Dru­ga, do­pu­nje­na iz­da­nja knji­ga „Po­pis do­mo­va u no­vim kra­je­vi­ma Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re 1913. go­di­ne” i „Sto­ti­nu go­di­na od ise­lja­va­nja mu­sli­ma­na iz Cr­ne Go­re za Tur­sku 1914-2014” pred­sta­vio je Ta­di­ja Bo­ško­vić, na­čel­nik Ar­hiv­skog odje­lje­nja u Bi­je­lom Po­lju.
Bo­ško­vić, ko­ji je sa Mi­lo­šem Vo­ji­no­vi­ćem autor knji­ge „Po­pis do­mo­va u no­vim kra­je­vi­ma Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re 1913. go­di­ne”, na­veo je da je ova stu­di­ja na­sta­la dvo­stru­kim po­vo­dom. Na­i­me, ob­ja­snio je Bo­ško­vić, htje­li su da pri­ka­žu ko­li­ko je bi­lo do­ma­ćin­sta­va u oslo­bo­đe­nim kra­je­vi­ma, ko­je je Cr­na Go­ra ste­kla na­kon Bal­kan­skog ra­ta.
- Dru­gi raz­log na­stan­ka ove knji­ge bio da se is­tra­ži na­ci­o­nal­na i vjer­ska struk­tu­ra ta­da­šnjeg sta­nov­ni­štva – ob­ja­snio je on.
Pre­ma ri­je­či­ma Bo­ško­vi­ća, pri­li­kom is­tra­ži­va­nja ko­ri­sti­li su se gra­đom Dr­žav­nog ar­hi­va sa Ce­ti­nja, jer dru­gih po­da­tka o toj te­ma­ti­ci ne­ma­mo.
Na­čel­nik bje­lo­polj­skog Ar­hiv­skog odje­lje­nja je ob­ja­snio da su na­kon iz­bo­ra gra­đe pri­stu­pi­li ras­po­lo­ži­vim fon­do­vi­ma i se­lek­ci­ji do­ku­me­na­ta, a kao me­tod su ko­ri­sti­li fo­to­gra­fi­sa­nje ar­hiv­ske gra­đe. Na­kon to­ga se pri­stu­pi­lo pre­ku­ca­va­nju gra­đe, a po­je­di­ni do­ku­men­ti su pri­ka­za­ni iz­vor­no u sa­moj knji­zi.
- Po­pi­si­va­nje ta­da­šnjeg sta­nov­ni­štva vr­ši­li su po­pi­si­va­či iz Cr­ne Go­re. Ko­mi­si­ju za po­pis bje­lo­polj­skog sta­nov­ni­štva či­ni­li su uči­te­lji be­ran­skog sre­za, da­kle pi­sme­ni lju­di. Po­da­ci o sta­nov­ni­štvu su pri­ku­plje­ni na osno­vu do­stup­nog ma­te­ri­ja­la iz tog pe­ri­o­da, a to su uglav­nom bi­li po­da­ci o po­pi­su do­man­ćin­sta­va ra­di pla­ća­nja po­re­za, tj. da­ci­ja – ka­zao je on.
Bo­ško­vić je pred­sta­vio i knji­gu „Sto­ti­nu go­di­na od ise­lja­va­nja mu­sli­ma­na iz Cr­ne Go­re za Tur­sku 1914-2014” auto­ra Mi­lo­ša Vo­ji­no­vi­ća, a za ko­ju je on ra­dio lek­tu­ru i ko­rek­tu­ru. On je ob­ja­snio da je po­vod za na­sta­nak ove mo­no­gra­fi­je bio je skup pri­vred­ni­ka u Bi­je­lom Po­lju, ka­da su lju­di iz di­ja­spo­re - mu­sli­ma­ni iz Cr­ne Go­re ko­ji ži­ve u Tur­skoj, do­go­vo­ri­li ob­ja­vlji­va­nje ovog zna­čaj­nog isto­rij­skog dje­la.
Bo­ško­vić is­ti­če 1914. go­di­nu kao zna­čaj­nu po broj­nim isto­rij­skim do­ga­đa­ji­ma, ali za mu­sli­ma­ne ona je pr­ven­stve­no va­žnu po to­me što su oni po­če­li da se ise­lja­va­ju iz Cr­ne Go­re.
Kao raz­lo­ge za ise­lja­va­nje on na­vo­di i po­li­tič­ke i eko­nom­ske raz­lo­ge. Bo­ško­vić na­po­mi­nje da su Cr­nu Go­ru na­pu­šta­li jed­na­ko i si­ro­ma­šni i bo­ga­ti. Ise­lje­ni­ci su mo­ra­li bi­ra­ti tur­sko pre­zi­me, uz oba­ve­zno uče­nje je­zi­ka, ko­ji je u upo­tre­bi u Tur­skoj.
Na­čel­nik Ar­hiv­skog odje­lje­nja u Bi­je­lom Po­lju na­ja­vio je ob­ja­vlji­va­nje još dvi­je knji­ge u 2017. go­di­ni. Ri­ječ je o na­slo­vi­ma „Žr­tve ra­ta u sre­zu bje­lo­polj­skom 1941-1945”, ko­ja će bi­ti, na­ja­vio je Bo­ško­vić, štam­pa­na kra­jem ja­nu­a­ra i „Ko­la­šin-žr­tve raz­bra­će”, za ko­ju oče­ku­je da bu­de ob­ja­vlje­na do po­lo­vi­ne go­di­ne. M.N.