Pred ku­ćom ču­ve­nog kuč­kog voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va Po­po­vi­ća, pi­scu Dra­ga­nu La­ki­će­vi­ću uru­če­na je pre­sti­žna knji­žev­na na­gra­da ko­ja no­si ime ovog ve­li­ka­na sa Me­du­na. Na­gra­du ,,Mar­ko Mi­lja­nov” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, La­ki­će­vić je do­bio za knji­gu ,,Sne­žna iko­na” ko­ja je ob­ja­vlje­na u iz­da­nju Knji­žev­ne za­dru­ge Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća iz Pod­go­ri­ce i ,,Or­fe­u­sa” iz No­vog Sa­da.
– Ka­ko je pje­sni­ku da­to da u se­bi no­si iko­nu svo­ju ta­ko je i na­ma – ko­ji se kla­nja­mo po­e­zi­ji, „Sne­žna iko­na” zlat­ni i sre­br­ni vez, po mno­go če­mu, je­din­stve­nih sti­ho­va u srp­skom pje­sni­štvu, pje­sni­ka Dra­ga­na La­ki­će­vi­ća – ka­zao je na uru­če­nju pri­zna­nja No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik UKCG, ko­ji je i pred­sje­da­vao ži­ri­jem za do­dje­lu na­gra­de ,,Mar­ko Mi­lja­nov”. Po­red Đu­ri­ća, čla­no­vi ži­ri­ja bi­li su i knji­žev­ni­ci Mi­li­ca Ba­krač i Vla­di­mir Po­po­vić.
- „Sne­žna iko­na” Dra­ga­na La­ki­će­vi­ća je pje­snič­ko dje­lo „iko­no­pi­sa­no” pre­fi­nje­nim sti­lom ko­ji nje­gu­je me­lo­dič­nost sti­ha, ka­ko slo­bod­nog, ta­ko i de­se­ter­ca i dva­na­e­ster­ca. Stro­fe i či­ta­ve pje­sme ove knji­ge pod­sje­ća­ju na pre­da­nja i ži­ti­ja upam­će­na dav­no, u mo­rač­kom za­vi­ča­ju, dje­tinj­stvu i mla­do­sti. Sve što je obi­lje­ži­lo pje­sni­kov ži­vot, vri­jed­no je him­ne: Mo­ra­ča, Pod­go­ri­ca, Top­či­der, Ko­smet, Pi­sa­će ma­ši­ne, Ve­li­ka po­zo­ri­šta, Po­ja­ve vu­ko­va, Pr­vi sne­go­vi, Sne­žne cr­kve i ma­na­sti­ri, og­nji­šta, svi­je­će, Bo­ži­ći, pra­zni­ci – ka­za­la je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Ba­krač či­ta­ju­ći obra­zlo­že­nje ži­ri­ja za na­gra­du ko­ji je od­lu­ku do­nio jed­no­gla­sno.
Dra­gan La­ki­će­vić je ro­đen 1954. go­di­ne u Ko­la­ši­nu, gdje je učio osnov­nu ško­lu. Gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Ti­to­gra­du (Pod­go­ri­ci), a stu­di­je ju­go­slo­ven­ske i op­šte knji­žev­no­sti na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du.
U iz­da­vač­kom pred­u­ze­ću ,,Rad” ra­dio je od 1979. do 1992. go­di­ne kao ured­nik i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik. Od 1992. ured­nik je, a od 2009. glav­ni ured­nik Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge. Ure­đi­vao je knji­žev­ne ča­so­pi­se ,,Ras­kov­nik” i ,,Knji­žev­nu kri­ti­ku”. Pi­še po­e­zi­ju, pro­zu, ese­je, knji­žev­nu kri­ti­ku. Ba­vi se iz­u­ča­va­njem na­rod­ne knji­žev­no­sti i knji­žev­no­sti za dje­cu, kao i pu­bli­ci­sti­kom. Pre­vo­đen je na en­gle­ski, nje­mač­ki, šved­ski, ho­land­ski, ru­ski, polj­ski, ma­ke­don­ski, ita­li­jan­ski, ru­mun­ski i jer­men­ski je­zik.
- Po upe­ča­tlji­vo­sti i lje­po­ti li­ka, po sna­zi po­ru­ka i du­bi­na­ma dje­la, voj­vo­da Mar­ko sto­ji u gor­njem re­du iko­no­sta­sa srp­ske knji­ge: Sve­ti Sa­va, de­spot Ste­fan La­za­re­vić, Vuk Ka­ra­džić, Nje­goš, An­drić, De­san­ka... On nas spa­ja sa nji­ma – po pe­ru i mi­sli, a sa Obi­li­ćem i Ka­ra­đor­đem i Nik­cem od Ro­vi­na – po sa­blji i he­roj­stvu – ka­zao je La­ki­će­vić pri­ma­ju­ći na­gra­du. On je do­dao da je Mar­ko­vo knji­žev­no dje­lo en­ci­klo­pe­di­ja ple­men­skog ži­vo­ta, mo­ral­nih ko­dek­sa i obi­čaj­nog pra­va, ali i knji­žev­no ras­ko­šni ži­vo­pis jed­nog svi­je­ta i je­zi­ka u vre­me­ni­ma be­za­ko­nja i zla.
- Na ve­li­koj ma­tu­ri, u gim­na­zi­ji, kod pro­fe­so­ra Lu­ke Po­po­vi­ća, pi­sao sam ma­tur­ski rad: Eti­ka Mar­ka Mi­lja­no­va. Taj ra­ni rad, ne­pu­no­ljet­nog dje­ča­ka, pred pro­fe­so­rom Lu­kom, i pred va­ma, i pred Mar­kom – ja bra­nim i da­nas – ka­zao je La­ki­će­vić.
Po­red mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, do­ga­đa­ju je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj knji­žev­ni­ka i go­sti­ju, dok su sti­ho­ve iz La­ki­će­vi­će­ve na­gra­đe­ne knji­ge či­ta­li ma­tu­ran­ti pod­go­rič­ke Gim­na­zi­je Kri­sti­na De­dić i La­zar Pre­le­vić. Na kra­ju je upri­li­če­na tr­pe­za lju­ba­vi, a pu­bli­ka je mo­gla uži­va­ti u umi­je­ću na­rod­nog gu­sla­ra Mi­len­ka Ka­le­zi­ća.
A.ĆU­KO­VIĆ


