Pri­ja­tan, do­bro po­sje­ćen i ve­o­ma li­je­po pri­mljen pro­gram ka­mer­ne mu­zi­ke, pe­te ve­če­ri Fe­sti­va­la „Da­ni mu­zi­ke”, po­klo­pio se s No­ći kul­tu­re 2015, i taj mo­me­nat je uči­nio da se dvi­je ma­ni­fe­sta­ci­je spo­je u oče­ki­va­nom, najoptimalnijem vi­du. Dvo­je umjet­ni­ka iz Ju­žne Ko­re­je, fla­u­ti­sta Gi­op Son, vi­o­li­nist­ki­nja Jong Ju Li i na­ša, cr­no­gor­sko-hr­vat­ska pi­ja­nist­ki­nja Ve­dra­na Ko­vač, pri­re­di­li su stil­ski raznoliko i za­ni­mlji­vo, isto­vre­me­no i ozbilj­no, i pit­ko, pa i ši­rem audi­tor­ju­mu vr­lo pri­jem­či­vo i pri­hva­tlji­vo mu­zi­ci­ra­nje, što se ču­lo i po grom­kim apla­u­zi­ma, čak i kad im vri­je­me ni­je.
– Ve­dra­na Ko­vač se dan po­sli­je svog so­li­stič­kog kon­cer­ta po­ka­za­la i kao po­u­zdan, da­ro­vit i pri­la­go­dljiv ka­mer­ni mu­zi­čar, ko­ja se za sa­mo ne­ko­li­ko da­na za­jed­nič­kog ra­da za­i­sta „bez gre­ške” usa­gla­si­la i u sen­zi­bil­no­sti i pro­gram­skoj kon­cep­ci­ji sa svo­jim azij­skim ko­le­ga­ma. „Ru­ski” ško­lo­va­na na istom Mu­zič­kom kon­zer­va­to­ri­ju­mu „Čaj­kov­ski” u Mo­skvi, na ko­me je stu­di­ra­la i Ve­dra­na Ko­vač, vi­o­li­nist­ki­nja Jong Ju Li la­ko je „pri­mi­la” isti in­ter­pre­ta­cij­ski na­čin pi­ja­nist­ki­nje, a do­bro se, s obje umjet­ni­ce spo­jio i fla­u­ti­sta, ko­rej­sko-nje­mač­ki, od­no­sno evrop­ski đak – oci­je­ni­la je mu­zi­ko­log Ma­ri­ja Ada­mov.
Ve­če je za­po­če­la So­na­ta za fla­u­tu i kla­vir u e-mo­lu Vil­hel­ma Fri­de­ma­na Ba­ha, ko­ji ko­ri­sti po­li­fo­ne po­stup­ke svog oca, ve­li­kog Jo­ha­na Se­ba­sti­ja­na, ali i ele­men­te kla­si­ci­stič­kog sti­la, ostva­riv­ši upe­ča­tlji­vo doživljajno dej­stvo na slu­ša­o­ce.
– Soč­no za­o­bljen ton fla­u­te naj­no­si­vi­je je zra­čio u ot­mje­nom tu­ma­če­nju ele­gant­ne Si­či­li­ja­ne (cen­tral­nog sta­va), a on­da i u me­lo­di­ji jed­ne od naj­ljep­ših te­nor­skih ari­ja tran­skrip­ci­ji ču­ve­nog „is­ka­za” pje­sni­ka Len­skog iz „Ev­ge­ni­ja Onje­gi­na” Pe­tra Čaj­kov­skog, još jed­ne ve­ze i ovog umjet­ni­ka sa slo­ven­skom osje­ćaj­no­šću i li­ri­kom. U smje­ni fla­u­te i vi­o­li­ne, ri­ječ je pre­u­ze­la Jong Ju Li pod či­jim je pr­sti­ma par­ti­ja ve­o­ma ozbilj­ne i slo­že­ne Vi­o­lin­ske so­na­te u A-du­ru Se­za­ra Fran­ka, za­zvu­ča­la u svoj ton­skoj ras­ko­ši, uz ravnopravno i pod­sti­caj­no uče­šće Ve­dra­ne Ko­vač, iako je po na­šem osje­ća­ju nji­ho­vom tu­ma­če­nju ne­do­sta­ja­lo