- „Po­zdrav iz Austri­je” ili­ti kon­cert po­pu­lar­nih dje­la beč­kih auto­ra 19. vi­je­ka ko­ji su ne­ka­da­šnju car­sku me­tro­po­lu na „li­je­pom pla­vom Du­na­vu” usto­li­či­li u je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih mu­zič­kih cen­ta­ra svi­je­ta, po tra­di­ci­ji je še­sti put odr­žan u ve­li­koj sa­li Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta.
Tra­di­ci­ja ko­ja se stva­ra iz go­di­ne u go­di­nu, a ko­ju je usta­no­vi­la Am­ba­sa­da Austri­je u sa­rad­nji sa Mu­zič­kim cen­trom Cr­ne Go­re, po odu­še­vlje­nju i grom­kim apla­u­zi­ma ko­ji su se pro­la­ma­li Cr­no­gor­skim na­rod­nim po­zo­ri­štem, do­bi­la je i ove go­di­ne na zna­ča­ju. Fre­ne­tič­ni po­kli­či odu­še­vlje­nja is­pra­ti­li su di­ri­gen­ta Uve Taj­me­ra, so­pra­nist­ki­nju Bri­gi­tu Ši­mun i Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star, ko­ji su za­gri­ja­li at­mos­fe­ru u CNP-u do klju­ča­nja iz­vo­đe­njem na bis val­ce­ra „Na li­je­pom pla­vom Du­na­vu” i „Ra­dec­ki mar­ša”.
Di­ri­gent Uve Taj­mer, ko­jeg na­ša pu­bli­ka već do­bro zna – struč­njak za beč­ku mu­zič­ku kla­si­ku i ro­man­ti­ku 19. vi­je­ka, iz­me­đu osta­log i kao du­go­go­di­šnji šef oper­skog stu­di­ja i di­ri­gent Beč­ke na­rod­ne ope­re, i ovog pu­ta je di­ri­go­vao Cr­no­gor­skim sim­fo­nij­skim or­ke­strom. Naš or­ke­star je vo­đen si­gur­nom ru­kom ovog me­stra po­red dje­la sta­ri­jeg i mla­đeg Štra­u­sa, iz­veo i kom­po­zi­ci­je če­ških, ita­li­jan­skih i fran­cu­skih ko­po­zi­to­ra ko­ji su stva­ra­li u vri­je­me i pod uti­ca­jem naj­sjaj­ni­jeg pe­ri­o­da beč­kih val­ce­ra i pol­ki.
- Sva­ke go­di­ne smo bi­ra­li kom­po­zi­ci­je ta­ko da ima­mo dru­ga­či­ji pro­gram od pret­hod­ne. Mo­žda ste pri­mi­je­ti­li da su u ve­če­ra­šnji kon­cert uvr­sti­li tri dje­la ko­ja svi­ra­mo dru­gi put pred cr­no­gor­skom pu­bli­kom, jer su ov­dje po­pu­lar­na i jer je pu­bli­ka iz­ra­zi­la že­lju da ih još jed­nom ču­je. Osno­va iz ko­je bi­ra­mo re­per­to­ar pred­sta­vlja za­o­stav­šti­nu mu­zič­ke di­na­sti­je Štra­us i dje­la iz pe­ri­o­da beč­ke kla­si­ke i ro­man­ti­ke, kao što su Le­har i Kom­žak – ka­zao je Taj­mer.
Kao svje­dok raz­vo­ja na­šeg or­ke­stra pro­te­klih šest go­di­na, ovaj beč­ki ma­e­stro ne­du­go na­kon po­sled­njeg bi­sa – po­pu­lar­nog „Ra­dec­ki mar­ša”, is­ta­kao je da je še­sti „Po­zdrav iz Austri­je” bio naj­bo­lji.
- Or­ke­star pro­la­zi pra­vu evo­lu­ci­ju u smi­slu da se pri­la­go­đa­va re­per­to­a­ru. Ovo je bi­lo „naj­beč­ki­je” iz­vo­đe­nje do sa­da, ako mo­gu ta­ko da ka­žem – pro­ko­men­ta­ri­sao je on.
So­list­ki­nja Bri­gi­ta Ši­mun, ta­ko­đe na­ša do­bra po­zna­ni­ca, ko­joj je „Po­zdrav iz Austri­je 2016” pe­ti na­stup u Pod­go­ri­ci bli­sta­la je na Ve­li­koj sce­ni CNP-a. Ka­ko nam je re­kla ova so­pra­nist­ki­nja iz Bu­dim­pe­šte ko­ja je pje­va­nje stu­di­ra­la na Beč­kom uni­ver­zi­te­tu kod pro­fe­sor­ke Mar­git Kla­us­ho­fer, raz­log za­do­volj­stva je po­red na­stu­pa u Pod­go­ri­ci i či­nje­ni­ca da po­zi­vi na nje­nu adre­su za na­stu­pe plju­šte po­sled­njih da­na.
Kao kla­si­čan so­pran ško­lo­van, ka­ko ka­že, za oper­ski re­per­to­ar, pod uti­ca­jem sa­rad­nje sa ma­e­strom Taj­me­rom raz­vi­la je pra­vu lju­bav pre­ma ope­re­ta­ma. Za­to se ve­li­ki dio nje­nih ak­tiv­no­sti od­no­si upra­vo na ope­re­te.
- Na­red­nog mje­se­ca pje­va­ću u Mo­car­to­vom „Don Đo­va­ni­ju” pra­vu oper­sku ro­lu. Ali, ope­ra i ope­re­ta se stal­no smje­nju­ju kad sam ja u pi­ta­nju. Sma­tram da je ope­re­ta ža­nr ko­ji tre­ba nje­go­va­ti, iako je sve ma­nje pu­bli­ke. Sma­tram da je ope­re­ta od­lič­na spo­na sa pu­bli­kom ko­ja ne­ma do­volj­no iz­gra­đen ukus za vr­hun­sku ope­ru, ali opet že­li da uži­va u beč­koj kla­si­ci i da joj na ne­ki la­ki na­čin ona bu­de do­stup­na. Kod nas je ope­re­ta si­no­nim za ra­dost ži­vlje­nja u Be­ču, is­pu­njen pro­sla­va­ma i šam­panj­cem. Bez ob­zi­ra za ko­ju pu­bli­ku, sa istim ža­rom po­sve­ću­jem se ka­ko oper­skim, ta­ko i ope­ret­skim ulo­ga­ma – na­gla­ša­va sip­ma­tič­na Bri­gi­ta, ko­joj od­lič­ni an­ga­žma­ni pro­te­kle go­di­ne ni­su uda­ri­li u gla­vu pa je str­plji­vo če­ka­la na su­sret s na­šim no­vi­na­ri­ma. S.Ć.