Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska u Da­ni­lov­gra­du je obi­lje­ži­la dva zna­čaj­na ju­bi­le­ja ve­za­na za ovaj kraj – 750 go­di­na od upo­ko­je­nja Sve­tog Ar­se­ni­ja Srem­ca či­je se mo­šti ču­va­ju u ma­na­sti­ru Ždre­ba­o­nik i 100 go­di­na od po­bu­ne 14 bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja pro­tiv austro­u­gar­skog pro­svjet­nog pro­gra­ma bez ći­ri­li­ce i srp­ske isto­ri­je. U ma­na­sti­ru Ždre­ba­o­nik slu­že­na je sve­ča­na li­tur­gi­ja, a na­čal­stvo­vao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, uz sa­slu­že­nje epi­sko­pa frank­furt­skog i cje­lo­kup­ne Nje­mač­ke Ser­gi­ja, epi­sko­pa di­o­klij­skog Ki­ri­la i umi­ro­vlje­nog epi­sko­pa za­hum­sko-her­ce­go­vač­kog Ata­na­si­ja.
Ar­se­ni­je Sre­mac je na­sljed­nik Sve­tog Sa­ve na pre­sto­lu Srp­ske Cr­kve, a nje­go­ve mo­šti vje­ko­vi­ma se ču­va­ju u Ždre­ba­o­ni­ku.
Na­kon li­tur­gi­je epi­skop Ser­gi­je je is­ta­kao da je mi­si­ja Ar­se­ni­ja Srem­ca za­pra­vo na­sta­vak mi­si­je Sve­tog Sa­ve.
– Sve­ti Ar­se­ni­je je bio pr­vi sve­to­sa­vac u isto­ri­ji Srp­ske Cr­kve. On je pr­vi osje­tio hri­šćan­sku po­ru­ku i svje­tlost ko­ja je kroz Sve­tog Sa­vu oba­sja­la srp­ski na­rod. Naš otac Sve­ti Ju­stin do­bro je de­fi­ni­sao sve­to­sav­sku fi­lo­so­fi­ju kao je­di­nu ko­ja se ne mi­sli ne­go ži­vi, a či­ji ži­vi svje­dok je Sve­ti Ar­se­ni­je – re­kao je epi­skop Ser­gi­je.
On je do­dao da je put Sve­tog Ar­se­ni­ja na­sta­vak mo­li­tve­nog pu­to­va­nja Sve­tog Sa­ve, što je za­pra­vo mi­si­ja no­vo­za­vjet­nih je­van­đe­lja, od­no­sno ži­vo­ta u smi­re­nju, tr­plje­nju i ne­pre­kid­noj mo­li­tvi. Po ri­je­či­ma epi­sko­pa Ser­gi­ja ka­da bi svi sli­je­di­li nji­ho­ve po­ru­ke odo­lje­li bi svim is­ku­še­nji­ma ko­je pra­te srp­ski na­rod u sa­vre­me­nom vre­me­nu.
Epi­skop Ata­na­si­je je na­gla­sio da se Sve­ti Ar­se­ni­je sla­vi u Bo­go­slo­vi­ji u Srem­skim Kar­lov­ci­ma. On sma­tra da je Sve­ti Ar­se­ni­je ve­li­ki pro­po­vjed­nik i ve­li­ki mo­nah.
– Dra­go mi je što da­nas u ovom hra­mu pred ovo­li­ko vjer­ni­ka, a po­seb­no dje­ce, pro­sla­vlja­mo na­šeg sve­ti­te­lja – po­ru­čio je epi­skop Ata­na­si­je.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je po­ja­snio da Sve­tog Ar­se­ni­ja sla­vi pra­vo­slav­na va­se­lje­na. Sve­ti Ar­se­ni­je je od Sve­tog Sa­ve i Go­spo­da imao bla­go­slov da pro­po­vi­je­da je­van­đe­lja. Po nje­go­vim ri­je­či­ma Sve­ti Ar­se­ni­je je na pra­vi na­čin pro­po­vi­je­dao pra­vo­slav­nu vje­ru srp­skom na­ro­du, ali da su nje­go­vu bla­go­det osje­ti­li i dru­gi na­ro­di.
– Sve­ti Ar­se­ni­je je rav­no­a­po­sto­lan, od­no­sno on pro­po­vi­je­da hri­šćan­sku vje­ru u ime cr­kve Hri­sto­ve, jed­ne i je­din­stve­ne, sa­bor­ne i apo­stol­ske. O to­me i svje­do­če nje­go­ve mo­šti ko­je se na­la­ze u ovom hra­mu – re­kao je mi­tro­po­lit.
