U čast obi­lje­ža­va­nja da­tu­ma ro­đe­nja Da­ni­la Ki­ša - 22. fe­bru­a­ra, u „Ba­nji” u Pod­go­ri­ci, u or­ga­ni­za­ci­ji Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru Pod­go­ri­ce i knji­ža­re „Kar­ver” or­ga­ni­zo­va­no je ve­če po­sve­će­no jed­nom od naj­zna­čaj­ni­jih evrop­skih pi­sa­ca 20. vi­je­ka.
U svo­je­vr­snom jav­nom ča­su, ko­ji je okupio Pod­go­ri­ča­ne svih ge­ne­ra­ci­ja u „Ba­nju”, uče­stvo­va­li su pu­bli­ci­sta i knji­žev­ni kri­ti­čar Ma­rin­ko Vor­gić, pro­fe­sor knji­žev­no­sti u da­ni­lov­grad­skoj gim­na­zi­ji „Pe­tar I Pe­tro­vić Nje­goš” Mi­ro­slav Mi­nić i glu­mi­ca Var­ja Đu­kić.
Ve­če je po­če­lo de­se­to­mi­nut­nim in­ser­tom iz pred­sta­ve „Post skrip­tum” ko­ju je Đu­kić na­pra­vi­la na osno­vu broj­nih tek­sto­va Da­ni­la Ki­ša. Dram­ska umjet­ni­ca je go­vo­ri­la pu­bli­ci o na­stan­ku ovog po­zo­ri­šnog pro­jek­ta, sa­rad­nji sa dra­ma­tur­gom i pi­scem Bo­žom Ko­pri­vi­com sa ko­jim je sa­ra­đi­va­la na stva­ra­nju ovog scen­skog dje­la, a ko­je je s uspje­hom pri­ka­za­no i na Bi­te­fu.
Vor­gić je pro­či­tao od­lo­mak iz knji­ge ne­dav­no pre­mi­nu­log Ale­ša De­be­lja­ka o Ki­šu, a za­tim je de­talj­no upo­znao pu­bli­ku sa svo­jim vi­đe­njem Ki­šo­ve po­e­ti­ke, ko­ja i da­nas ne­sma­nje­nim ža­rom uz­bu­đu­je i in­spi­ri­še.
Mi­nić je pred broj­nom pu­bli­kom, ko­ju su či­ni­li nje­go­vi uče­ni­ci, da­ni­lov­grad­ski gim­na­zi­jal­ci is­ta­kao da je Kiš za­stu­pljen u sred­njo­škol­skoj li­te­ra­tu­ri knji­ga­ma „Ra­ni ja­di” i „En­ci­klo­pe­di­ja mr­tvih”
- Sre­ćom za uče­ni­ke i pe­da­go­ge što su u pla­no­ve i lek­ti­ru uvr­šte­ne baš ove knji­ge. Ove knji­ge - „Ra­ni ja­di” i „En­ci­klo­pe­di­ja mr­tvih”, dje­la su ko­ja či­ne pre­kret­ni­cu u sa­vre­me­noj li­te­ra­tu­ri, dje­la ko­ja su mi­je­nja­la i pro­mi­je­ni­la is­ka­zi­va­nje osje­ća­nja – ka­zao je on i pred­sta­vio rad uče­ni­ka da­ni­lov­grad­ske gim­na­zi­je ko­ji po­sli­je či­ta­nja Ki­šo­vih dje­la pri­pre­ma­ju ko­laž pod na­zi­vom „Dnev­nik či­ta­nja”.
Da­ni­lo Kiš je ro­đen 22. fe­bru­a­ra 1935. u Su­bo­ti­ci, pre­mi­nuo je 15. ok­to­bra 1989. go­di­ne u Pa­ri­zu. Sa­hra­njen je u Be­o­gra­du. To­kom 1944. go­di­ne, na­kon šti su mu ma­đar­ski fa­ši­sti po­sla­li oca u Aušvic, sa po­ro­di­com se po­sred­stvom Cr­ve­nog kr­sta se­li na Ce­ti­nje, u po­stoj­bi­nu svo­je maj­ke Mi­li­ce Dra­gi­će­vić. Za­vr­šio je op­štu knji­žev­nost u Be­o­gra­du. Bio je član Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je, do­pi­sni član SA­NU.
Nje­go­va pr­va knji­ga ob­ja­vlje­na je 1962, a sa­dr­ži dva krat­ka ro­ma­na „Man­sar­da” i „Psalm 44”, a naj­vi­ša či­ta­lač­ka pri­zna­nja i sla­vu za­do­bi­ja s ro­ma­nom „Ba­šta, pe­peo” (1965). Sa­bra­na dje­la Da­ni­la Ki­ša, ob­ja­vlje­na 1983, či­ni 10 to­mo­va - „Man­sar­da”, „Psa­lam 44”, „Ra­ni ja­di”, „Ba­šta, pe­peo”, „Pe­šča­nik”, „Noć i ma­gla”, „Grob­ni­ca za Bo­ri­sa Da­vi­do­vi­ča”, „Čas ana­to­mi­je”, „Ho­mo po­e­ti­cus” i „En­ci­klo­pe­di­ja mr­tvih”. Po­smrt­no su mu ob­ja­vlje­ne knji­ge „Ži­vot”, „Li­te­ra­tu­ra”, „Gor­ki ta­log is­ku­stva”, „Pe­sme i pre­pe­vi”, „La­u­ta i ožilj­ci” s tek­sto­vi­ma iz za­o­stav­šti­ne i onim ko­ji do ta­da ni­su bi­li pre­štam­pa­va­ni u ob­li­ku knji­ga.S.Ć.