Udru­že­nje gu­sla­ra „Ha­dži Ra­do­van Be­ći­ro­vić – Tre­bje­ški” po­vo­dom 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke i 30 go­di­na od smr­ti ha­dži Be­ći­ro­vi­ća na „Sce­ni 213” u Nik­ši­ću or­ga­ni­zo­va­lo je gu­slar­sko ve­če. Bla­go­slo­ve­ći skup pro­to­je­rej-sta­vro­for Dra­gan Kru­šić na­gla­sio je da su se sa­bra­li po­vo­dom dva zna­čaj­na da­tu­ma na­še isto­ri­je.
- Du­bo­ko smo svje­sni da ni­je bi­lo gla­so­vi­te „Po­e­me o Moj­ko­vač­koj bit­ki” ko­ju je ha­dži Ra­do­van Be­ći­ro­vić Tre­bje­ški uz zvu­ke gu­sa­la po­di­gao na ne­be­sa, moj­ko­vač­ka epo­pe­ja bi se da­nas od ne­kih po­vje­sni­ča­ra ko­ji nam nu­de da uči­mo tu­đe po­vje­sni­ce, spo­mi­nja­la sa­mo u fus no­ta­ma. Ali, bla­go­da­re­ći mu­dro­me auto­ru i nje­go­vom brit­kom pe­ru, ova slav­na bit­ka je ote­ta od za­bo­ra­va. Za­to smo du­žni da pred Go­spo­dom i pred svo­jim ota­ča­stvom ve­če­ras evo­ci­ra­mo uspo­me­ne na na­še gla­so­vi­te pret­ke, vi­te­zo­ve i ju­na­ke slav­ne Moj­ko­vač­ke bit­ke, ko­ji su sta­li na bra­nik svo­je otadž­bi­ne žr­tvu­ju­ći svo­je ži­vo­te, ka­zao je Kru­šić.
U ime po­ro­di­ce Be­ći­ro­vić obra­tio se Ra­do­va­nov unuk Mi­lo­van Be­ći­ro­vić, na­gla­siv­ši da su čla­no­vi Dru­štva do­pri­ni­je­li da dje­lo nje­go­vog pre­tka ne pad­ne u za­bo­rav.
- Si­gu­ran sam da sve dok ima en­tu­zi­ja­sta po­put Go­ra­na Pe­ro­vi­ća, to se ne­će do­go­di­ti. Nje­go­ve knji­ge su pi­sa­ne za na­rod, na­rod ih ču­va i ba­šti­ni. Knji­ga je živ glas, duh ko­ji ko­ra­ča po ze­mlji­noj ko­ri. Svje­dok to­me je i ovo gu­slar­sko ve­če - ka­zao je Be­ći­ro­vić.
Me­di­ja­tor ve­če­ri Želj­ko Vuk­sa­no­vić pod­sje­tio je da se ove go­di­ne na­vr­ša­va­ju tri de­ce­ni­je od upo­ko­je­nja ve­li­kog pje­sni­ka i bar­da ep­ske po­e­zi­je ha­dži Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća Tre­bje­škog, a u go­di­ni smo ka­da obi­lje­ža­va­mo dvi­je ve­li­ke po­bje­de cr­no­gor­ske voj­ske, pri­je 140 go­di­na na Vuč­jem do­lu i pri­je 100 go­di­na na Moj­kov­cu.
- Tri go­di­ne je od osni­va­nja nik­šić­kog Udru­že­nja gu­sla­ra „Ha­dži Ra­do­van Be­ći­ro­vić Tre­bje­ški”, ko­je je osno­va­no po bla­go­slo­vu nje­go­vog pre­o­sve­šten­stva epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja, a no­si ime jed­nog od naj­ve­ćih ep­skih pje­sni­ka, ko­ji je ži­vio i pi­sao u naj­te­žim vre­me­ni­ma kroz ko­je je pro­la­zio naš na­rod. Ovo Udru­že­nje spa­da u jed­no od dru­šta­va ko­je je ve­o­ma ak­tiv­no u oču­va­nju na­rod­ne tra­di­ci­je. Gu­sla­ri ovog dru­štva su ra­do vi­đe­ni go­sti u svim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske. Po­seb­no su po­zna­ti po do­bro­tvor­nim i hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma i kon­cer­ti­ma. Ni­je ni ču­do što na­rod­ne gu­sla­re iz ovog dru­štva kra­se na­ve­de­ne vr­li­ne, jer je nji­hov ve­li­ki za­da­tak za­pra­vo oprav­da­ti ime ko­je Udru­že­nje no­si.
