Se­ri­ja ra­do­va Ro­ma­na Đu­ra­no­vi­ća pod na­zi­vom „Frejms”, sa­stav­nio dio ko­lek­tiv­ne po­stav­ke „Dru­gi ži­vot”, na­sta­la je u ate­ljeu u „Du­klej Art Cen­tra” u Ko­to­ru to­kom pro­te­klih mje­se­ci. Svo­je pre­po­zna­tlji­ve pri­zo­re, ko­ji za­pra­vo li­če na film­ske ka­dro­ve, ovog pu­ta Đu­ra­no­vić je re­a­li­zo­vao di­rekt­no na ekra­ni­ma sta­rih kom­pju­te­ra na­đe­nih u za­pu­šte­nim pro­sto­ri­ja­ma ne­ka­da­šnje uprav­ne zgra­de „Ju­go­o­ce­a­ni­je”, da­ju­ći kan­ce­la­rij­skom ot­pa­du, sta­rim kom­pju­ter­skim mo­ni­to­ri­ma no­vi ži­vot. Đu­ra­no­vi­će­va este­ti­ka, za­sno­va­na na osla­nja­nju na ti­pič­ne „sli­ke mo­der­nih vre­me­na”, na sa­vre­me­ne me­di­je po­put fil­ma, stri­pa, vi­dea... če­sto sa ne­skri­ve­nom alu­zi­jom na no­ve dru­štve­ne vri­jed­no­sti „sreć­nog”, „la­kog” ži­vo­ta, na „ve­se­li” am­bi­jent, iko­no­gra­fi­ju, bez­bri­žnog vi­so­kog dru­štva, kao da su upra­vo na ekra­ni­ma za­bo­ra­vlje­nih kan­ce­la­rij­skih kom­pju­te­ra „Ju­go­o­ce­a­ni­je” na­šli svo­je pri­rod­no sta­ni­šte.
Ta­mo je za­te­kao pot­pu­no ras­ho­do­va­ne kom­pju­te­re, i svo­jim ra­dom vra­tio im umjet­nič­ku funk­ci­ju, u jed­nom po­tu­no dru­gom kon­tek­stu, ob­ja­snio je umjet­nik.
Po­red no­ve funk­ci­je islu­že­nim ra­ču­na­ri­ma, ko­ji se mo­gu vi­dje­ti sa­mo u još ne­kom mu­ze­ju sta­re teh­no­lo­gi­je, Đu­ra­no­vić nas je po­veo na ne­ko pro­hu­ja­lo vri­je­me. Pod­sje­tio nas je pro­šlost, do­du­še ne ta­ko dav­nu, jer ži­vi­mo u epo­hi gdje da­nas ne­što no­vo sju­tra za­vr­ša­va u sme­ću.
– Ni­sam si­gu­ran ali mi­slim da su ova­kvi kom­pju­te­ri već ne­ko vri­je­me eks­po­na­ti u mu­ze­ji­ma. Ali, to je bli­sko ono­me što ra­dim. Mo­je su sli­ke, ina­če, ekran­ske, film­ske. Da­kle, ne sa­mo da se mo­ji ra­do­vi kre­ću u te­mat­skoj rav­ni pro­šlost-sa­da­šnjost, već je ovo bli­sko mom li­kov­nom iz­ra­zu, mom na­či­nu ka­dri­ra­nja. Za­to mi je rad u Ko­to­ru i u zda­nju sta­re „Ju­go­o­ce­a­ni­je” pru­žio mo­guć­nost da mo­gu da eks­pe­ri­men­ti­šem, jer sam do sa­da ra­dio uglav­nom ve­li­ke for­ma­te. A, sa­da, s ob­zi­rom da mi je for­mat bio za­dat ve­li­či­nom ekra­na ovih kom­pju­te­ra mo­rao sam da mi­je­njam kon­cen­tra­ci­ju, ener­gi­ju, te sam na taj na­čin, či­ni mi se, na­čeo ne­ke no­ve stva­ri, za­po­čeo ne­ke no­ve pu­te­ve. Za­i­sta sam uži­vao sam dok sam ra­dio u „Du­klej Art Cen­tru” - re­kao je Đu­ra­no­vić.
