Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, tokom predstave „Marija Stjuart” Narodnog pozorišta iz Beograda, nekoliko gledalaca napustilo je pozorišnu dvoranu. I aplauz na kraju predstave bio je sasvim skroman. Željko Hubač, v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta, kaže da je ova predstava rezultat višemjesečnog razgovora sa Milošem Lolićem.
– Duboko sam vjerovao da je on, Miloš Lolić, iz onoga što je uradio u posljednje dvije sezone, veoma važna kopča između realnog vremena i onoga što je u pojedinim sredinama teatar polako postao – autistični teatar. On pokušava da nas odvede iz svakodnevice u virtuelnu stvarnost u kojoj ljepše živimo. Ovaj komad govori o stvarnosti, on je van svakog autizma u odnosu na društvo. Mislim da je to jako značajno. Način na koji je Lolić radio sa glumcima potvrda je da je ovo komad koji u svim segmentima pripada repertoarskom okviru koji ima potrebu da uđe u komunikaciju sa svakodnevicom – zaključio je Hubač.
Pozorišni kritičar i voditelj Aleksandar Milosavljević kaže da je predstava „Marija Stjuart” pozorište u pozorištu, da mi virimo iza fasade i da gledamo zakulisne radnje, ili što je omiljeni izraz u Srbiji – teorije zavjere.
Selektor Bojan Munjin napominje da se iz ovog Šilerovog teksta takođe mogao izvući neki slogan i staviti za slogan festivala.
„Sve je veoma aktuelno, dodaje Munjin, iako je napisano tako davno, veoma je dramatično i sada. Dakle, izbor ovog djela za festivalsku smotru leži u kombinaciji klasične forme i jednog sasvim savremenog nerva, između Šilera i nečega što svi danas u životu osjećamo kao problem”.
– Osim toga - zaključuje Bojan Munjin - tu je i konkretna političnost, koja nije niti samo srpska, niti samo balkanska, već je savremena, evropska. Kada se Elizabeta nagne i pita „da li narodu još nešto treba”, onda to možemo zamisliti u Americi, Rusiji, Srbiji, bilo gdje. Ta manipulacija narodom je danas veliki problem.
Nada Šargin, u ulozi engleske kraljice Elizabete, kaže da je uzbuđuju predstave koje se bave politikom, ali da ipak više voli da učestvuje u onim predstavama koje se bave ljudima.
„Iako ovo jeste predstava o politici, ona za mene to nije. Loliću sam rekla da ću igrati čovjeka na sceni, jer me zanima ona, kraljica, kao čovjek koji je postojao. Iako ona ima probleme u duši i psihi, od nje počinje velika kultura, književnost, pozorište”, konstatuje Nada Šargin.
U nedjelju, zadnjeg takmičarskog dana, ansambl Crnogorskog narodnog pozorišta odigraće komad „Šćeri moja” koji je po tekstu Maje Todorović režirala Ana Vukotić.
S. Tijanić
)){kind=small}
