Ne­dav­no je u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štvu čla­no­va u Cr­noj Go­ri pred­sta­vljen pr­vi plod po­stan­ka i ra­da no­vo­o­sno­va­nog Cen­tra za he­len­ske stu­di­je. Osni­va­či Cen­tra dr Du­šan Kr­cu­no­vić, do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću, dr Mi­ko­nja Kne­že­vić, do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci i dr Fi­lip Iva­no­vić, na­uč­ni sa­rad­nik na Van Lir In­sti­tu­tu u Je­ru­sa­li­mu, pu­bli­ci su pred­sta­vi­li zbor­nik fi­lo­zof­skih tek­sto­va na en­gle­skom „Pu­te­vi vi­zan­tij­ske fi­lo­so­fi­je”. Su­de­ći po po­čet­ku, Cen­tar za he­len­ske stu­di­je mo­gao bi po­kre­nu­ti, pro­bu­di­ti pri­lič­no uspa­va­nu sce­nu dru­štve­nih na­u­ka u Cr­noj Go­ri. Na ne­ki na­čin, to je i cilj ove, za sa­da ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je, ka­ko smo mo­gli ra­zu­mje­ti iz raz­go­vo­ra sa dr Fi­li­pom Iva­no­vi­ćem, iz­vr­šnim di­rek­to­rom. Na­ža­lost, ka­že Iva­no­vić, ne­ma­ju još uvi­jek pro­sto­ri­je, ali će za­to usko­ro pro­funk­ci­o­ni­sa­ti nji­hov sajt www.helenskestudije.me. Svi za­in­te­re­so­va­ni im se tre­nut­no mo­gu obra­ti­ti pu­tem me­i­la in­fo@­he­len­ske­stu­di­je.me.
Osnov­ni cilj Cen­tra za he­len­ske stu­di­je je iz­u­ča­va­nje i pro­mo­vi­sa­nje he­len­ske kul­tu­re i ci­vi­li­za­ci­je od an­tič­kog do­ba do da­nas, na­gla­ša­va dr Iva­no­vić. Spe­ci­fič­ni ci­lje­vi ra­da, iz­me­đu osta­log, je­su: na­uč­no-is­tra­ži­vač­ki rad u obla­sti­ma fi­lo­so­fi­je, knji­žev­no­sti, ar­he­o­lo­gi­je, fi­lo­lo­gi­je, te­o­lo­gi­je, isto­ri­je, umjet­no­sti i dru­gih obla­sti od zna­ča­ja za upo­zna­va­nje i iz­u­ča­va­nje he­len­sko­ga svi­je­ta; osvje­tlja­va­nje i pro­mo­vi­sa­nje isto­rij­skih i kul­tu­ro­lo­ških ve­za Cr­ne Go­re i Evro­pe sa he­len­skom ci­vi­li­za­ci­jom; raz­vi­ja­nje svi­je­sti o zna­ča­ju he­len­ske kul­tu­re i nje­nom do­pri­no­su raz­vo­ju sa­vre­me­nog svi­je­ta. Ta­ko­đe, svi uklju­če­ni u rad Cen­tra nje­go­va­će i pod­sti­ca­će hu­ma­ni­stič­ke ide­a­le za­sno­va­ne na uni­ver­zal­nim vri­jed­no­sti­ma ute­me­lje­nim u he­len­skoj kul­tu­ri i ujed­no is­tra­ži­va­ti uti­caj he­len­ske kul­tu­re na for­mi­ra­nje evrop­skog iden­ti­te­ta.
- Bit­no je da na­gla­sim da je CHS pr­va or­ga­ni­za­ci­ja-usta­no­va u Cr­noj Go­ri, a mo­žda i u re­gi­o­nu, ko­ja se ba­vi he­len­skim stu­di­ja­ma, ko­je u svi­je­tu za­u­zi­ma­ju zna­čaj­no mje­sto u na­u­ci i kul­tu­ri - da po­me­nem sa­mo Cen­tar za he­len­ske stu­di­je Uni­ver­zi­te­ta u Har­var­du – is­ti­če dr Iva­no­vić.
● Šta kon­kret­no odva­ja he­len­ske stu­di­je od ne­kih dru­gih dru­štve­nih na­u­ka – stu­di­ja? Što su va­ši kon­kret­ni is­tra­ži­vač­ki ci­lje­vi?
