Ve­če, po­sve­će­no ve­li­kom ju­bi­le­ju – 45-go­di­šnji­ci ra­da Sa­va Gre­go­vi­ća, po­zna­tog no­vi­na­ra, pu­bli­ci­ste i pi­sca iz Bu­dve odr­ža­no je prik­si­noć u pu­nom pres cen­tru ho­te­la „Tre can­ne” u Bu­dvi, a u or­ga­ni­za­ci­ji NIP ART PRESS-a.
Go­vo­re­ći o bo­ga­tom no­vi­nar­skom i knji­žev­nom opu­su Sa­va Gre­go­vi­ća nje­gov ko­le­ga, du­go­go­di­šnji no­vi­nar be­o­grad­ske „Po­li­ti­ke” Mi­ro­slav Sto­ja­no­vić je, po­red osta­log, ka­zao da je ri­ječ o čo­vje­ku ko­me je uspje­lo da u hi­ro­vi­tim, te­gob­nim i uz­bu­dlji­vim vre­me­ni­ma, u no­vi­nar­skom po­slu i pi­šu­ći iz ma­le sre­di­ne, osta­ne i op­sta­ne mo­ral­no čist i vi­so­ko uva­ža­van.
- Da ču­va­ju­ći sop­stve­no do­sto­jan­stvo, sa­ču­va do­sto­jan­stvo pro­fe­si­je. Gre­go­vić je i u ovom smut­nim vre­me­ni­ma, go­to­vo op­šte me­dij­ske ta­blo­i­za­ci­je i po­da­nič­ke po­slu­šno­sti, sa­ču­vao one vi­so­ke na­zo­re i prin­ci­pe, ko­ju su pred­sta­vlja­li me­dij­ski im­pe­ra­ti­ve. Vi­so­ku etič­nost, vi­so­ki pro­fe­si­o­na­li­zam i vi­so­ku od­go­vor­nost za ob­ja­vlje­nu ri­ječ - ka­zao je, po­red osta­log, Sto­ja­no­vić.
No­vi­nar i pi­sac No­vi­ca Đu­rić je is­ta­kao da je Sa­vo Gre­go­vić zna­čaj­no obi­lje­žio onaj i ovaj vi­jek i ne sa­mo cr­no­gor­sko, već i ju­go­slo­ven­sko no­vi­nar­stvo.
- Gre­go­vić je pje­snik me­đu re­por­te­ri­ma. Onim kla­si­ci­ma no­vi­nar­stva, gdje je li­te­ra­tur­na re­por­ta­ža, stil­sko i je­zič­ko pla­vet­ni­lo, dar Bož­ji, ona zvi­je­zda u bes­kraj­no pla­vom kru­gu ve­li­ka­na Mi­lo­ša Cr­njan­skog... Tek­sto­vi Gre­go­vi­ća su uvi­jek tra­ži­li čo­vje­ka i ni­ka­da ni­i­su pre­sta­li da ga tra­že - ka­zao je­Đu­rić.
No­vi­nar i pu­bli­cist Bu­do Si­mo­no­vić je is­ta­kao je za­do­volj­stvo što je pro­fe­si­o­nal­no, vi­še od tri­de­set go­di­na dru­go­vao sa Sa­vom Gre­go­vi­ćem i što su go­di­na­ma ve­li­ki pri­ja­te­lji. On je re­kao da je ja­ko sre­ćan što sa ko­le­ga­ma pri­su­stvu­je obi­lje­ža­va­nju ve­li­kog ju­bi­le­ja plod­nog ra­da i stva­ra­la­štva Gre­go­vi­ća, uz že­lju, da on i da­lje pi­še i tek­sto­ve i knji­ge, na za­do­o­volj­stvo pro­fe­si­je i či­ta­la­ca.
No­vi­nar „Ve­čer­njih no­vo­sti” Ve­li­ša Ka­dić ka­zao je da Gre­go­vić i po­sli­je če­ti­ri i po de­ce­ni­je sva­ko­dnev­no ra­di, osta­vlja­ju­ći du­bok trag u „Ve­čer­njim no­vo­sti­ma”, ali i iz­me­đu ko­ri­ca nje­go­vih vri­jed­nih knji­ga.
Iz­vo­de iz Gre­go­vi­će­vih tek­sto­va i knji­ga či­ta­la je Jo­va­na To­do­ro­vić, stu­dent­ki­nja glu­me na Aka­de­mi­ji le­pih umet­no­sti u Be­o­gra­du.
S.Ć.


Za­štit­ni znak Bu­dve i Pa­štro­vi­ća

- Za plod­nih 45 go­di­na ra­da Gre­go­vić je na­pi­sao pre­ko 30 hi­lja­da ra­znih tek­sto­va za broj­ne me­di­je i pet knji­i­ga. Mno­go je to za ne­či­ja tri ži­vo­ta, ali sam si­gu­ran, da će uva­že­ni „Grek­son”, još du­go na­sta­vi­ti svo­ju pi­sa­ni­ju, ko­ja je osta­vi­la du­bo­ke tra­go­ve - ka­zao je no­vi­nar i pu­bli­cist Ran­ko Pa­vi­će­vić, is­ti­ču­ći da Gre­go­o­vić sa svo­jim dje­com pred­sta­vlja traj­nu vri­jed­nost i za­štit­ni znak Bu­dve, Pa­štro­vi­ća i Bu­dvan­ske ri­vi­je­re.