Do­ku­men­tar­na pred­sta­va o ži­vo­ti­ma da­na­šnjih umjet­nič­kih igra­či­ca na ovim na­šim pro­sto­ri­ma, „Ba­le­ri­ne“, či­ju re­ži­ju i dra­ma­tur­gi­ju pot­pi­su­je Mi­le­na Bo­ga­vac, po­ku­pi­la je sim­pa­ti­je mno­go­broj­ne bu­dvan­ske pu­bli­ke, ko­ja je ovu svje­žu, za­ni­mlji­vu i du­ho­vi­tu pri­ču is­pra­ti­la ova­ci­ja­ma.
Za­što dje­voj­ke že­le da po­sta­nu ba­le­ri­ne, što za­pra­vo ra­de umjet­nič­ke igra­či­ce i da li ih ne­što raz­li­ku­je od ba­le­ri­na, ko­li­ko su sreć­ne u svo­joj pro­fe­si­ji, ka­ko iz­dr­ža­va­ju da stal­no bu­du glad­ne i da ne smi­ju da je­du sve što že­le, u če­mu je taj­na pri­vlač­no­sti nji­ho­vog po­zi­va, a una­pri­jed zna­ju da im nji­ho­va umjet­nost ne­će do­ni­je­ti fi­nan­sij­sku ili dru­štve­nu sa­tis­fak­ci­ju, ka­ko se no­se sa svo­jim pri­vat­nim ži­vo­tom i tre­nut­kom kad po­sta­ju maj­ke...Sve te od­go­vo­re do­bi­li smo na sce­ni u pred­sta­vi ko­ja kom­bi­nu­je fi­zič­ki te­a­tar i ori­gi­nal­ni, iz­ved­be­ni tekst, od umjet­nič­kih igra­či­ca Je­le­ne Alim­pi­je­vić, So­nje Ba­tić, Fro­si­ne Di­mov­ske, Mi­le­ne Kr­ko­tić, An­dre­je Ku­le­še­vić, Je­le­ne Mar­ko­vić, So­nje Pa­vić, Iste Ste­pa­nov i Sa­re To­šić.
Ka­ko je na­kon pred­sta­ve is­ta­kla Mi­le­na Bo­ga­vac, go­sto­va­nje u Bu­dvi bi­lo je za nju zna­čaj­no is­ku­stvo:
– Pr­vi put sam na fe­sti­va­lu Grad te­a­tar, o či­joj sam iz­van­red­noj po­zo­ri­šnoj tra­di­ci­ji mo­gla sa­mo da slu­šam, jer pri­pa­dam onoj mla­đoj ge­ne­ra­ci­ja. Di­van je osje­ćaj bi­ti ovog lje­ta u istom pro­gra­mu u ko­me su re­di­te­lji kao što su Di­no Mu­sta­fić ili Igor Vuk Tor­bi­ca, ili Bo­ris Li­je­še­vić... Po­go­to­vu što je pu­bli­ka ova­ko div­no pri­hva­ti­la pred­sta­vu ko­ja je re­zul­tat vi­še­mje­seč­nog, eks­pe­ri­men­tal­nog umjet­nič­ko – is­tra­ži­vač­kog pro­ce­sa, u ko­joj ne­ma ilu­zi­ja, fik­ci­je, ni­ti glu­me: plče­sa­či­ce na sce­ni go­vo­re svo­je ime, iz­no­se svo­ja is­ku­stva i sta­vo­ve o umjet­no­sti, po­li­ti­ci, apo­li­tič­no­sti, ro­du, dru­štvu i ste­re­o­ti­pi­ma s ko­ji­ma se ma­nje – vi­še uspješnpo bo­re, opa­sta­ju­ći u svo­joj, sa­mo na­iz­gled gla­mu­ro­znoj pro­fe­si­ji – is­ta­kla je Mi­le­na Bo­ga­vac.
Pred­sta­va je na­sta­la kroz vi­še­mje­seč­ni, eks­pe­ri­men­tal­ni, umjet­nič­ko-is­tra­ži­vač­ki pro­ces, za­sno­van na me­to­do­lo­škim igra­ma osim­šlje­nim ta­ko da pod­stak­nu ko­lek­tiv­no pi­sa­nje tek­sta. U njoj ne­ma ilu­zi­je, fik­ci­je ni­ti glu­me: ple­sa­či­ce na sce­ni go­vo­re u svo­je ime, iz­no­se svo­ja is­ku­stva i sta­vo­ve o umjet­no­sti, po­li­ti­ci, apo­li­tič­no­sti, ro­du, dru­štvu i ste­re­o­ti­pi­ma s ko­ji­ma se ma­nje ili vi­še uspje­šno bo­re, op­sta­ju­ći u svo­joj, sa­mo na­iz­gled gla­mu­ro­znoj pro­fe­si­ji. One je raz­ob­li­ča­va­ju, ot­kri­va­ju­ći ko­li­ko ra­da, tru­da, lju­ba­vi i po­sve­će­no­sti je po­treb­no da bi se ba­vi­le umjet­no­šću igre.
Ko­re­o­graf­ki­nja i asi­stent­ki­nja re­ži­je je Oli­ve­ra Ko­va­če­vić Cr­njan­ski, kom­po­zi­tor je Mar­ko Gru­bić, ko­sti­mo­graf­ki­nja Ma­ri­na Sre­mac, autor vi­dea Igor Mar­ko­vić, dok je asi­stent re­ži­je Uroš No­vo­vić.
U pred­sta­vi igra­ju Je­le­na Alem­pi­je­vić, So­nja Ba­tić, Fro­si­na Di­mov­ska, Mi­le­na Kr­ko­tić, An­dre­ja Ku­le­še­vić, Je­le­na Mar­ko­vić, Sa­nja Pa­vić, Ista Ste­pa­nov i Sa­ra To­šić.A.Ć.