- He­len­ske stu­di­je su, sa­vre­me­nim je­zi­kom re­če­no, mul­ti­di­sci­pli­nar­ne i in­ter­di­sci­pli­nar­ne. To zna­či da se u he­len­skim stu­di­ja­ma pro­ži­ma­ju sa­zna­nja či­ta­vog ni­za di­sci­pli­na s jed­nim ci­ljem, a to je iz­u­ča­va­nje grč­ke ci­vi­li­za­ci­je i kul­tu­re od an­tič­kog do­ba do da­nas. Tu, da­kle, spa­da­ju fi­lo­so­fi­ja, te­o­lo­gi­ja, pra­vo, isto­ri­ja, fi­lo­lo­gi­ja, isto­ri­ja umjet­no­sti, eko­no­mi­ja, te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, i dru­ge. Osim op­štih ci­lje­va pru­ža­nja no­vih zna­nja o raz­li­či­tim aspek­ti­ma he­len­ske ci­vi­li­za­ci­je, od sta­re Grč­ke pre­ko Vi­zan­ti­je do mo­der­nog i sa­vre­me­nog do­ba, ne­ki od na­ših kon­kret­nih za­da­ta­ka bi­će osvje­tlja­va­nje ve­za Cr­ne Go­re i Grč­ke, kao i is­tra­ži­va­nje i pro­mo­vi­sa­nje ko­ri­je­na evrop­skog iden­ti­te­ta, ko­ji se ima­ju na­ći upra­vo u grč­koj kul­tu­ri.
● Ko­je do­ga­đa­je će­te or­ga­ni­zo­va­ti u sko­ri­je vri­je­me?
- Od mar­ta do ju­na, Cen­tar za he­len­ske stu­di­je će or­ga­ni­zo­va­ti ci­klus pre­da­va­nja na te­mu „He­len­stvo i sa­vre­me­ni svi­jet”, u okvi­ru ko­ga će­mo ugo­sti­ti ugled­ne fi­lo­so­fe, prav­ni­ke, isto­ri­ča­re i fi­lo­lo­ge iz ze­mlje i re­gi­o­na kao što su prof. dr Ča­slav Ko­pri­vi­ca (FPN, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du), prof. dr Iri­na De­re­tić (Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du), prof. dr Ne­ven­ka Bo­go­je­vić Glu­šče­vić (Prav­ni fa­kul­tet, UCG), prof. dr Bo­go­ljub Ši­ja­ko­vić (Bo­go­slov­ski fa­kul­tet, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du) i dru­gi... U ok­to­bru pla­ni­ra­mo okru­gli sto na te­mu „Zna­me­ni­ti srp­skih he­le­ni­sti XX vi­je­ka”, a na­da­mo se da će­mo do kra­ja go­di­ne bi­ti u mo­guć­no­sti da ob­ja­vi­mo i pr­vi broj ča­so­pi­sa u for­mi go­di­šnja­ka. Pla­ni­ra­mo ta­ko­đe da u do­gled­no vri­je­me pre­ve­de­mo na srp­ski ra­do­ve sa­dr­ža­ne u zbor­ni­ku „The Ways of Byzan­ti­ne Phi­lo­sophy”, kao i još ne­ko­li­ko pro­mo­ci­ja knji­ga, me­đu ko­ji­ma i pr­vi pre­vod na srp­ski po­e­zi­je ki­par­skog pje­sni­ka Pan­de­li­sa Mi­ha­ni­ko­sa u pre­vo­du Zor­ke Šlji­van­ča­nin, sa­rad­ni­ce CHS-a. U ok­to­bru će­mo naj­vje­ro­vat­ni­je odr­ža­ti i okru­gli sto na te­mu „Zna­me­ni­ti srp­ski he­le­ni­sti XX vi­je­ka” gdje će se go­vo­ri­ti o Mi­lo­su N. Đu­ri­ću, Mi­ro­nu Fla­ša­ru, Mi­ro­sla­vu Mar­ko­vi­ću, Ani­ci Sa­vić-Re­bac i dru­gi­ma. Plna­i­ra­mo i or­ga­ni­za­ci­ju na­uč­ne kon­fe­ren­ci­je me­đu­na­rod­nog for­ma­ta, kao i iz­da­va­nje ade­kvat­nog me­đu­na­rod­nog na­uč­nog ča­so­pi­sa, ta­ko da se na­da­mo da će to, u ne­ko do­gled­no vri­je­me, Cr­nu Go­ru sta­vi­ti na ma­pu svjet­ske he­le­ni­sti­ke. Ta­ko­đe, pla­ni­ra­mo da se, u skla­du sa ma­te­ri­jal­nim mo­guć­no­sti­ma, u bu­duć­no­sti li­cen­ci­ra­mo kao na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka usta­no­va ko­ja će oku­pi­ti od­re­đe­ni broj sa­rad­ni­ka iz od­go­va­ra­ju­ćih obla­sti.
