U okvi­ru tri­bi­ne „Svo­bo­di­ja­da” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, u pro­sto­ri­ja­ma Dru­štva cr­no­gor­sko – ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Ge­or­gi­je” pro­mo­vi­san je zbor­nik po­e­zi­je po­sve­će­ne Moj­ko­vač­koj bit­ki „Nji­va boj­na neo­svoj­na” auto­ra mr Slo­bo­da­na M. Ču­ro­vi­ća. Go­vo­re­ći o ovom zbor­ni­ku u ko­me je sa­ku­plje­na po­e­zi­ja od ha­dži Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća – Tre­bje­škog pa sve do po­e­zi­je na­ših sa­vre­me­ni­ka, isto­ri­čar dr Žar­ko Le­ko­vić pod­sje­tio je da se na Bo­žić na­vr­ši­lo 100 go­di­na od sjaj­nog pod­vi­ga na­šeg oruž­ja do­stoj­nog naj­ljep­ših stra­ni­ca isto­ri­je srp­skog na­ro­da.
- Za­slu­ga cr­no­gor­skih je­di­ni­ca pod ko­man­dom ser­da­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća u Moj­ko­vač­koj bit­ki ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne je u to­me što su osu­je­ti­le po­ku­šaj austro­u­gar­ske voj­ske da pre­sje­ku ko­lo­ne u od­stu­pa­nju. Ni­je­su do­zvo­li­le ne­pri­ja­te­lju da uda­ri srp­skoj voj­sci u bok i po­za­di­nu. Za­slu­ga je ovih ju­na­ka što austro­u­gar­ska voj­ska ni u Cr­noj Go­ri ni u Al­ba­ni­ji ni­je uspje­la da za­ro­bi ni­jed­nu ve­ću srp­sku je­di­ni­cu. Da u tim te­škim da­ni­ma za srp­sku voj­sku i srp­ski na­rod san­džač­ka voj­ska ni­je za­tvo­ri­la moj­ko­vač­ka vra­ta austro­u­gar­skim di­vi­zi­ja­ma one bi pre­sje­kle od­stup­ni­cu srp­skoj voj­sci u po­vla­če­nju pre­ma Pod­go­ri­ci i Ska­dru i ka­ta­stro­fa bi bi­la ne­iz­bje­žna, a sud­bi­na srp­skog na­ro­da bi oti­šla dru­gim to­kom. Srp­ska voj­ska je bi­la spa­se­na jer je za vri­je­me ci­je­le moj­ko­vač­ke ope­ra­ci­je do­bi­je­no mno­go vre­me­na za po­tre­be po­vla­če­nja. Na dru­goj stra­ni po­sto­ja­la je i na­rod­na hra­brost iz­ra­že­na u lič­noj žr­tvi za op­šte do­bro i pred­sta­vlja­la je na­sta­vak vi­še­vje­kov­ne bor­be za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu. Cr­na Go­ra je do ta­da uvi­jek bi­la no­si­lac slo­bo­de i uto­či­šte u te­škim da­ni­ma ro­bo­va­nja. Žr­tva za otadž­bi­nu je na ovim pro­sto­ri­ma uvi­jek bi­la ne­što naj­sve­ti­je. Pre­ko smr­ti išlo se u be­smrt­nost. I ta­da­šnja Cr­na Go­ra je do kra­ja iz­vr­ši­la svo­ju ča­snu ulo­gu pre­ma srp­stvu i pre­ma sa­moj se­bi i kao ta­kva je ušla u naj­svje­tli­je stra­ni­ce isto­ri­je, ka­zao je Le­ko­vić.
Mr Raj­ko Ta­na­si­je­vić ka­zao je da se ova knji­ga već pre­tvo­ri­la u svo­je­vr­sni čas op­šteg obra­zo­va­nja ka­ko bi svi ste­kli ne­ka naj­o­snov­ni­ja zna­nja o na­ci­ji.
- Ka­da je za­bra­njen Nje­goš go­vo­ri­li su da je to za­to jer je ri­ječ o opa­snoj kle­ri­ka­li­za­ci­ji. Ta­da ve­ći­na ni­je ni­kad ni ču­la za tu ri­ječ ni­ti ima­la poj­ma šta zna­či. Ni­je ima­la poj­ma ni o svo­joj vje­ri, a ka­mo­li o ne­koj dru­goj. Za­lud su po­ku­ša­va­li da obu­ku dru­ge ga­će i dru­gu ma­ji­cu, i da sta­ve dru­gu ka­pu i bu­du ono što ni­ka­da nji­ho­vi pre­ci ni­je­su ni bi­li. Za­to je knji­ga „Nji­va boj­na neo­svoj­na” do­bro do­šla oni­ma ko­je gri­ze sa­vjest što su za­bo­ra­vi­li ko su do ju­če bi­li i oni­ma ko­ji mr­ze sve ono što su bi­li, ali i oni­ma što ne mi­sle svo­jom gla­vom već se ru­ko­vo­de tu­đim mi­šlje­njem, ka­zao je Ta­na­si­je­vić.
On je na­gla­sio da kroz ovu knji­gu mo­že­mo uči­ti isto­ri­ju svo­ga na­ro­da, da zna­mo svoj rod, po­ri­je­klo, ko smo i či­ji smo.
- Sva­kom pa­met­nom čo­vje­ku pro­šlost je vo­di­lja bu­duć­no­sti. Sva­ki na­rod ko­ji uči, iz­u­ča­va i po­zna­je svo­ju pro­šlost po­u­zda­no i po­la­ko ide u su­sret bu­duć­no­sti. Sa ta­kvim pri­stu­pom će mo­ći da iz­bjeg­ne one gre­ške ko­je je či­nio u pro­šlo­sti. Kad zna­mo pro­šlost ne osje­ća­mo se si­ro­ma­šnim i na­pu­šte­nim, već du­hov­no mno­go ja­či i ne­sa­vla­di­vi u sva­kom po­gle­du. Ali, ako ne zna­mo i za­ne­ma­ri­mo pro­šlost svo­ga na­ro­da i ne­kog mje­sta, ta­da umi­re­mo i ne­sta­je­mo. I da­nas po­sli­je to­li­ko vre­me­na za sud­bi­nu srp­sko­ga na­ro­da ni­šta ni­je zna­čaj­ni­je ili pre­sud­ni­je od bit­ke ko­ja ni­ka­da ni­je pre­sta­ja­la na Moj­kov­cu i za Moj­ko­vac. Ko je za­ka­snio da do­đe na Ko­so­vo Po­lje, do­šao je na Moj­ko­vac. Ko­sti su naj­ve­će sve­ti­nje srp­sko­ga na­ro­da, ka­zao je Ta­na­si­je­vić.
Po­e­zi­ju su ka­zi­va­li pje­sni­ci Jo­vo Pe­jo­vić, Ra­do­van Ra­do­vić, Vo­ji­slav Ka­ra­džić, Vu­kić - Ga­ro Braj­ko­vić, dok je po­e­zi­jom uz stru­ne gu­sa­la ve­če uve­li­čao gu­slar Vu­ka­šin Gvo­zde­no­vić. Go­vo­ri­la je i ured­ni­ca tri­bi­ne Mi­li­ca Ba­krač.
L.N.


