U pre­pu­nom Del­fi ka­feu u Stu­dent­skom kul­tur­nom cen­tru pred­sta­vljen je pro­zni te­sta­ment na­še ve­li­ke knji­žev­ni­ce Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić „Pro­zra­ci 2” ko­ji je pri­re­dio Žar­ko Ro­šulj.
O na­stav­ku „Pro­zra­ka” – sje­ća­nja Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić – ko­ji su pr­vi put ob­ja­vlje­ni 2003. go­di­ne i od ta­da pri­vla­če pa­žnju či­ta­la­ca, go­vo­ri­li su vid­no ga­nu­ti pi­sac Alek­san­dar Ga­ta­li­ca, pri­re­đi­vač Žar­ko Ro­šulj i ured­nik De­jan Mi­ha­i­lo­vić.
Na­sta­vak pr­ve knji­ge „Pro­zra­ka” Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić ra­svje­tlja­va odi­se­ju nje­ne po­ro­di­ce kroz pri­li­ke i ne­pri­li­ke no­vog, so­ci­ja­li­stič­kog re­ži­ma gdje ni­je bi­lo mje­sta za pri­pad­ni­ke po­ra­že­ne i omra­že­ne gra­đan­ske kla­se.
Žar­ko Ro­šulj je uz uspo­me­ne Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić na svog oca Vla­di­mi­ra i po­ro­di­cu pri­klju­čio i do­ku­men­ta, fo­to­gra­fi­je i pi­sma iz po­ro­dič­ne ar­hi­ve. De­jan Mi­ha­i­lo­vić je pod­sje­tio da je sa­rad­nja ,,La­gu­ne” i Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić po­če­la pri­je ne­ko­li­ko go­di­na i da je sa­ma knji­žev­ni­ca že­lje­la da ona poč­ne sa „Dor­ćo­lom” i „Pro­zra­ci­ma” ko­je je sma­tra­la svo­jim naj­bo­ljim dje­li­ma.
Alek­san­dar Ga­ta­li­ca je sa mno­go lju­ba­vi i po­što­va­nja go­vo­rio o Sve­tla­ni Vel­mar-Jan­ko­vić ko­ju je upo­znao po­čet­kom de­ve­de­se­tih i ot­krio da „di­je­le” ro­đen­dan 1. fe­bru­a­ra. On je oci­je­nio da su „Pro­zra­ci 2” pro­zni uzo­rak nje­nog sti­la, mi­šlje­nja, ri­je­či, du­ha i da će sa nji­ma nje­no knji­žev­no na­sle­đe na­sta­vi­ti da ži­vi. „Pro­zra­ci 2” su autoh­to­na vr­sta po­et­ske pro­ze ko­ja od­go­va­ra sa­mo Sve­tla­ni, re­kao je Ga­ta­li­ca. Oni su hi­brid­ni ža­nr Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić ko­ja je bi­la naj­ve­ća, naj­pi­to­mi­ja za­štit­ni­ca svo­je gra­đan­ske kla­se. Ga­ta­li­ca je re­kao i da Sve­tla­na Vel­mar-Jan­ko­vić ni­je na­pi­sa­la mno­go od „Pro­zra­ka 2” jer je po­sljed­nje go­di­ne ži­vo­ta po­tro­ši­la na „Ka­pi­je Be­o­gra­da” ali je ono što je pri­re­đe­no ka­ko njen ta­ko i po­et­ski te­sta­ment nje­nog oca, po­zna­tog pi­sca Vla­di­mi­ra Vel­mar-Jan­ko­vi­ća. Kao nje­mu naj­bit­ni­ji, naj­ljep­ši ili naj­za­ni­mlji­vi­ji dio iz­dvo­jio je po­gla­vlja „Pro­zra­ka 2” ko­ja se ba­ve 1951, 1952. i 1953. go­di­nom ka­da je na­stao nu­kle­us mo­der­ne knji­žev­no­sti či­jim se na­sled­ni­kom i sam sma­tra.
Žar­ko Ro­šulj je pro­či­tao esej o ge­ne­zi „Pro­zra­ka” ko­ji su po­če­li kao pri­ča o dje­tinj­stvu za edi­ci­ju an­to­lo­gi­je mo­der­ne knji­žev­no­sti ko­ju je Sve­to­zar Ko­lje­vić pla­ni­rao da pri­re­di za sa­ra­jev­sku Svje­tlost po­čet­kom de­ve­de­se­tih. Ta edi­ci­ja je ne­sta­la to­kom ra­ta u Bo­sni da bi po­tom no­vi­nar Mi­ša Jev­tić iz raz­go­vo­ra ko­je je 1992. imao sa Sve­tla­nom Vel­mar-Jan­ko­vić za dru­gi pro­gram Ra­dio Be­o­gra­da na­pi­sao knji­gu „La­gum Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić”. To je bio po­če­tak „Pro­zra­ka” ko­ji su po­tom ob­ja­vlje­ni u ,,Stu­bo­vi­ma kul­tu­re” 2003. i od ta­da su mno­gi či­ta­o­ci tra­ži­li od autor­ke nji­hov na­sta­vak, a Ro­šulj je po­seb­no iz­dvo­jio jed­nog – film­skog kri­ti­ča­ra Vu­ka Pa­vlo­vi­ća, ko­ji je kao po­sled­nju že­lju od Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić i Žar­ka Ro­šu­lja za­tra­žio na­sta­vak „Pro­zra­ka”. Ru­ko­pis je Ro­šulj od­nio na Pa­vlo­vi­ćev grob. Plan Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vić bio je da se po iz­la­sku iz bol­ni­ce po­sve­ti „Pro­zra­ci­ma 2” či­je je „dvi­je tre­ći­ne” već ima­la za­vr­še­ne ali ju je u to­me spri­je­či­la smrt. Ro­šulj se po­tom, na na­go­vor La­gu­ne, pri­hva­tio za­dat­ka da ru­ko­pis „Pro­zra­ka 2“ upot­pu­ni do­ku­men­ti­ma, fo­to­gra­fi­ja­ma i pi­smi­ma iz po­ro­dič­ne ar­hi­ve ko­je je na­šao u ko­fe­ru na ta­va­nu po­ro­dič­ne ku­će Vel­mar-Jan­ko­vić.
A.Ć.