Po­vo­dom 100 go­di­na od po­bu­ne bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja pro­tiv austro­u­gar­skog oku­pa­tor­skog pro­svjet­nog pro­gra­ma bez ći­ri­li­ce i srp­ske isto­ri­je go­vo­rio je Ve­se­lin Ma­to­vić, pro­fe­sor iz Nik­ši­ća. On je ob­ja­snio da ono što su pri­je jed­nog vi­je­ka po­ku­ša­li da ostva­re oku­pa­to­ri, od­no­sno da se u ško­la­ma is­klju­či­vo pi­še na la­ti­ni­ci i da se u nji­ma ne pje­va­ju srp­ske pje­sme i uči srp­ska isto­ri­ja, da­nas ostva­ru­je ak­tu­el­na vlast u Cr­noj Go­ri.
– Bje­lo­pa­vlić­kim uči­te­lji­ma je čast bi­la na pr­vom mje­stu i za­to se oni ni­je­su dvo­u­mi­li ka­da su oku­pa­tor­skim vla­sti­ma pod­ni­je­li ostav­ku na mje­sto uči­te­lja, jer ni­je­su že­lje­li da bu­du ana­ci­o­nal­ni. Oni su ja­sno po­ru­či­li da je ći­ri­li­ca srp­ska ar­te­ri­ja i da je srp­ska isto­ri­ja kič­ma na­ci­o­nal­nog bi­ća Cr­no­go­ra­ca i da oni ne že­le da bu­du uči­te­lji u ško­la­ma bez ći­ri­li­ce i srp­ske isto­ri­je. Da­na­šnja vlast se sve­ga to­ga od­ri­če i od­ri­če se ta­ko svo­ga na­ci­o­nal­no­ga bi­ća, jer sve što je vri­jed­no u Cr­noj Go­ri na­pi­sa­no je na ći­ri­li­ci. Za­vr­šni ko­rak pla­na ko­ji su za­mi­sli­li oku­pa­to­ri ostva­ri­li su ove go­di­ne cr­no­gr­ski vla­sto­dr­šci, jer su sva svje­do­čannstva i dnev­ni­ke na­pi­sa­li na la­ti­ni­ci. Po­što se la­ti­ni­ca za sa­da pre­da­je tek u tre­ćem raz­re­du naj­mla­đi uče­ni­ci dvi­je go­di­ne ne­će mo­ći ni da pro­či­ta­ju šta im pi­še u dnev­ni­ci­ma. Oče­ku­jem da se od na­red­ne go­di­ne la­ti­ni­ca uči od pr­vog raz­re­da, što će zna­či­ti da je ći­ri­li­ca iz­bri­sa­na iz na­šeg škol­skog si­ste­ma. Ipak, na­dam se da se to ne­će de­si­ti i da će isti­na o po­bu­ni bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja to­me da­ti do­pri­nos – re­kao je Ma­to­vić.
U Cen­tru za kul­tu­ru or­ga­ni­zo­van je i du­hov­ni pro­gram po­sve­ćen Sve­tom Ar­se­ni­ju i po­bu­ni uči­te­lja. U pro­gra­mu su uče­stvo­va­la pje­vač­ka dru­štva iz Ba­ra i Da­ni­lov­gra­da, kao i re­ci­ta­to­ri Iva­na Ze­ko­vić i Ar­se­ni­je Se­ku­lić. Uz gu­sle je pje­vao na­rod­ni gu­slar Mi­len­ko Ka­le­zić, a na­rod­ne igre iz Cr­ne Go­re i Sr­bi­je iz­ve­li su čla­no­vi FA „Da­ni­lov­grad”. Broj­na pu­bli­ka po­seb­no je po­zdra­vi­la pje­sme o Sr­bi­ji i Ru­si­ji. I.M.


Sta­ni­ši­će­ve sa­blje

Na­kon li­tur­gi­je u Ždre­ba­o­ni­ku mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je do­bio na po­klon sa­blje ne­ka­da­šnjeg pu­kov­ni­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni Ba­ja Sta­ni­ši­ća. Sa­blje mu je da­ro­vao Lu­ka Bra­jo­vić, ro­đak Ba­ja Sta­ni­ši­ća po žen­skoj li­ni­ji.
– Ove sa­blje su du­go u na­šem do­mu. Mo­ja ba­ba Bo­ža­na ih je za­ko­pa­la u ze­mlju ka­ko ih se ne bi do­ko­pa­li ko­mu­ni­sti. Da­la ih je svom si­nu, mom ocu, a ka­sni­je on ih je pre­dao me­ni. Po­kla­njam ih vla­di­ci Am­fi­lo­hi­ju, a ne­ka on od­re­di gdje će bi­ti iz­lo­že­ne u Mi­tro­po­li­ji – re­kao je Bra­jo­vić.
Am­fi­lo­hi­je je re­kao da će sa­blje bi­ti iz­lo­že­ne u ma­na­sti­ru Ostrog i to na mje­stu Sta­ni­ši­će­ve po­gi­bi­je.
– Ne­ka one bu­du mo­li­tva Sve­tom Va­si­li­ju da se bra­to­u­bi­lač­ki rat ko­ji je oskr­na­vio i Ostrog i Cr­nu Go­ri vi­še ni­ka­da ne po­no­vi – za­klju­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.