Ime po­mor­skog ka­pe­ta­na Mi­ro­slo­va Štum­ber­ge­ra ko­je se mo­že isto­vre­me­no na­ći u svim en­ci­klo­pe­di­ja­ma, pri­ruč­ni­ci­ma, al­ma­na­si­ma, po­no­vo je u cen­tru pa­žnje Ba­o­ši­ća i Her­ceg No­vog. Na­kon 28 go­di­na, kad je za­tvo­re­na ku­ća Sta­rog ka­pe­ta­na, po­no­vo je prek­si­noć otvo­re­na, a ta čast da ovaj mu­zej u ob­no­vlje­noj zgra­di po­no­vo „ot­klju­ča” pri­pa­la je knji­žev­ni­ci, sli­kar­ki i pje­sni­ki­nji Bo­silj­ki Pu­šić. Bi­la su to nje­na sje­ća­nja na sta­rog i za­bo­ra­vlje­nog ka­pe­ta­na i vri­je­me ka­da je on ži­vio u svom Ba­o­ši­ću, tu kod Her­ceg No­vog. Po­zna­ta po­e­te­sa u svo­joj pri­či pod­sje­ti­la je na bi­lje­ške o knji­ga­ma, zna­čaj­nim eks­po­na­ti­ma, na nje­go­ve pri­mjed­be o iko­na­ma, ma­ke­ta­ma bro­do­va, o am­fo­ra­ma, di­je­lo­vi­ma na­mje­šta­ja i po­su­đa. O nje­go­vim su­ge­sti­ja­ma i član­ci­ma onih či­je je zna­nje ma­nje, a pam­će­nje kra­će.
– U ovoj ku­ći bo­ra­vi­lo je sve što je do­bro, sve što je stva­rao čo­vjek ko­ji je imao vi­zi­ju da nje­gov dom po­sta­ne mu­zej. Pri­ča je po­če­la još 1955. go­di­ne ka­da je za­ni­mlji­vi mu­zej u svo­joj ku­ći otvo­rio po­mor­ski ka­pe­tan Štum­ber­ger. Ro­đen je 2. ju­la 1892. go­di­ne, u mje­stu Šmar­je, pri Jel­ša­hu, kod Ce­lja, u Slo­ve­ni­ji. U Bo­ku je sti­gao 1914. go­di­ne i za­vo­lio ovu sre­di­nu i Ba­o­ši­će. Od svog do­la­ska u Bo­ku sa­ku­pljao je sta­ri­ne ko­je je do­no­sio iz svi­je­ta, ali i sa­ku­pljao od mje­šta­na. Ni­je šte­dio no­vac za ot­kup sta­rih pred­me­ta ko­jih je bi­lo u iz­o­bi­lju kod mje­šta­na. Ku­ća je bi­la pu­na ra­zno­vr­snih et­no­lo­ških pred­me­ta, ali i vri­jed­nih pri­mje­ra­ka sta­rog oruž­ja. U ovom nje­go­vom ži­vot­nom dje­lu se vi­di čo­vjek umjet­nik za­pa­že­nog stva­ra­lač­kog du­ha, vi­so­ke kul­tu­re i obra­zo­va­no­sti sa zna­njem pet je­zi­ka, kul­tur­ni rad­nik i ro­do­ljub – re­kla je Bo­silj­ka Pu­šić.
Ona je do­da­la da je po­seb­na vri­jed­nost bi­bli­o­te­ka od 1.514 knji­ga, me­đu ko­ji­ma je bi­lo 46 knji­ga iz 17,18. i 19. vi­je­ka.
Na­kon nje­go­ve smr­ti 6. ma­ja 1983. go­di­ne kre­mi­ran je u Be­o­gra­du i nje­go­va ur­na na­la­zi se u ku­ći – mu­ze­ju. Pri­vat­nim mu­ze­jom, u skla­du sa že­lja­ma osta­vi­o­ca upra­vljao je Za­du­žbin­ski od­bor ko­ji je for­mi­ra­la MZ Ba­o­ši­ći 1983. go­di­ne. Mu­zej je 1987. go­di­ne pre­stao sa ra­dom. Zbog ne­sa­vje­snog ga­zdo­va­nja, iz mu­ze­ja su ne­sta­li broj­ni vri­jed­ni pred­me­ti. Obje­kat je ru­i­ni­ran i vi­še pu­ta po­kra­den, a naj­vred­ni­ji eks­po­na­ti ni­je­su ni­kad pro­na­đe­ni, na­rav­no ni po­či­ni­o­ci. Ta­ko je bi­lo sve do od­lu­ke Skup­šti­ne op­šti­ne Her­ceg No­vi od 2001. go­di­ne ka­da je upra­vlja­nje imo­vi­nom ove vri­jed­ne za­du­žbi­ne po­vje­re­no JU Mu­zej i ga­le­ri­ja Her­ceg No­vi. Zgra­da je po­pra­vlje­na, oči­šće­na i sre­đe­na ba­šta. Eks­po­na­ti ko­ji su pro­te­klih go­di­na na ne­a­de­kva­tan na­čin bi­li smje­šet­ni u ka­ce­la­ri­ja­ma MZ Ba­o­ši­ći, pre­ba­če­ni su u Mu­zej i struč­nja­ci mu­ze­ja su i evi­den­ti­ra­li i oba­vi­li kon­zer­va­tor­ske ra­do­ve.
– Vra­ta ku­će mu­ze­ja – za­du­žbi­na Štum­ber­ger, po­no­vo se otva­ra­ju – re­kla je Bo­silj­ka Pu­šić i pro­či­ta­la svo­ju pje­smu po­sve­će­nu ovoj sve­ča­no­sti.
Z.Š.


Mu­zi­ka i film

Pu­bli­ku je po­zdra­vi­la i Na­ta­ša Ta­ta­lo­vić, di­rek­tor JU Mu­zej i ga­le­ri­je, a po­sle otva­ra­nja pri­ka­za­ni su do­ku­men­tar­ni fil­mo­vi „Mu­zej Štum­ber­ger” autor­ke Bran­ke Kne­že­vić i film Ki­ka To­mi­či­ća iz Tiv­ta o Sta­rom ka­pe­ta­nu.
U kul­tur­no-umjet­nič­kom pro­gra­mu na sve­ča­nom otva­ra­nju su uče­stvo­va­li kla­pa „For­tu­na” sa pro­fe­so­ri­com so­lo pje­va­nja Jo­va­nom Ra­žna­to­vić u prat­nji pi­ja­ni­ste Đu­ra Po­zna­no­vi­ća i kla­pe „Sta­ri ka­pe­tan”.