U osnov­nim ško­la­ma „Ri­sto Rat­ko­vić”, „Mar­ko Mi­lja­nov” i ,,Alek­sa Be­ćo Đi­las” u Rav­noj Ri­je­ci upri­li­če­no je dru­že­nje pje­sni­ka sa naj­mla­đim stva­ra­o­ci­ma po­e­zi­je, u okvi­ru 46. „Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je”, ko­je se odr­ža­va­ju u Bi­je­lom Po­lju. To­kom pje­snič­kog sa­ta svoj kni­že­ni rad đa­ci­ma je pred­sta­vio i bo­san­sko-her­ce­go­vač­ki pi­sac Ha­džem Haj­da­re­vić, ko­ji je na­gla­sio da su­sret sa dje­com ima iz­u­ze­tan knji­žev­no-pe­da­go­ški zna­čaj.
- Pje­sni­ci su ci­je­li svoj ži­vot dje­ca, ali na ne­ki po­se­ban na­čin, za­to da­na­šnji pje­snič­ki ča­so­vi za­i­sta je­su div­no is­ku­stvo, čak i za nas od­ra­sle stva­ra­o­ce. Ta ve­za sa uče­ni­ci­ma osnov­nih ško­la ra­đa sreć­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, u smi­slu da dje­ca od ma­lih no­gu po­ku­ša­va­ju ra­zu­mje­ti šta su to knji­žev­nost, je­zik i ka­kvo je osje­ća­nje svi­je­ta na je­dan umjet­nič­ki na­čin. Iako sam pi­sac za od­ra­sle, sa po­seb­nim za­do­volj­stvom sam na­pi­sao „Knji­gu pje­sa­ma” i „Knji­gu pri­ča” za dje­cu, i to su oni tre­nu­ci ka­da se uži­va u pi­sa­nju, ka­da sta­va­ra­nje po­sta­je jed­na vr­sta men­tal­ne kup­ke, ka­zao je Haj­da­re­vić.
Pje­sni­ki­nja Bla­ga Žu­rić, po­hva­li­la je li­te­rar­nu sek­ci­ju OŠ „Ri­sto Rat­ko­vić”, ko­ja je ne­dav­no iz­da­la zbir­ku dje­či­je po­e­zi­je „Tra­gom pje­sni­ka”, i is­ta­kla da je vje­ro­vat­no to­me do­pri­nio i tra­di­ci­o­nal­ni do­la­zak pje­sni­ka u tu obra­zov­nu usta­no­vu.
- Iz go­di­ne u go­di­nu ova ško­la nje­dri do­bre pje­sni­ke, da­nas me je po­seb­no odu­še­vi­la dje­voj­či­ca Mag­da­le­na Madž­galj, ko­ja je re­ci­to­va­la pje­smu po­sve­će­nu Ri­stu Rat­ko­vi­ću, „Ma­la pje­sma o ve­li­kom čo­vje­ku”. Za­i­sta smo svi iz­ne­na­đe­ni i odu­še­vlje­ni po­e­zi­jom uče­ni­ka, jer su ve­o­ma kre­a­tiv­ni i vje­ru­jem da će bi­ti ostva­re­ni i uspje­šni pi­sci po­e­zi­je, ka­za­la je Žu­rić.
Knji­žev­ni­ca iz Nik­ši­ća, Ana Pe­jo­vić, is­ta­kla je da joj je čast i za­do­volj­stvo bi­ti dio Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je, na­ro­či­to da­na­šnjeg do­ga­đa­ja.
- Moj me­dij in­te­re­so­va­nja je­su pr­ven­stve­no dje­ca, iako pi­šem i po­e­zi­ju za od­ra­sle. Knji­žev­no­šću se ba­vim još od dje­tinj­stva, a po­e­zi­ja je ono što me naj­vi­še is­pu­nja­va – na­gla­si­la je Pe­jo­vić. Ona je do­da­la da nje­na pje­sma „Mit­ski te­sta­ment”, iz po­sled­nje zbir­ke „Ne di­raj mi kru­go­ve”, pred­sta­vlja mo­žda vr­hu­nac nje­nog stva­ra­la­štva.
Vo­di­telj pro­gra­ma kul­tur­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja u ško­la­ma bio je glu­mac Dra­gi­ša Si­mo­vić, ko­ji je već de­se­tak go­di­na dio dječ­jeg pro­gra­ma „Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je”. On je ka­zao da or­ga­ni­zo­va­nje pje­snič­kih dru­že­nja sa osnov­ci­ma pred­sta­vlja je­dan od na­ljep­ših na­či­na nje­go­va­nja po­e­zi­je.
– Dje­ca se mno­go ra­du­ju do­la­sci­ma pje­sni­ka, za­to što je Bi­je­lo Po­lje kraj ko­ji vo­li po­e­zi­ju, to je grad ko­ji tre­ba da se po­no­si ovim fe­sti­va­lom, ko­ji je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih u re­gi­o­nu – re­kao je Si­mo­vić.
On je kon­sta­to­vao da je sreo mno­go da­ro­vi­te dje­ce, ko­ja na ne­vje­ro­va­tan na­čin pi­šu ozbilj­nu po­e­zi­ju i ko­ja su bu­duć­nost Cr­ne Go­re, a to su po­tvr­di­li uče­ni­ci, ko­ji tek ula­ze u svi­jet po­e­zi­je, ka­zu­ju­ći svo­je pje­sme.
Knji­žev­ni­ca Ja­ku­ta Ali­ka­va­zo­vić, do­bit­ni­ca Gon­ku­ro­ve na­gra­de, bi­la je spe­ci­jal­ni gost po­sled­njeg da­na 46. „Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je”. Iako ni­ma­lo ni­je na­slu­ći­va­la da će bi­ti do­bit­nik ove pre­sti­žne na­gra­de u Fran­cu­skoj za svoj pr­vi ro­man „Ne­stal­na ti­je­la”, Ali­ka­va­zo­vić ka­že da je to bio po­seb­no osje­ćaj.
- Čast mi je i pri­vi­le­gi­ja bi­ti do­bit­ni­ik jed­nog ta­kvog pri­zna­nja. Ve­o­ma mi je po­mo­glo u knji­žev­noj ka­ri­je­ri, iako je to te­ško re­ći šta je po­mo­glo, a šta ne. Idu­ći da pre­u­zmem na­gra­du, bi­la sam ja­ko ner­vo­zna, ali je dan bio pre­li­jep, pri­sje­ti­la se fran­cu­ska knji­žev­ni­ca, či­ji su ko­ri­je­ni iz Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
I za njen dru­gi ro­man, „Lon­don – Luk­sor”, iz­dat 2010. go­di­ne, ko­ji je ta­ko­đe na­gra­đen, po­seb­no je ve­za­na. Pri­ču je is­ple­la oko ki­na u ko­me se oku­plja­ju bo­san­ske iz­bje­gli­ce, u to­ku i po­sli­je ra­ta.
– Glav­ni lik je Esme, a či­ta­o­ci i me­di­ji su mi je pri­pi­si­va­li kao auto­bi­o­graf­sku ju­na­ki­nju, iako ni­je ta­ko. Je­di­no što sam njoj da­la vi­še knji­žev­ne pa­žnje u od­no­su na dru­ge, je­ste taj osje­ćaj me­lan­ho­li­je ko­ji ne­gdje no­sim u se­bi – is­pri­ča­la je Ali­ka­va­zo­vić.
Na pi­ta­nje ka­kav uti­sak će po­ni­je­ti sa „Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je”, s ob­zi­rom da pr­vi put bo­ra­vi u Bi­je­lom Po­lju, knji­žev­ni­ca je ka­za­la da će joj osta­ti sr­dač­na i li­je­pa uspo­me­na.
- Otac mi je Plje­vljak i po­sje­ti­li smo i nje­gov kraj. Upo­zna­la sam div­ne lju­de i sa za­do­volj­stvom ću po­no­vo do­ći u Bi­je­lo Po­lje – obe­ća­la je Ali­ka­va­zo­vić.
Ve­če sa Ja­ku­tom Ali­ka­va­zo­vić vo­di­la je dr Ma­ri­na Gla­mo­čak.M.NO­VO­VIĆ


