No­va iz­da­nja Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke ,,Ste­fan Pr­vo­vjen­ča­ni” iz Kra­lje­va pro­mo­vi­sa­na su u Knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri u Pod­go­ri­ci. U pi­ta­nju su knji­ga ,,Ti­ska” dr Dra­ga­na Ha­mo­vi­ća i zbor­nik ra­do­va ,,Ran­ko Jo­vo­vić, pe­snik”, o ko­ji­ma su po­red Ha­mo­vi­ća go­vo­ri­li prof. dr Jo­van De­lić i prof. dr Go­ran Ra­do­njić.
Zbir­ka pje­sma ,,Ti­ska”, pre­ma ri­je­či­ma sa­mog auto­ra, sa­dr­ži „pre­bra­ne i do­ra­đe­ne pje­sme iz zbir­ki Ma­tič­na knji­ga, Že­že­no i ne­žno i Zmaj u ja­je­tu, ali i dva­de­set no­vih pje­sa­ma u ci­klu­su `Iz­ba’, i ne­ko­li­ko pro­znih za­pi­sa”.
„Ti­ska” je, ka­ko se mo­glo ču­ti, lir­ska auto­mi­to­gra­fi­ja. Otu­da je otvo­re­na, ne­do­pi­sa­na. Pje­sme iz ’Izbe’, opet, ba­ca­ju vi­še svje­tla na op­šti­ja kre­ta­nja. Tra­ga­ju za du­bljim upo­ri­štem za­jed­ni­ce, sa­vre­me­ne i po­vje­sne. Jer po­je­di­nac ni­je sam za se­be i sa­mo za da­nas.
- Knji­gu ,,Ti­ska” mo­že­mo po­sma­tra­ti kao iz­bor iz Ha­mo­vi­će­vog pi­sa­nja. Ona nam go­vo­ri o evo­lu­ci­ji Ha­mo­vi­ća kao pje­sni­ka i svo­je­vr­snom re­zi­meu nje­go­vog de­ce­nij­skog stva­ra­nja. Ta­ko­đe, ova knji­ga, osim jed­nog zbir­nog po­gle­da, omo­gu­ća­va nam i jed­no no­vo vi­đe­nje Ha­mo­vi­ća kao pje­sni­ka – ka­zao je prof. dr Go­ran Ra­do­njić. On je do­dao da se, ka­da je u pi­ta­nju kom­po­zi­ci­ja, ova knji­ga sa­sto­ji iz raz­li­či­tih žan­ro­va i raz­li­či­tih vr­sta pi­sa­nja, na šta upu­ću­je i pod­na­slov ,,Pe­sme i po ne­ki za­pis”.
- U po­e­zi­ji Ha­mo­vić is­tra­žu­je u ve­za­nom sti­hu i do­mi­ni­ra so­net. Sa dru­ge stra­ne pro­zni tek­sto­vi, ko­je autor od­re­đu­je na­zi­vom ,,za­pi­si”, pred­sta­vlja­ju po­no­vo raz­li­či­te vr­ste. Ne­ka­da su to is­po­vjed­ni, ne­ka­da ese­ji­stič­ki, a ne­ka­da su to ko­men­ta­ri sop­stve­ne po­e­zi­je, ali uvi­jek do­mi­ni­ra lir­sko, re­flek­siv­no – ka­zao je Ra­do­njić. On je do­dao da je na taj na­čin do­bi­je­na jed­na ,,hi­brid­na knji­ga”.
- Ha­mo­vić pri­pa­da re­du naj­zna­čaj­ni­jih lju­di u srp­skoj kul­tu­ri, ne sa­mo svo­je ge­ne­ra­ci­je. Spe­ci­fi­čan je po to­me što ga ka­rak­te­ri­še dvo­stru­ko svoj­stvo: on je i da­ro­vit pje­snik i tu­mač po­e­zi­je. Ta­ko­đe, Ha­mo­vić pi­še i iz­u­zet­ne ese­je – ka­zao je prof. dr Jo­van De­lić. On je do­dao da je upra­vo ,,Ti­ska” kom­bi­na­ci­ja za­pi­sa i pje­sa­ma.
- Ova knji­ga pred­sta­vlja jed­nu vr­stu pam­će­nja pre­ma po­e­zi­ji. Ha­mo­vić nje­gu­je to pam­će­nje i u stal­noj je ko­mu­ni­ka­ci­ji sa pje­sni­ci­ma pret­hod­ni­ci­ma – na­veo je De­lić, osvr­ću­ći se i na auto­ro­vu ozna­ku ve­ze sa srp­sko-vi­zan­tij­skom tra­di­ci­jom. De­lić je do­dao da je ,,Ti­ska” jed­na od naj­za­ni­mlji­vi­jih knji­ga u 2015. go­di­ni, na­po­mi­nju­ći da Ha­mo­vić ko­mu­ni­ci­ra i sa Nje­go­šem.
- Ha­mo­vić je pje­snik po­e­zi­je ko­ja no­si i nje­gu­je du­bo­ko pam­će­nje, ali i du­bo­ko dvoj­stvo Sr­bi­ja-Her­ce­go­vi­na ko­je se iz­u­zet­no ja­ko osje­ća u nje­go­vim sti­ho­vi­ma – za­klju­ču­je De­lić do­da­ju­ći da je Ha­mo­vić ,,kriv” i za zbor­nik o pje­sni­ku Ran­ku Jo­vo­vi­ću jer je nje­gov ured­nik.