Slo­va iz za­vi­ča­ja

- „Sne­žna iko­na” je knji­ga ko­ja is­pi­su­je slo­va iz za­vi­ča­ja do no­vog La­ki­će­vi­će­vog za­vi­ča­ja , Be­o­gra­da, u kom se sna­gom pje­sni­ko­ve vo­lje iz­no­va oži­vlja­va ono pro­šlo do­ba i „vir­ka” u ovo ko­je nas sna­đe. Ta­ko i ra­zu­mi­jem nje­go­ve sti­ho­ve „Sve što je ta­mo – ova­mo ho­će / Sve što je ov­de – ta­mo va­pi” - ka­zao je knji­žev­nik No­vi­ca Đu­rić.


Tri­jumf vo­lje za obraz i čast

- Mar­ko­vi Pri­mje­ri do­la­ze iz ar­he­o­lo­ških du­bi­na čo­vje­ko­vog mo­ral­nog i svje­snog bi­ća. Oni su od­je­ci ve­li­kih po­tre­sa u ko­ji­ma se su­da­ra­ju vo­lja i pri­ro­da. Mar­ko bi­lje­ži slu­ča­je­ve u ko­ji­ma je tri­jum­fo­va­la vo­lja – ne za moć, ne­go za obraz i čast, a od to­ga ne­ma ve­će­ga smi­sla i ra­do­sti po­sto­ja­nja. Ka­da se to ostva­ri, i umi­re se ve­se­lo – ka­zao je knji­žev­nik Dra­gan La­ki­će­vić na uru­če­nju na­gra­de.