● Ima­te li i ade­kvat­nu fi­nan­sij­sku po­dr­šku za va­še pla­no­ve?
- Naš rad je tre­nut­no vo­lon­ter­ski i za­sni­va se na či­stom en­tu­zi­ja­zmu, ali se na­da­mo da će­mo mo­ći da ra­ču­na­mo na fi­nan­sij­sku po­dr­šku in­sti­tu­ci­ja u Cr­noj Go­ri, kao što su mi­ni­star­stva kul­tu­re, na­u­ke i pro­svje­te, Cr­kva, Aka­de­mi­ja i dru­ge, a u naj­sko­ri­je vri­je­me će­mo po­ku­ša­ti da ostva­ri­mo kon­takt sa od­re­đe­nim me­đu­na­rod­nim fon­da­ci­ja­ma, ko­je za cilj ima­ju po­dr­šku upra­vo or­ga­ni­za­ci­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je se ba­ve he­len­skim stu­di­ja­ma. Že­lim da na­po­me­nem da je to od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za na­šu dr­ža­vu i dru­štvo, ima­ju­ći u vi­du da smo je­di­ni Cen­tar u ze­mlji, ako ne i u re­gi­o­nu, ko­ji se ba­vi iz­u­ča­va­njem i pro­mo­vi­sa­njem he­len­sko­ga svi­je­ta, a ko­ji se ne­dvoj­be­no sma­tra iz­vo­rom ono­ga što da­nas na­zi­va­mo evrop­ska, ili za­pad­na, ci­vi­li­za­ci­ja.
Ž.JA­NjU­ŠE­VIĆ


Fi­lo­zo­fi­ja je
ne­pre­va­zi­đe­na

● Ko­li­ko je fi­lo­zo­fi­ja uop­šte di­sci­pli­na – na­u­ka ko­ja svo­jom sve­o­bu­hvat­no­šću da­nas mo­že pa­ri­ra­ti ne­kim teh­no­lo­ško-teh­nič­kim do­stig­nu­ći­ma pri­rod­nih, pa i dru­štve­nih na­u­ka, i na taj na­čin za­in­tri­gi­ra­ti mla­de lju­de da se njo­me ba­ve, da se za nju za­in­te­re­su­ju?
- Iako je ne­za­hva­lan sva­ki po­ku­šaj de­fi­ni­sa­nja fi­lo­so­fi­je, ona bi se mo­gla od­re­di­ti kao ra­ci­o­nal­no iz­u­ča­va­nje fu­da­men­tal­nih prin­ci­pa stvar­no­sti, bi­ća, zna­nja i mo­ra­la. Zbog ta­kvog svog ka­rak­te­ra, uni­ver­zal­nog i fun­da­men­tal­nog, fi­lo­so­fi­ja ni­je ni­ti mo­že bi­ti pre­va­zi­đe­na ili za­mi­je­nje­na spe­ci­fič­nim na­u­ka­ma, ko­je ob­ra­đu­ju po­seb­ne aspek­te upra­vo ovih osnov­nih pi­ta­nja. No, ka­ko se svi­jet mi­je­nja i po­seb­ne na­u­ke se raz­vi­ja­ju, ta­ko ni fi­lo­so­fi­ja ne sto­ji u mje­stu, pa da­nas, uz tra­di­ci­o­nal­ne fi­lo­sof­ske di­sci­pli­ne, ima­mo či­tav niz „no­vih“, kao što su fi­lo­so­fi­ja me­di­ci­ne, eti­ka teh­no­lo­gi­je, fi­lo­so­fi­ja fil­ma, i dr. Na kra­ju, bez ob­zi­ra na even­tu­al­nu upo­tre­blji­vost re­zul­ta­ta po­seb­nih na­u­ka, ni­jed­na na­uč­na di­sci­pli­na se ne mo­že ni za­sno­va­ti bez te­o­rij­skih, me­to­do­lo­ških i etič­kih prin­ci­pa, što opet spa­da u do­men fi­lo­sof­skog in­te­re­so­va­nja.