Ve­za iz­me­đu svog i ra­do­va ru­skih umjet­ni­ka Ko­so­la­po­va, Šulj­gi­na i Čer­ni­šo­va, za Đu­ra­no­vi­ća je oči­gled­na. Šulj­gin i Čer­ni­šov svo­je dje­lo su smje­sti­li na kom­pju­ter­ski mo­ni­tor, znat­no mo­der­ni­ji, a Ko­so­la­pov je ogra­ni­čio svo­je ra­do­ve ve­li­či­nom kan­ce­la­rij­skog sto­la, što opet pred­sta­vlja ekran.
– I mo­ja po­stav­ka pod­sje­ća na bi­ro, i u tom smi­slu u jed­noj rav­ni pot­cr­ta­va na­ziv ove za­jed­nič­ke po­stav­ke, „Dru­gi ži­vot”. Ovi kom­pju­te­ri u svo­joj osnov­noj pri­mje­ni su bi­li ne­što sa­svim dru­go, a sa­da sam ih sta­vio u je­dan dru­ga­či­ji li­kov­ni kon­tekst – sma­tra naš sli­kar.
„Frejms” kao dio iz­lo­žbe „Dru­gi ži­vot” je svo­je­vr­sni od­mak od Đu­ra­no­vi­će­vog do­sa­da­šnjeg umjet­nič­kog dje­lo­va­nja. S jed­ne stra­ne naš umjet­nik je otvo­rio no­vu stra­ni­cu di­rekt­nom sa­rad­njom sa dru­gim umjet­ni­ci­ma, a sa dru­ge na ne­ki na­čin, svo­jim po­zna­tim mo­ti­vi­ma na­šao dru­gi pro­stor i dru­go vri­je­me.
– Osje­ćam ve­li­ko za­do­volj­stvo zbog sa­rad­nje i za­jed­nič­ke iz­lo­žbe sa sjaj­nim umjet­ni­ci­ma kao što su Ko­so­la­pov i Šulj­gin i Čer­ni­šov. To je­ste jed­na no­vi­na kad sam u pi­ta­nju. Ka­ko se mo­ji ra­do­vi iz ci­klu­sa „Frejms” tre­ti­ra­ju kao sli­ka obje­kat on­da se ova po­stav­ka mo­že po­sma­tra­ti kao iza­zov vi­še i kao po­mak u mom ra­du. Opet sa­ma for­ma, mo­ni­tor, okvir mo­ni­to­ra, bio mi je ve­o­ma in­spi­ra­ti­van, a sa­mim tim i for­mat, pa sam imao do­sta pro­sto­ra za lič­na is­tra­ži­va­nja i pro­du­blji­va­nja u smi­slu po­e­ti­ke i eg­ze­ku­ci­je sli­ke – ob­ja­snio je on.
Pro­ces is­tra­ži­va­nja je di­rekt­no po­ve­zan sa ra­dom u ate­ljeu i kroz nje­ga se otva­ra­ju no­vi pro­sto­ri u sa­gle­da­va­nju umjet­no­sti Đu­ra­no­vi­ća. Sa­mo rad, ob­ja­šnja­va on, sva­kom sli­ka­ru, pa i nje­mu, otva­ra no­ve pro­sto­re ko­ji vo­de na ne­po­zna­te te­re­ne, ali i pred­sta­vlja­ju stva­ra­lač­ko po­lje za stva­ra­nje. S.Ć.


Cr­tač­ki dvo­boj

Ni­je ni­šta čud­no što je dru­že­nje sa ru­skim umjet­ni­ci­ma bi­lo je sjaj­no i ta­ko plo­do­no­sno, ka­zao je Ro­man Đu­ra­no­vić jer, ka­ko je ne­ko pri­mi­je­tio, ovaj li­kov­ni stva­ra­lac do­la­zi iz umjet­nič­ke po­ro­di­ce ko­ju još či­ne sli­ka­ri, su­pru­ga So­nja Mi­lić Đu­ra­no­vić, brat Vla­di­mir, se­stra Na­ta­li­ja. No, kroz osmi­jeh Ro­man is­ti­če da to i ni­je ta­ko isto. Za­to smo se s pra­vom pi­ta­li da li će Đu­ra­no­vi­ći usko­ro pred­sta­vi­ti, svo­ju, ko­lek­tiv­nu po­stav­ku. No, do­bi­li smo za­ni­mljiv od­go­vor.
