­ko­dnev­ne, bru­tal­ne re­al­no­sti upor­no po­na­vlja – smrt pre­tva­ra­ju u ži­vot, če­ka­nje u že­lju, zga­ri­šta u no­ve kon­struk­ci­je, cr­ve­nom bo­jom esen­ci­jal­nu di­ho­tom­nost po­sto­ja­nja. Đu­rav­če­vi­će­vim dje­lom sve ove re­al­no­sti pa­ra­lel­no eg­zi­sti­ra­ju, pri­ča­ju stvar­nu isto­ri­ju, či­ta­ju istin­ske iden­ti­te­te, sje­ća­ju i osje­ća­ju Cr­nu Go­ru.
- Cr­no­gor­ski pa­vi­ljon na 56. Bi­je­na­lu umjet­no­sti u Ve­ne­ci­ji je otvo­ren i pra­vi je tre­nu­tak da po do­brom cr­no­gor­skom obi­ča­ju na­zdra­vi­mo uz ča­šu cr­no­gor­skog vi­na – re­kao je Šo­škić, po­že­ljev­ši uspjeh Đu­rav­če­vi­ću.
Mi­ni­star­stvo kul­tu­re po­mo­glo je uče­šće na Bi­je­na­lu, a u re­a­li­za­ci­ji Đu­rav­če­vi­će­vog pro­jek­ta uklju­če­no je 30 uče­sni­ka iz Cr­ne Go­re, Ita­li­je i Ame­ri­ke. Otva­ra­nju su pri­su­sto­va­le i po­moć­ni­ce mi­ni­stra kul­tu­re Cr­ne Go­re Dra­gi­ca Mi­lić i Li­di­ja Lje­sar.
Ž.J.