Neo­p­hod­na je ogrom­na vo­lja, is­tra­ži­vač­ka upor­nost, zna­nje i hra­brost da bi se na­pi­sa­la knji­ga „Cr­na Go­ra iz­nu­tra - Pr­o­šlost u sa­da­šnjo­sti”. Sa­mo stva­ra­o­ci po­seb­nog ko­va u sta­nju su da se us­pra­ve dok se dr­ža­va na­la­zi na ko­lje­ni­ma a dru­štvo u ha­o­tič­nom sta­nju i da se or­jen­ti­šu u smut­nim vre­me­ni­ma kad, ka­ko to Nje­goš re­če: „Sve­tu lam­pu lud vje­tar uga­si”, na­veo je mr Mi­o­mir Ra­du­no­vić u osvr­tu na dru­gi dio stu­di­je u ko­joj Bo­ri­vo­je Bo­ro Ćet­ko­vić is­tra­žu­je isto­rij­sku osno­vu po­da­ni­štva Cr­no­go­ra­ca.
„Ćet­ko­vić je, u sfe­ri ovog stva­ra­la­štva, da­ri­vao dje­lo od po­seb­nog zna­ča­ja i šta­vi­še, ova knji­ga ima te­melj­nu vri­jed­nost za eti­o­lo­gi­ju po­da­ni­štva i cr­no­gor­skog se­pa­ra­ti­zma, kao i za bo­lje ra­zu­mi­je­va­nje na­ših da­na­šnjih po­dje­la i su­ko­ba. Autor ovog obim­nog dje­la bes­kom­pro­mi­sno raz­bi­ja ste­re­o­ti­pe, raz­gr­ću­ći pro­ble­ma­tič­ne dr­žav­ne, po­li­tič­ke, so­ci­jal­ne, du­hov­ne i mo­ral­ne na­no­se u cr­no­gor­skom dru­štvu, pri če­mu je vr­lo is­tra­jan u tra­ga­nju za na­uč­nom isti­nom i že­stok u ob­ra­ču­nu sa oni­ma ko­ji ro­bu­ju auto­ri­te­ti­ma. I se­bi i či­ta­o­cu po­sta­vlja broj­na pi­ta­nja i da­je ar­gu­men­to­va­ne od­go­vo­re.”
Ova knji­ga pli­je­ni pa­žnju či­ta­o­ca i ako je di­ja­pa­zon po­kre­nu­tih pi­ta­nja ve­o­ma ši­rok i ra­zno­vr­stan, za­hva­lju­ju­ći uvjer­lji­vom, lo­gič­nom, ne­po­sred­nom, di­rekt­nom ka­zi­va­nju, ko­je je za­či­nje­no de­ta­lji­ma la­pi­dar­no sa­op­šte­nim ko­ji se pam­te, na­veo je Ra­du­no­vić.
Ćet­ko­vić kao pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je i po­li­ti­čar - istin­ski lje­vi­čar, kri­tič­ki pro­su­đu­je kon­tro­verz­ne isto­ri­o­graf­ske i kul­tu­ro­lo­ške stran­pu­ti­ce Cr­ne Go­re, na­gla­sio je Ra­du­no­vić. Svo­jim dje­lom autor ar­gu­men­to­va­no do­ka­zu­je da su pre­vred­no­va­nja ocje­na o ne­kim zna­čaj­nim do­ga­đa­ji­ma iz cr­no­gor­ske isto­ri­je ne­mi­nov­na, na­vo­di on.
Ra­du­no­vić is­ti­če da je ova knji­ga do­bro­do­šla struč­nja­ci­ma i ama­te­ri­ma, jer je zna­lač­ki na­pi­sa­na, za­hva­lju­ju­ći so­lid­nim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma i kao ta­kva ona će do­pu­ni­ti sa­zna­nja iz pro­šlo­sti Cr­ne Go­re. Pred­nost ove knji­ge je u to­me što sva­ko od pet po­gla­vlja pred­sta­vlja po­seb­nu cje­li­nu, ko­je gra­de cje­lo­vi­to dje­lo.