- Ta­kvu va­ri­jan­tu iz­lo­žbe ne bih. Ne­ka sva­ko ra­di svo­je. Mo­žda ne­ki dvo­boj cr­tač­ki iz­me­đu mog bra­ta i me­ne... - kroz smi­jeh je pro­ko­men­ta­ri­sao Ro­man Đu­ra­no­vić ko­ji je ot­krio da je pro­te­klih mje­se­ci mno­go ra­dio, pa se mo­že oče­ki­va­ti no­vo dru­že­nje sa li­kov­nim znal­ci­ma i pu­bli­kom.


Sli­ke is­pa­le iz ekra­na

Pod na­zi­vom „Dru­gi ži­vot” Ro­man Đu­ra­no­vić, Mi­ha­il Ko­so­la­pov i umjet­nič­ka gru­pa „Elek­tro­bu­tik” ko­ju či­ne Alek­sej Šulj­gin i Ari­starh Čer­ni­šov, pred­sta­vi­li su svo­ja sli­kar­ska dje­la i in­sta­la­ci­je u Umjet­nič­kom pa­vi­ljo­nu u Pod­go­ri­ci. Opus je na­stao to­kom pro­te­klih mje­se­ci u ate­ljeu u „Du­klej Art cen­tru” (DE­AC) u Ko­to­ru, u sta­rom zda­nju „Ju­go­o­ce­a­ni­je”.
I dok je Ro­man Đu­ra­no­vić iz­lo­žio svo­je ra­do­ve iz ci­klu­sa pod na­zi­vom „Fra­mes”, ru­ski li­kov­ni stva­ra­lac Ko­so­la­pov je Pod­go­ri­ča­ni­ma pred­sta­vio tri in­sta­la­ci­je „Tri slo­ja. Cr­na Go­ra”. Gru­pa „Elek­tro­bu­tik”, to jest Šulj­gin i Čer­ni­šov, pi­o­ni­ri su in­ter­ak­tiv­ne umjet­no­sti u Ru­si­ji, ko­ji ni­su pri­su­stvo­va­li otva­ra­nju po­stav­ke, na ovoj iz­lo­žbi uče­stvu­je sa ra­dom „Je­sus To­uch”, ko­ja je pr­vi put pred­sta­vlje­na u na­šoj ze­mlji kra­jem ju­la u ko­tor­skoj Cr­kvi Sv. Pa­vla. „Isu­sov do­dir”, ko­ji je iza­zvao do­sta pa­žnje pre­pu­ne ga­le­ri­je Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Cr­ne Go­re sa­sto­ji se od pet led ekra­na, slo­že­nih u ob­li­ku kr­sta, na ko­jem je dat niz re­pro­duk­ci­ja sli­ka ras­pe­ća sta­rih maj­sto­ra, ko­je po­sje­ti­lac iz­lo­žbe do­di­rom mo­že da li­sta, bi­ra­ju­ći ras­pe­će po svom uku­su. Po ovom, ali i svo­jim osta­lim dje­li­ma Alek­sej Šulj­gin i Ari­starh Čer­ni­šov, pi­o­ni­ri su in­ter­ak­tiv­ne umjet­no­sti u Ru­si­ji.
- Za­jed­nič­ka iz­lo­žba Đu­ra­no­vi­ća, Ko­so­la­po­va i „Elek­tro­bu­ti­ka” je zna­čaj­na za­to što je ve­o­ma va­žno da se je­dan naš sa­vre­me­ni stva­ra­lac upo­re­di sa ko­le­ga­ma, po­zna­ti­im ime­ni­ma i stva­ra­o­ci­ma iz ino­stran­stva, ka­zao je isto­ri­čar umjet­no­sti Pe­tar Ću­ko­vić i ku­ra­tor „Du­klej art cen­tra”. Pod­sje­ća­ju­ći na svoj pro­je­kat na­ci­o­nal­nog pa­vi­ljo­na na Bi­je­na­lu sa­vre­me­ne umjet­no­sti u Ve­ne­ci­ji 2001. go­di­ne, ka­da je spo­jio Mi­li­ju Pa­vi­će­vi­ća i Ole­ga Ku­li­ka, „što mno­gi­ma ov­dje ni­je bi­lo pra­vo” ta­da je, kao i sa­da, ka­ko je re­kao, in­si­sti­rao na ta­kvim po­re­đe­nje­i­ma, jer sma­tra „da na­šeg umjet­ni­ka tre­ba po­sta­vi­ti po­red zna­čaj­nog svjet­skog stva­ra­o­ca”.