Ra­do­van Be­ći­ro­vić Tre­bje­ški ro­đen je dvi­je go­di­ne pred kraj 19. vi­je­ka, a upo­ko­jio se 1986. Go­di­ne pri­je tač­no tri­de­set go­di­na. Mno­gi ga sma­tra­ju po­sled­njim bar­dom na­šeg na­ro­da ko­ji je dje­lo­vao u knji­žev­no­sti kao pje­snik vi­še od 60 go­di­na. Za či­ta­vo to vri­je­me on je bio i do da­nas ostao naj­ve­ći pje­snik no­vi­je ep­ske na­rod­ne po­e­zi­je. Kao autor ve­li­kog bro­ja de­se­te­rač­kih i osme­rač­kih pje­sa­ma, Ra­do­van Be­ći­ro­vić se po­tvr­dio sna­gom is­traj­nog, da­ro­vi­tog i na­da­sve omi­lje­nog stva­ra­o­ca. Nje­go­ve će pje­sme bi­ti ra­do či­ta­ne i slu­ša­ne sve dok ne za­muk­ne ja­uk stru­ne is­pod gu­da­la srp­sko­ga gu­sla­ra. Ove go­di­ne, kao što smo re­kli, sje­ća­mo se slav­ne Vu­če­dol­ske bit­ke. Slav­na po­bje­da cr­no­gor­ske voj­ske ko­ju je pred­vo­dio knjaz Ni­ko­la Pr­vi Pe­tro­vić, po­tu­kao je da­le­ko moć­ni­ju tur­sku voj­sku pred­vo­đe­nu Muk­tar-pa­šom. Ka­ko re­če jed­nom pri­li­kom knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak: „Kao što boj na Ko­so­vu ni­ka­da ni­je za­vr­šen, ni­ti iz­gu­bljen, već se na­sta­vlja, u Car­stvu ne­be­skom, ta­ko ni Vu­če­dol­ska bit­ka ni­je bi­la, pa pro­šla. Ona po­bje­do­no­sno tra­je na ne­bu, i u na­šem ži­vom pam­će­nju, na ze­mlji”- ka­zao je Vuk­sa­no­vić.
Ono po če­mu će ha­dži Ra­do­van osta­ti po­znat do kra­ja svi­je­ta i vi­je­ka, do­da­je Vuk­sa­no­vić, sva­ka­ko je nje­go­vo naj­ve­će dje­lo - Moj­ko­vač­ka bit­ka. „Sam Be­ći­ro­vić je bio uče­snik ove bit­ke kao osam­na­e­sto­go­di­šnji mla­dić, da bi ka­sni­je, ovaj va­žan isto­rij­ski do­ga­đaj pre­to­čio u ep­sku pje­smu „Bit­ka na Moj­kov­cu””, na­vo­di Vu­ka­sno­vić.
L.N.


Uče­sni­ci
ve­če­ri
Ve­če su ep­skom po­e­zi­jom uz stru­ne gu­sa­la uve­li­ča­li na­rod­ni gu­slar Go­ran Pe­ro­vić, Đu­ro Kr­sma­no­vić, Vla­do Ni­ko­lić, Alek­san­dar Ta­u­šan, Raj­ko Ži­žić, Ra­jo Jo­va­no­vić, Đu­ro Kr­sma­no­vić, Đor­đi­je Ta­no­vić, Alek­san­dar Ta­u­šan, Mi­loš Pa­ro­vić, Raj­ko Adžić, Mo­mir Mo­ša Av­da­lo­vić, Mi­lan Po­po­vić, Ni­ko­la Bo­ško­vić i Ko­sto Ra­do­vić. Go­sti gu­sla­ra bi­li su čla­no­vi Kul­tur­no-umjet­nič­kog cen­tra „Ko­rak“, pje­sni­ci Bo­žo Đu­ra­no­vić i Žar­ko Bo­jić, di­pla­ri Ga­ro Ma­ti­ja­še­vić i Ko­sto Ra­do­vić, et­no po­jac Bran­ka Ze­če­vić i estrad­ni umjet­nik Zo­ran Džik­nić Dži­le, dok je osim Vuk­sa­no­vi­ća, vo­di­telj­ka ve­če­ri bi­la i Ni­ko­li­na Ba­bo­vić.