Pr­vo po­gla­vlje je po­sve­će­no ple­me­ni­ma ko­ja, ka­ko na­vo­di autor, ima­ju svo­ju do­bru i lo­šu stra­nu, a obje su nji­ho­va pra­va stvar­nost. Nji­hov zna­čaj za na­sta­nak Cr­ne Go­re je ogro­man - za­jed­no su sa tro­ji­com vla­da­ra iz ku­će Pe­tro­vi­ća vla­di­kom Da­ni­lom, Sv. Pe­trom Ce­tinj­skim i Nje­go­šem pro­ni­je­li ime i sla­vu Cr­ne Go­re ši­rom Evro­pe i svi­je­ta, za­klju­ču­je Ćet­ko­vić.
U dru­gom po­gla­vlju ri­ječ je o Sv. Pe­tru Ce­tinj­skom i ple­me­ni­ma ko­ji je Cr­no­gor­ci­ma i Br­đa­ni­ma bio i vla­di­ka, i vla­dar, i za­ko­no­da­vac, i rat­ni i du­hov­ni vo­đa, po­mi­ri­telj, uči­telj - ka­ko je re­kao Lju­ba Ne­na­do­vić - star­je­ši­na i otac. Vla­di­ka Pe­tar I je gra­dio dr­ža­vu, na­gla­ša­va pi­sac, od­o­zdo, iz na­ro­da.
U tre­ćem po­gla­vlju Ćet­ko­vić pi­še o Nje­go­še­vom od­no­su pre­ma ple­me­ni­ma, ko­ji je po­čeo da vla­da upra­vo u vri­je­me po­čet­ka pro­ce­sa ra­za­ra­nje ple­me­na i ja­ča­nja dr­ža­ve. Autor pod­sje­ća da vla­da­vi­na Nje­go­ša ni­je bi­la de­spo­ti­ja ka­kvo je bi­lo sa­mo­vla­šće knja­za Da­ni­la i knja­za i kra­lja Ni­ko­le.
Ćet­ko­vić po­seb­nu pa­žnju (če­tvr­to po­gla­vlje) po­sve­ću­je vla­da­vi­ni knja­za Da­ni­la, nje­go­vim zu­lu­mi­ma u Bje­lo­pa­vli­ći­ma i ma­sa­kru Ku­ča. Autor is­ti­če i nje­go­ve za­slu­ge za stva­ra­nje cr­no­gor­ske dr­ža­ve - raz­gra­ni­če­nje sa Tur­skom, is­kor­je­nja­va­nje krv­ne osve­te i kra­đe, uvo­đe­nje po­re­za i re­or­ga­ni­za­ci­ja voj­ske, pod­sje­ća Ra­du­no­vić.
Naj­o­bim­ni­je je pe­to po­gla­vlje po­sve­će­no vla­da­vi­ni knja­za i kra­lja Ni­ko­le, pe­ri­od po­sli­je Ve­ljeg ra­ta (1876-1878), do kra­ja pr­ve dvi­je de­ce­ni­je 20. vi­je­ka, ko­je je Ćet­ko­vić na­zvao „naj­ne­sreć­ni­jim pe­ri­o­dom u no­vi­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re”. Pro­go­ni iz opo­zi­ci­je (Bom­ba­ška afe­ra i Ko­la­šin­ski pro­ces), po­dje­la na klu­ba­še i pra­va­še do­ve­šće do ka­sni­jih po­dje­la na bje­la­še i ze­le­na­še, par­ti­za­ne i čet­ni­ke, i do ovih da­na­šnjih su­ko­ba i raz­mi­ri­ca, a i nji­ma se kraj ne vi­di, na­vo­di Ra­du­no­vić.
„Ta­mo gdje je stva­ra­na dr­ža­va, osnov­na je po­ru­ka knji­ge, pri­mje­nji­va­no je i na­si­lje- bi­lo je `zlog činjenja`, ko­je tre­ba osu­di­ti ma ko da ga je či­nio i ma ko­jim ga ide­a­li­ma prav­dao. Zlo­či­ni, da­kle, ne smi­ju bi­ti gur­nu­ti u pre­ću­ta­nu isto­ri­ju, jer nam se ta, zla pro­šlost po­no­vo vra­ća”, na­veo je Ra­du­no­vić. S.Ć.