– Evo sa­da po­no­vo na­šeg umjet­ni­ka sa ru­skim, a bi­će ovo­ga još. Jer naš pro­je­kat „Du­klej art ko­mju­ni­ti” otva­ra vra­ta i Cr­noj Go­ri i svi­je­tu pre­ma na­šoj ze­mlji. Ova iz­lo­žba je po­ve­za­na sa onim što se da­nas u svi­je­tu zo­ve ekran­ska pa­ra­dig­ma, jer na ekra­ni­ma pra­ti­mo sve što se zbi­va. No, naš naj­ve­ći zna­čaj je što po­ve­zu­je­mo na­še i ru­ske umjet­ni­ke – kon­sta­to­vao je Ću­ko­vić.
DE­AC-a usko­ro nju­jor­ška pu­bli­ka ima­ti pri­li­ku da vi­di iz­lo­žbu cr­no­gor­ske sa­vre­me­ne umjet­no­sti, a u pri­pre­mi je i za­jed­nič­ka po­stav­ka Pa­vi­će­vi­ća i Ku­li­ka u Mo­skvi. Ova­kve pro­jek­te, kao i po­stav­ku „Dru­gi ži­vot” ko­ju Pod­go­ri­ča­ni ima­ju pri­li­ku da vi­de na­red­ne dvi­je ne­dje­lje, stra­te­ški su cilj DE­AC-a, na­gla­sio je Ću­ko­vić.
Po­stav­ka „Dru­gi ži­vot” je du­ho­vi­ta, iro­nič­na, i go­vo­ri o to­me da oso­be ko­je pro­vo­de svo­je ži­vo­te za kom­pju­te­rom i u kan­ce­la­ri­ja­ma ta­ko­đe ima­ju od­re­đe­nu umjet­nič­ku sklo­nost i po­ten­ci­jal za umjet­nič­ku kre­a­ci­ju, re­kao je osni­vač DE­AC-a Ma­rat Gelj­man. Kao što su pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja lju­di sa pe­ri­fe­ri­je, pri­pad­ni­ci gej po­pu­la­ci­je, fe­mi­nist­ki­nje... svo­jim an­ga­žma­nom mno­go to­ga da­ro­va­li sa­vre­me­noj umjet­no­sti, ta­ko i da­nas, „čo­vjek iz ofi­sa” po­sje­du­je svi­jet ko­ji ta­ko­đe ima umjet­nič­ki po­ten­ci­jal.
– Ra­ni­je su se umjet­nič­ki sti­lo­vi odr­ža­va­li 400 do 500 go­di­na, a da­nas se smje­nju­ju u ro­ku od dvi­je de­ce­ni­je, po­put teh­no­lo­gi­je. Sa­vre­me­ni čo­vjek uvi­jek ima iz­bor, a ova iz­lo­žba je je­dan od po­ka­za­te­lja te mo­guć­no­sti. Mo­že­mo iza­bra­ti svo­je ras­pe­će, kao na dje­lu „Elek­tro­bu­ti­ka”, pro­du­ži­mo ži­vot sta­rim kom­pju­te­ri­ma, kao što je to ura­dio Đu­ra­no­vić, ili omo­gu­ći­ti ma­lom čo­vje­ku iz kan­ce­la­ri­je da ostva­ri svo­je umjet­nič­ke sno­ve. Za­to ovaj pro­je­kat ima po­ten­ci­jal za cio svi­jet – ka­zao je iz­me­đu osta­log Gelj­man.
S.Ć.