Du­hov­na tri­bi­na ,,Sve­to­sav­ni­ci”, pe­ta po re­du, bi­la je po­sve­će­na ve­li­kom voj­vo­di i pa­me­ta­ru iz Ku­ča Mar­ku Mi­lja­no­vu, a za­ni­mlji­vo ve­če pod na­zi­vom ,,Čoj­stve­no ju­na­štvo – je­van­đelj­ski etos u dje­lu Mar­ka Mi­lja­no­va”, odr­ža­no je u Sve­to­sav­skom do­mu pri cr­kvi Sve­tog Đor­đa i 42 mo­mi­šić­ka mu­če­ni­ka u Mo­mi­ši­ći­ma.
-Voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov se či­ta­vog ži­vo­ta bo­rio za oslo­bo­đe­nje od vje­kov­nog ne­pri­ja­te­lja. Do­pa­dao je u ne­mi­lost zbog isti­no­lju­blja. Du­šom je još uvi­jek sa na­ma, u onoj mje­ru u ko­joj to mo­že­mo da osje­ti­mo, po­sta­viv­ši re­per ko­ji ne mo­že bi­ti pre­va­zi­đen – ka­zao je pje­snik ha­dži Ra­do­van Ra­do­vić, ko­ji je ujed­no bio i mo­de­ra­tor ve­če­ri. On se osvr­nuo i na od­re­đe­ne bi­o­graf­ske po­je­di­no­sti i isto­rij­ske či­nje­ni­ce ka­da je u pi­ta­nju Mar­ko Mi­lja­nov.
-Ka­da se go­vo­ri o Mar­ku Mi­lja­no­vom, uvi­jek po­sto­ji do­za opa­sno­sti da se čo­vjek ogri­je­ši. On je etič­ka di­men­zi­ja na­šeg na­ro­da, du­hov­na etič­ka svje­tlost vre­me­na za sva vre­me­na, a naš na­rod ima sjaj­ne te­me­lje u Nje­go­šu i voj­vo­di Mar­ku – ka­zao je knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar Pe­ri­vo­je Po­po­vić. On se po­drob­no osvr­nuo i na one ve­li­ka­ne, do­ma­će i stra­ne, ko­ji su pi­sa­li o Voj­vo­di, za­klju­ču­ju­ći svo­ju be­sje­du ri­je­či­ma ,,Ne­ka vla­da eti­ka Mar­ka Mi­lja­no­va!”.
-Mar­ko Mi­lja­nov je­ste kom­plek­sna lič­nost: ju­nak, hu­ma­ni­sta i knji­žev­nik, što je ri­jet­kost to­ga vre­me­na. Ro­đen je i ži­vio u he­roj­skom vre­me­nu ka­da ško­la ni­je bi­la pri­o­ri­tet, ali je ipak osta­vio dje­la traj­ne knji­žev­ne i isto­rij­ske vri­jed­no­sti. Ju­na­ka je bi­lo i bi­će, ali je Mar­ko Mi­lja­nov sa­mo je­dan. Nje­go­va hu­ma­na cr­ta je bi­la na­ro­či­to iz­ra­že­na – ka­zao je isto­ri­čar dr Vu­kić Ilin­čić, ku­stos Mu­ze­ja Mar­ka Mi­lja­no­va na Me­du­nu. On je do­dao da je voj­vo­da Mar­ko uvi­dio zna­čaj obra­zo­va­nja, pa je svu ostav­šti­nu za­vje­štao ško­li.
-Naj­ve­ću je sla­vu do­ži­vio ka­da je pao u ne­mi­lost, a obič­no se de­si su­prot­no ka­da je u pi­ta­nju Cr­na Go­ra. U po­znim go­di­na­ma is­ti­ca­la se nje­go­va su­zdr­ža­nost, a uži­vao je i ve­li­ki ugled me­đu Al­ban­ci­ma – po­ja­snio je dr Vu­kić Ilin­čić.
Mr Slo­bo­dan Ču­ro­vić Apis je is­ta­kao da je naj­du­blji ko­ri­jen na­šeg po­sto­ja­nja u Bo­gu i lju­di­ma, zr­ca­lo bi­stro­te i mo­ral­nog si­je­va, upra­vo voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov.
-Mar­ko ni­je do­šao iz nig­di­ne, već iz ka­me­na, na­dan­tič­kog me­dun­skog Par­te­no­na, naj­du­bljeg sim­bo­la po­sto­ja­no­sti. Za­ga­zio je čvr­sti­ne, bez za­čud­no­sti, ne na go­lu le­di­nu du­hov­nog spo­zna­nja, već na­ro­do­no­snim i ple­men­skim za­ko­nom, pam­tlji­vim, ali ne­pi­sa­nim – ri­je­či su mr Ču­ro­vi­ća.
Skup je po­zdra­vio i Pa­vle Mi­lić iz­ra­ziv­ši na­du da će se i da­lje na slič­nim mje­sti­ma upor­no svje­do­či­ti isti­na, te da se ,,Ku­či zo­re Mar­kom”.
-Bli­ži se 116. go­di­šnji­ca Mar­ko­ve smr­ti, pa se va­lja pod­sje­ti­ti ne­kih stva­ri. Mar­ko Mi­lja­nov Po­po­vić je bio pro­sla­vlje­ni ju­nak, voj­vo­da, se­na­tor, voj­sko­vo­đa… a uz to pi­sac knji­ga, me­đu ko­ji­ma i one ,,Pri­mje­ri čoj­stva i ju­na­štva”. Ka­ko Mar­ko da osta­ne Mar­ko, a da ne po­sta­ne mit?! – za­pi­tao se Mi­li­sav Po­po­vić.
A.Ć.


Sti­ho­vi voj­vo­di

-La­zar So­či­ca i Mar­ko Mi­lja­nov bi­li su po­bra­ti­mi. Oba su pa­li u ne­mi­lost kra­lja Ni­ko­le. Iz tog raz­lo­ga su i gu­slar­ska dru­štva u Voj­vo­di­ni ko­ja no­se ime­na ova dva ve­li­ka ju­na­ka od­lu­či­la da se po­bra­ti­me – po­ja­snio je ep­ski pje­snik Bo­žo Đu­ra­no­vić, ko­ji je ka­zi­vao i sti­ho­ve o Mar­ku Mi­lja­no­vu. Sti­ho­ve su ka­zi­va­li i pje­sni­ci ha­dži Lju­bi­sav Bje­lić Mo­rač­ki, Ve­se­lin Vu­jo­vić i Ni­ko­la Ne­ne­zić Ču­de­sni. U pro­gra­mu su ta­ko­đe uče­stvo­va­li glu­mac Goj­ko Bur­za­no­vić i na­rod­ni gu­slar Želj­ko Bu­ga­rin.