Go­di­na ju­bi­le­ja

Ured­ni­ca tri­bi­ne „Svo­bo­di­ja­da” Mi­li­ca Ba­krač na­gla­si­la je da su sva­kom na­ro­du, od­no­sno nje­go­voj kul­tu­ri, va­žni ve­li­ki ju­bi­le­ji.
- Ova 2016. go­di­na je za­po­če­la kao go­di­na ve­li­kih ju­bi­le­ja – 70 go­di­na od osni­va­nja UKCG i 70 go­di­na od iz­la­ska iz štam­pe pr­vog bro­ja ča­so­pi­sa „Stva­ra­nje”, pa ću ovu pri­li­ku da is­ko­ri­stim, da po­zo­vem pi­sce, čla­no­ve Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, da svo­jim slo­vom do­pri­ne­su stva­ra­nju no­vog „Stva­ra­nja”. A ov­dje smo ve­če­ras zbog još jed­nog ju­bi­le­ja – 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke i pro­mo­ci­je zbor­ni­ka po­e­zi­je ,,Nji­va boj­na neo­svoj­na” mr Slo­bo­da­na M. Ču­ro­vi­ća. Pje­sni­ci ni­ka­da ni­je­su ni pre­ću­ta­li ni za­bo­ra­vli isto­ri­ju - voj­ne i ra­to­ve, po­ho­de i se­o­be. Sva­ku po­lo­mlje­nu sa­blju, po­dig­nu­ti bar­jak, iz­gu­blje­nu brat­sku gla­vu i he­roj­ski pod­vig, pje­sni­ci su pe­rom osvi­je­tli­li, ka­za­la je Ba­krač.


Ču­ro­vić na­ja­vio još na­slo­va

Mr Slo­bo­dan M. Ču­ro­vić, autor zbor­ni­ka ka­že „da je Moj­ko­vac dio je­din­stve­ne za­mi­sli, te da ako Bog da ove go­di­ne spu­či­mo i da bu­de pet na­slo­va.
- Na­kon „Pra­vo­slav­nog srp­skog ka­len­da­ra“, za oče­ki­va­ti je da se iz štam­pe po­ja­vi knji­ga „Zra­ka sa is­to­ka“ po­sve­će­na Ul­ci­nju, za­tim o „Sve­tom Jo­va­nu Vla­di­mi­ru“ i „Ne u NA­TO - De­mon­ska de­mo­kra­ti­ja“.
- I ni­je slu­čaj­no pr­va me­đu nji­ma je ova po­sve­će­na Moj­kov­cu. Oni su naj­če­sti­ti­ji i naj­u­zvi­še­ni­ji pod­vig i pod­vig­ni­štvo Bo­ži­ćem, uzda­ni­ca bra­to­bol­na. Oni su bi­li skraj­nu­ti iz isto­ri­o­gra­fi­ja, ali pje­smom ju­nač­kom za­va­zda is­ka­za­ni i bra­to­do­ka­za­ni. I što su vi­še pre­šut­ki­va­ni, taj­ni, vra­ća­ju se evo kao naj­po­no­sni­ja naj­po­no­sni­ja ne­be­ska voj­ska na­ši pre­ci. Ukr­vlje­nom Ta­rom, ka­da i pri­ča za­ma­če pred stra­šnim bo­jem, gdje su se su­da­ri­la dva svi­je­ta, evo i da­nas po­sli­je 100 go­di­na mi se su­da­ra­mo, jer ho­će da nam na­met­nu svo­ja pra­vi­la i da nas tla­če, ka­zao je Ču­ro­vić.