vi­še za­no­sa. Po­e­ti­ka pr­vog sta­va mo­gla je bi­ti eks­pre­siv­ni­je is­ka­za­na, no to­kom da­ljeg mu­zič­kog raz­vo­ja ni­smo bi­li us­kra­će­ni ni za jed­no od broj­nih kon­trast­nih ras­po­lo­že­nja i ras­ko­šne so­nor­no­sti, pa ni za bri­ljant­no za­vr­šno „su­sti­za­nje” dvi­je pro­ta­go­nist­ki­nje. Iz­vo­đač­ka pa­li­ca po­no­vo je u ru­ka­ma i fla­u­ti Gi­op So­na, ko­ji je u So­na­ti za fla­u­tu i kla­vir Fran­si­sa Pu­len­ka du­ho­vi­to i šar­mant­no, la­ko i gra­ci­o­zno do­nio neo­kla­sič­ne cr­te dje­la. Pli­je­ne­ći i de­li­kat­no­šću fi­no ob­li­ko­va­nog, i ov­dje svje­žeg, či­stog i kva­li­tet­nog to­na, s mje­rom u iz­ra­zu i ne­po­sred­no­šću, po­dr­ža­va­la ga je har­mon­ski ja­sna i ton­ski uskla­đe­na kla­vir­ska di­o­ni­ca Ve­dra­ne Ko­vač – ka­že Ada­mov.
Po­što­va­nja je vri­je­dan gest vi­o­li­nist­ki­nje Jong Ju Li, po­te­kle iz kla­se pri­je dvi­je go­di­ne pre­mi­nu­log pro­fe­so­ra Igo­ra Fro­lo­va, isto­vre­me­no i auto­ra vir­tu­o­zne vi­o­lin­ske li­te­ra­tu­re, da u re­per­to­ar uvr­sti i nje­go­vu „Špan­sku rap­so­di­ju”.
– Če­sto pri­sut­no na kon­cert­nim po­di­ju­mi­ma u Ru­si­ji i ino­stran­stvu, i u Her­ceg No­vom je ovo dje­lo, s ve­li­kim vi­o­lin­skim im­pro­vi­za­ci­o­nim uvo­dom, za­bli­sta­lo u bri­ljant­nom iz­vo­đe­nju, fi­nom zvu­ku i pla­stič­no va­ja­nim me­lo­di­ja­ma, te jar­kom is­ti­ca­nju po­zna­tih špan­skih te­ma, ali isli­ka­nju ras­ko­šnog pod­ne­blja, ener­gi­je i op­ti­mi­zma, kom­po­zi­to­ru bli­skog špan­skog čo­vje­ka. Ve­če je za­o­kru­že­no Tri­om Al­ber­ta Fran­ca Do­ple­ra ko­ji je, upr­kos na­zi­vu „Ame­rič­ki du­e­ti­no, opus 37”, na­pi­san za fla­u­tu, vi­o­li­nu i kla­vir. Ra­do­sno pre­da­va­nje ovog ve­drog, vir­tu­o­znog, u su­šti­ni kon­cer­tant­nog dje­la s vo­de­ćom fla­u­tom, iza­zva­lo je ova­ci­je pu­bli­ke – za­klju­či­la je Ma­ri­ja Ada­mov.


Dvi­je kao jed­na ma­ni­fe­sta­ci­ja

– Do­bra ide­ja i pro­fe­si­o­nal­na re­a­li­za­ci­ja na­sta­la spo­jem već 11 go­di­na po­no­vo kon­ti­nu­i­ra­nog her­ceg­nov­skog jul­skog fe­sti­va­la umjet­nič­ke mu­zi­ke i no­vi­je ma­ni­fe­sta­ci­je „No­ći kul­tu­re 2015”, uči­ni­la je da u Dvo­ra­nu „Park” pri­stig­ne ve­ći broj zna­ti­želj­ni­ka, što će vje­ru­je­mo, uro­di­ti i bu­du­ćim pri­li­vom ne­kih no­vih, kao i ovom pri­li­kom, za no­ve do­ži­vlja­je vr­lo ak­tiv­nih, i za­in­te­re­so­va­nih slu­ša­la­ca – kon­sta­tu­je mu­zi­ko­log Ma­ri­ja Ada­mov.