U or­ga­ni­za­ci­ji NVO „No­vo i ljep­še Su­to­mo­re” u ho­te­lu „Ko­ra­li” u Su­to­mo­ru or­ga­ni­zo­va­no je do­na­tor­sko ve­če, uz pre­zen­ta­ci­ju pr­ve fa­ze ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja tvr­đa­ve Ta­bi­ja, u ci­lju pri­ku­plja­nja sred­sta­va za na­sta­vak ra­do­va na te­re­nu.
Pre­ma ri­je­či­ma Slo­bo­dan­ke Hr­va­tin, pred­sjed­ni­ce NVO „No­vo i ljep­še Su­to­mo­re” pro­je­kat za­šti­te i va­lo­ri­za­ci­je Ta­bi­je je ini­ci­jal­ni ko­rak i od kru­ci­jal­nog zna­ča­ja za kul­tu­ru i tra­di­ci­ju Spi­ča, ali je i od ve­li­kog zna­ča­ja ka­ko za Bar, ta­ko i za cje­lo­kup­nu Cr­nu Go­ru.
- Nje­nom kon­zer­va­ci­jom, ob­no­vom i va­lo­ri­za­ci­jom omo­gu­ći­lo bi se sta­nov­ni­ci­ma Su­to­mo­ra da do­bi­ju kul­tur­ni cen­tar, gdje bi se odr­ža­va­li kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gra­mi raz­li­či­tog sa­dr­ža­ja, pri­mje­re­ni nje­nom am­bi­jen­tu. Ovaj pro­je­kat će igra­ti zna­čaj­nu ulo­gu u isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, ko­je se ba­zi­ra­ju is­klju­či­vo na ni­vou na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da i do­pri­ni­je­će da se ži­vot­ni tok vje­kov­nog zbi­va­nja na ovom pro­sto­ru utvr­di na osno­vu vje­ro­do­stoj­nih ma­te­ri­jal­nih ar­te­fa­ka­ta. Pro­je­kat je od op­šteg in­te­re­sa i ti­če se svih nas, pa bi bi­lo po­želj­no da se što pri­je do­đe do re­a­li­za­ci­je, uz efi­ka­snu po­dr­šku svih nad­le­žnih or­ga­na Op­šti­ne Bar, Vla­de Cr­ne Go­re i nje­nih in­sti­tu­ci­ja - ka­za­la je ona.
Ar­he­o­log mr Mla­den Za­gar­ča­nin pre­zen­to­vao je na­la­ze o za­vr­šet­ku pr­ve fa­ze ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja na ovoj tvr­đa­vi. On je is­ta­kao da Ta­bi­ja je­dan od naj­bo­ljih for­ti­fi­ka­ci­o­nih utvr­đe­nja, bez sum­nje naj­ljep­ših iz 19. vi­je­ka. On je do­dao da je pr­va fa­za ob­u­hva­ti­la je­dan voj­ni obje­kat-ka­sar­nu, u kom se pre­po­zna­je nu­kle­us pr­vo­bit­nog utvr­đe­nja ko­je da­ti­ra s kra­ja 18. vi­je­ka.
- To je ne­vje­ro­vat­na cje­li­na, je­dan voj­no-ar­hi­tek­ton­ski sklop, pra­vo in­ži­nje­rij­sko ču­do, za ko­je smo mi­sli­li da pri­pa­da Austro­u­gar­skoj, a u stva­ri ri­ječ je o ge­ne­zi utvr­đe­nja ko­ja tra­je od 16. do 19. vi­je­ka. Ta­bi­ja je kom­plet­no na­pra­vlje­na to­kom pr­ve po­lo­vi­ne 19. vi­je­ka kao iz­u­zet­no do­bar, kre­a­ti­van in­ži­nje­rij­ski po­du­hvat ar­hi­tek­te ko­ji je kon­ci­pi­rao voj­ni sa­dr­žaj. Ono što je ve­o­ma zna­čaj­no je­ste da je ovaj obje­kat po­ve­zan sa Ne­ha­jem, ko­ji se pr­vi put po­mi­nje u pr­voj po­lo­vi­ni 16. vi­je­ka. Za raz­li­ku od dru­gih osman­lij­skih i austro­u­gar­skih utvr­đe­nja u bli­zi­ni, ovo je pra­vo re­mek dje­lo - is­ta­kao je Za­gar­ča­nin.
Re­zul­ta­ti pr­ve fa­ze is­tra­ži­va­nja pred­sta­vlje­ni su kroz kra­tak do­ku­men­tar­ni film ko­ji su pri­pre­mi­li re­di­telj i pro­du­cent Ivan Iva­no­vić i pro­du­cent-or­ga­ni­za­tor Jo­va­na Pe­kić, a aka­dem­ski sli­ka­ri Go­ran Ćet­ko­vić i Mi­loš Kon­tić su za pro­je­kat ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja po­klo­ni­li sli­ke kao do­na­ci­ju ovoj ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji, ko­je su pri­sut­ni mo­gli da ku­pe po sni­že­noj ci­je­ni.
Ve­če su pje­smom uljep­ša­le se­stre An­đe­la i Sla­đa­na Jan­ko­vić.D.S