Biti među prvim narodima u kulturnim poduhvatima kao što je Obodska štamparija, je čudo. Šta da kažem, kako da se riječima, mislima, osjećanjima okrenem i ponešto saopštim, a povodom ovog odlikovanja, ove Povelje Štampar Makarije, odnosno ,,Makarijevo slovo”.
Bilo je to onda, u ono doba, kad su Srbi bili slavni, i po junaštvu i po kulturnim poduhvatima, i Bog zna, kako bi to išlo, i razvijalo se, da nas Turci ne ugroziše, da ne može gore...
Dakle, na Obodu, na onom brdu iznad Rijeke Crnojevića, Đurađ Crnojević je utemeljio štampariju, prvu kod Južnih Slovena – prvu Srpsku štampariju 1493. godine, a prvi, već odavno mitski bio je Štampar Makarije.
Kako u nekim knjigama i dokumentima piše, to se čudo desilo pedeset godina poslije Gutenberga, prve štamparije, tj. od kako je Johan Gutenberg izumio štampariju i štamparsku vještinu...
Sve ovo što pričam, ne znam, da li je java ili san, ali znam i osjećam, da smo mi Srbi i onda bili među visoko civilizovanim i kulturnim narodima Evrope. Koliko znam, prije nas su štampali knjige samo u Rimu, Parizu i Budimu...
Dakle, Štampar Makarije je 1493. štampao prvu Srpsku knjigu Oktoih, mada mnogi misle, ili sanjaju, da je prije Oktoiha jeromonah Makarije štampao i neke druge knjige.
Nema mnogo podataka o ovom genijalnom štamparu, ali pamti se i zna, da je ubrzo pred turskom najezdom sa Đurađom Crnojevićem emigrirao u Italiju.
Kako se misli i sanja, Makarije je okončao život kao iguman u Hilandaru.
Ovo je moja kratka priča i snoviđenje; a meni je čast i radost, što sam dobio na dar Povelju slavnih Crnojevića. Povelju ,,Makarijevo slovo”. Štampar Makarije je čudo. Kao što su Srbi narod mitske snage. Čudo među odabranim...
)){kind=small}
