U am­fi­te­a­tru u Sta­rom gra­du Ba­ru, upri­li­če­na je iz­lo­žba po­la­zni­ka ,,Ljet­nje ško­le mo­za­i­ka”, na mje­stu gdje su ra­do­vi upra­vo i na­sta­ja­li.
Bes­plat­nu ško­lu su, od 19. ju­la do 15. av­gu­sta, po­ha­đa­li po­la­zni­ci raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja, pod bud­nim okom vo­di­te­lja i osni­va­ča Pe­tra Vu­jo­še­vi­ća, ma­gi­stra zid­nog sli­kar­stva i mo­za­i­ča­ra.
Ove go­di­ne ško­la je or­ga­ni­zo­va­na po če­tvr­ti put u sa­rad­nji sa Kul­tur­nim cen­trom Bar, a u ra­du su ak­tiv­no uče­stvo­va­li i ar­he­o­lo­zi Omer Pe­ro­če­vić i Mla­den Za­gar­ča­nin, dok je po­se­ban do­pri­nos dao Jo­zo Vu­čić.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu, ko­ju je mu­zič­ki ople­me­ni­la mla­da pi­ja­nist­ki­nja Lu­ci­ja Uli­će­vić, mr Vu­jo­še­vić je is­ta­kao da se prin­cip po ko­jem se ra­di mo­za­ik, gdje mno­štvo frag­me­na­ta iz­bli­za za­dr­ža­va raz­li­ku, a po­sma­tra­no sa uda­lje­no­sti či­ni je­din­stve­nu sli­ku, mo­že pri­mi­je­ni­ti i u ži­vo­tu.
- Mi­slim da je taj prin­cip bio na ovom na­šem pod­ne­blju ite­ka­ko pri­mje­njen to­kom vje­ko­va, a po­seb­no u Ba­ru. To je prin­cip da sva­ka raz­li­ka za­pra­vo mo­že da obo­ga­ti. Jer sve te raz­li­ke kao ka­men­či­ći u mo­za­i­ku sa­mo do­pri­no­se ko­nač­nom uti­sku i je­din­stvu, me­đu­sob­noj to­le­ran­ci­ji i ži­vo­tu, od­no­sno su­ži­vo­tu. Ta­ko da, ra­de­ći mo­za­ik, vi vr­lo la­ko uvi­di­te da je je­dan bo­lji svi­jet ite­ka­ko mo­guć - ka­zao je mr Vu­jo­še­vić.
Po­la­zni­ci su ima­li pri­li­ku da, osim za­jed­nič­kog, ra­de i in­di­vi­du­al­ne ra­do­ve, a te­mu su ve­ći­nom bi­ra­li sa­mi.
Pre­ma ri­je­či­ma Vu­jo­še­vi­ća, ove go­di­ne bi­lo je iz­me­đu 50 i 60 po­la­zni­ka iz Ba­ra, Su­to­mo­ra, Be­o­gra­da, Za­gre­ba, Pa­ri­za, Ka­na­de, Ru­si­je, a bi­lo je i dje­ce Ba­ra­na ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu, a do­šli su u svoj kraj na od­mor.
- Ura­di­li su ve­li­ki broj ra­do­va. Ali, ja uvi­jek is­ti­čem da ni­je bi­tan broj mo­za­i­ka, već kva­li­tet ra­da ko­ji je iz­u­ze­tan. Ta­ko­đe, bit­no je da svi ko­ji uče­stvu­ju osje­te ovu at­mos­fe­ru ko­ja je ne­ti­pič­na. Iz­vu­če­mo ih iz te ma­le hi­ste­ri­je ko­ju stva­ra lje­to, pla­že, gu­žva, da do­đu u Sta­ri grad gdje je mir, ti­ši­na, uvi­jek iz­ju­tra li­jep, svjež va­zduh. To je ma­la oaza spo­ko­ja i sa­svim dru­gog na­či­na ži­vlje­nja i di­sa­nja. Ka­da se po­mi­je­ša ta at­mos­fe­ra i rad ko­ji oni vr­lo ozbilj­no shva­te, stvo­ri se ne­što što iz­la­zi iz okvi­ra ne­ke sa­mo li­kov­ne ra­di­o­ni­ce i ško­le. To bu­de jed­na ma­la ži­vot­na ško­la, od­no­sno iz­let u vr­lo ozbilj­ne prin­ci­pe, ko­ji ka­sni­je mo­gu uti­ca­ti da se ofor­me ne­ki zdra­vi po­gle­di na ži­vot uop­šte i me­đu­ljud­ske od­no­se - ka­že Vu­jo­še­vić.
Ar­he­o­log Mla­den Za­gar­ča­nin is­ta­kao je da je ,,Ljet­nja ško­la mo­za­i­ka” je­dan od naj­bo­ljih pro­gra­ma ko­ji se to­kom lje­ta od­vi­ja­ju pod okri­ljem Kul­tur­nog cen­tra Bar.
- Mi­slim da je ove go­di­ne lo­gi­stič­ka po­dr­ška Kul­tur­nog cen­tra za­ta­ji­la. Kao ne­ko ko ov­dje ra­di, sma­tram da je ,,Ljet­nja ško­la mo­za­i­ka” ne­što za­i­sta iz­u­zet­no. Ne sa­mo što je po­ve­za­na sa isto­ri­jom umjet­no­sti, mo­za­i­ci­ma, an­ti­kom, sa Sta­rim gra­dom u ne­kom naj­ši­rem smi­slu, već je i jed­na vo­di­lja za oku­plja­nje mla­dih ov­dje. Ovo je je­di­na ško­la mo­za­i­ka u Cr­noj Go­ri ikad, a i jed­na od ri­jet­kih u bli­žem okru­že­nju, i za­to mi­slim da za­slu­žu­je bo­lju po­dr­šku - ka­zao je Za­gar­ča­nin.
D.S.