Sti­ho­vi i vi­o­li­na

Po­zna­ti pje­sni­ci iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Slo­ve­ni­je pred­sta­vi­li su se po­sled­njeg da­na „Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je” u Ku­ći Ri­sta Rat­ko­vi­ća. U pre­div­nom am­bi­jen­tu, uz prat­nju vi­o­li­nist­ki­nje, svo­je pje­sme, kao i sti­ho­ve dru­gih pi­sa­ca ka­zi­va­li su ovo­go­di­šnji pred­sjed­nik ži­ri­ja Mla­den Lom­par, kao i član Zuv­di­ja Ho­džić. Po­red njih, na­stu­pi­li su i Vla­di­mir Đu­ri­šić, Da­ni­je­la Đu­ko­vić, Stan­ka Ra­đe­no­vić Sta­no­je­vić, Slo­bo­dan Iva­no­vić, Du­brav­ka Jo­va­no­vić, Du­brav­ka Ve­la­še­vić, Stan­ka Hra­stelj.
Sen­zi­bi­li­tet i emo­ci­ju pje­sa­ma „Lim” i „Bar”, auto­ra Ri­sta Rat­ko­vi­ća, pu­bli­ci je pre­nio bje­lo­polj­ski glu­mac Izet Mu­la­be­go­vić.
Usta­no­ve Cen­tar za kul­tu­ru „Vuk Ka­ra­džić”, Kul­tur­no-umjet­nič­ko dru­štvo „Ka­ra­džić” i bi­bli­o­te­ka Vu­ko­vog za­vi­ča­ja, pred­sta­vlje­ne su u okvi­ru „Lo­znič­kog sa­ta kul­tu­re” u Gi­man­zi­ji „Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić”.
Pred­stav­ni­ci ovih zna­čaj­nih kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja, Dra­go Si­mić, Ta­tja­na Jo­vi­čić, Dra­gan To­šić, Mir­ja­na Pe­ja­kam, kao i pje­sni­ki­nja i Zor­ka To­šić, go­vo­ri­li su o isto­ri­ji, kul­tu­ri i tra­di­ci­ji Lo­zni­ce, za­vi­ča­ja Vu­ka Ka­ra­dži­ća. Pred­sjed­nik KUD-a „Ka­ra­džić”, Dra­gan To­šić, is­ta­kao je da je ta kul­tur­na usta­no­va jed­na od naj­sta­ri­jih na Bal­ka­nu, ali i ši­re.


Vu­ka­no­vi­će­va an­to­lo­gi­ja

An­to­lo­gi­ja cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti za dje­cu i omla­di­nu Slo­bo­da­na Vu­ka­no­vi­ća, pro­mo­vi­sa­na je u bi­bli­o­te­ci Sred­nje struč­ne ško­le.