Knji­gu ,,Otac Ta­dej - du­hov­nik na­šeg vre­me­na” (ži­vot i po­u­ke), ko­ja je ob­ja­vlje­na u iz­da­nju ,,Sve­ti­go­re”, Iz­da­vač­ko-in­fo­r­ma­tiv­ne usta­no­ve Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, či­ta­o­ci mo­gu ku­pi­ti na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, sa­mo uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan”, po ci­je­ni od 4.99 eura.
Te­žak ži­vot pred­o­dre­dio je nje­gov da­lji put. Po iz­bi­ja­nju Dru­gog svjet­skog ra­ta, sta­rac Ta­dej je iz­bje­gao iz Pe­ći i po­no­vo do­šao u ma­na­stir Ra­ko­vi­cu. Apri­la 1947. go­di­ne sta­rac Ta­dej se vra­ća u bra­ni­čev­sku epar­hi­ju i po­sta­je sa­brat ma­na­sti­ra Gor­njak. Po že­lji pa­tri­jar­ha Ga­vri­la Ta­dej se po­no­vo vra­ća u Peć­ku Pa­tri­jar­ši­ju 1949. go­di­ne, i po­sta­je njen na­mje­snik.
Go­di­ne 1955. iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga, po dru­gi put se vra­ća u bra­ni­čev­sku epar­hi­ju. U ovoj epar­hi­ji je bio pri­vre­me­ni pa­roh pe­čan­sko-kle­no­vač­ki i ša­pin­ske epar­hi­je, a za­tim od 1957. go­di­ne star­cu Ta­de­ju po­di­je­ljen je ka­non­ski ot­pust za ma­na­stir Hi­lan­dar. Po­sli­je ne­pu­na če­ti­ri mje­se­ca, sta­rac Ta­dej je, vo­ljom grč­kih vla­sti, vra­ćen iz Hi­lan­da­ra, sa Sve­te Go­re u Sr­bi­ju. Tu je, pri­vre­me­no, bio pa­roh bi­strič­ki, za­tim star­je­ši­na ma­na­sti­ra Tu­man. Sa ove du­žno­sti, po mol­bi 1962. go­di­ne pre­mje­šten je za star­je­ši­nu ma­na­sti­ra Vi­tov­ni­ca. Na ovoj du­žno­sti je pro­veo de­set go­di­na, da bi naj­zad, kao pa­roh vla­ško­dol­ski, bio pen­zi­o­ni­san, a za­tim po­sta­vljen za star­je­ši­nu ma­na­sti­ra Po­kaj­ni­ca kod Ve­li­ke Pla­ne, pa za du­hov­ni­ka ma­na­sti­ra Tu­man, a oda­tle po dru­gi put, za star­je­ši­nu ma­na­sti­ra Vi­tov­ni­ca. U čin ar­hi­man­dri­ta pro­iz­ve­den je 1989. go­di­ne u ma­na­sti­ru Gor­njak pred mo­šti­ma kne­za La­za­ra.
Ar­hi­man­drit Ta­dej, vi­tov­nič­ki sta­rac, upo­ko­jio se 13. apri­la 2003. go­di­ne u Bač­koj Pa­lan­ci, gdje je ži­vio po­sled­njih go­di­na svog ži­vo­ta. Sa­hra­njen je na ma­na­stir­skom gro­blju u Vi­tov­ni­ci, bez svjet­ske bu­ke.
,,Pogledajte one ko­ji su u bra­ku, a u brak su stu­pi­li bez bla­go­slo­va ili su bi­li prinuđeni na brak, ta­kvi nemaju mi­ra i uza­lud­na im je nji­ho­va lju­bav. Vidite ko­li­ka je vlast i tjelesnih i du­hov­nih roditelja. Mno­go sam pu­ta čuo da tjelesni i du­hov­ni roditelji ka­žu upra­vo ono što će se sa djecom kasnije zbi­va­ti. Jednom sam se za­ču­dio da su jedan otac i maj­ka ko­ji su po­bo­žni, si­na ubi­li svo­jim mi­sli­ma”, ri­je­či su Oca Ta­de­ja.
Na­ža­lost, ma­lo je onih ko­ji svoje roditelje po­štu­ju kao svetinju, mi­slio je on.
,,Ja sam mno­go stra­dao jer sam često osu­đi­vao svo­ga oca, misleći da ma­lo vremena pro­vo­di sa svo­jom djecom. Te moje mi­sli su isplanirale moj ži­vot, i zbog njih sam mno­go stra­dao. Za vrijeme okupacije dva pu­ta sam osu­đi­van na smrt. Prije ni­je­sam znao za­što je to ta­ko, ali kad sam se otrijeznio vi­dio sam da sam ja taj ko­ji je is­pla­ni­rao svoj ži­vot. Isto ta­ko je očigledno da se oni­ma ko­ji nose neiskazanu lju­bav otva­ra­ju sva­ka vra­ta. I ta­mo na ra­ti­šti­ma, gdje nema ži­vo­ta, i ta­mo Go­spod čud­nim na­či­nom ču­va one ko­ji ima­ju lju­bav za roditelje, ka­ko tjelesne, ta­ko i duhovne. Vidite, kad bi­smo mi ta­kvi bi­li ne bi stanje na zemlji bi­lo ova­kvo. Sa­da mo­ra­mo da se mo­li­mo, svi da se mo­li­mo i daće Go­spod snage i po­mo­ći”, ri­je­či su du­hov­nog star­ca Ta­de­ja.
A.ĆU­KO­VIĆ