Zbor­nik ra­do­va ,,Ran­ko Jo­vo­vić, pe­snik” na­stao je kao sa­stav­ni dio na­gra­de „Žič­ka hri­so­vu­lja”, ko­ja je Jo­vo­vi­ću uru­če­na na Pre­o­bra­že­nje Go­spod­nje, 19. av­gu­sta 2014. go­di­ne, što je već odav­no po­stao sim­bo­li­čan da­tum do­dje­le ove pre­sti­žne na­gra­de naj­zna­čaj­ni­jim srp­skim pje­sni­ci­ma. Ka­ko sto­ji u obra­zlo­že­nju ži­ri­ja, Jo­vo­vić je na­gra­du do­bio „za bun­tov­nu lir­sku mo­li­tvu i du­bin­ski za­mah srp­skog je­zi­ka”.
,,Pje­sni­ci su ina­če po­ti­snu­ta stva­ra­lač­ka vr­sta, a srp­ski pje­sni­ci u Nje­go­še­voj Go­ri Cr­noj odav­no su po­sta­li no­si­o­ci „po­li­tič­ki ne­ko­rekt­nog” pre­dač­kog za­vje­ta, ko­ji ni­je mo­guć­no pre­po­de­si­ti pre­ma ak­tu­el­nim sklo­no­sti­ma i po­li­ti­ka­ma. Za­to su nji­ho­vi po­bor­ni­ci gur­nu­ti na kra­nju mar­gi­nu jav­nog pro­sto­ra, bez ob­zi­ra na to što im, kao u slu­ča­ju Ran­ka Jo­vo­vi­ća, po vri­jed­no­sti, sle­du­je sre­di­šte. Ta­kvu skraj­nu­tu po­zi­ci­ju pje­snik Jo­vo­vić no­si kao na­sled­ni udes od mla­do­sti”, bi­lje­ži u zbor­ni­ku Ha­mo­vić.
- Ran­ko Jo­vo­vić je ne­sum­nji­vo odav­no za­slu­žio da se o nje­mu ova­ko pi­še. On je ovim zbor­ni­kom do­bio 13 tu­ma­ča, a knji­ga ima kom­plet­nu na­uč­nu apa­ra­tu­ru, što pred­sta­vlja dra­go­cje­nost za sve one ko­ji se ba­ve li­te­ra­tu­rom – ka­zao je De­lić, do­da­ju­ći da je Jo­vo­vić po­tvr­dio pri­su­stvo u sa­vre­me­noj po­e­zi­ji i no­vom knji­gom ,,Iz­dah­nu­ću na bal­ko­nu”. On je pro­či­tao i od­lo­mak iz be­sje­de Ran­ka Jo­vo­vi­ća ko­ji se na­la­zi u zbor­ni­ku.
- Po­e­zi­ja Ran­ka Jo­vo­vi­ća pred­sta­vlja ko­mu­ni­ci­ra­nje u ši­ro­kom lir­skom ra­spo­nu, a ovo je i pri­li­ka da se ona sta­vi u dru­štvo ko­me pri­pa­da – ka­zao je Ha­mo­vić.
Po­e­zi­ju i za­pi­se iz knji­ge ,,Ti­ska” či­tao je autor, a pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da se uklju­či u raz­go­vor na kra­ju ve­če­ri, na­kon če­ga se pje­snik Ran­ko Jo­vo­vić za­hva­lio pu­bli­ci i go­vor­ni­ci­ma, is­ti­ču­ći da je on ,,umo­ran čo­vjek, jed­nom no­gom na ne­bu”.
A.ĆU­KO­VIĆ


Ve­li­ka­ni po­e­zi­je

Bi­bli­o­te­ka ,,Pre­o­bra­že­nje” ob­u­hva­ta de­vet­na­est zbor­ni­ka me­đu ko­ji­ma su naj­zna­čaj­ni­ji pje­sni­ci do­ma­će knji­žev­no­sti Ste­van Ra­ič­ko­vić, Ma­ti­ja Beć­ko­vić, Ivan V. La­lić, Mi­lo­sav Te­šić, Bra­ni­slav Pe­tro­vić, Alek Vu­ka­di­no­vić, Bo­ri­slav Ra­do­vić, Raj­ko Pe­trov No­go, Mi­lo­van Da­noj­lić, Mi­ro­slav Mak­si­mo­vić, Zla­ta Ko­cić, Đor­đo Sla­do­je, No­vi­ca Ta­dić, Bra­ti­slav R. Mi­la­no­vić, Pe­tar Pa­jić, Ivan Ne­gri­šo­rac, Goj­ko Đo­go, Pe­tar Cvet­ko­vić i Ran­ko Jo­vo­vić. Kom­plet­na ova bi­bli­o­te­ka po­klo­nje­na je od­sje­ku za srp­ski je­zik na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću, pri­li­kom po­sje­te dr Dra­ga­na Ha­mo­vi­ća Cr­noj Go­ri.
- Ova iz­da­nja su ne­ka vr­sta ge­ril­skog ra­ta pro­tiv po­vr­šne stra­ne pri­je­ma ono­ga što je knji­žev­nost – za­klju­čio je Ha­mo­vić.