De­se­ti me­đu­na­rod­ni film­ski i mu­zič­ki fe­sti­val Ku­sten­dorf otvo­ren je u bi­o­skop­skoj dvo­ra­ni „Pro­kle­ta avli­ja” na Me­ćav­ni­ku. Emir Ku­stu­ri­ca je is­ta­kao da je glav­na ide­ja Fe­sti­va­la da stvo­ri mje­sto su­sre­ta za mla­de i ostva­re­ne auto­re.
- Po­što sam i sam bio stu­dent, sje­ćam se šta je za me­ne zna­či­lo da sret­nem, na pri­mjer, For­ma­na. Po­sle to­ga sam du­go mi­slio da li me je po­gle­dao ova­ko ili ona­ko, da li on taj ma­li film ko­jeg sam mu po­ka­zao vo­li ili me fo­li­ra, ali je ide­ja o ve­li­kim auto­ri­ma osta­la ide­ja vo­di­lja u mom stva­ra­la­štvu – ka­zao je Ku­stu­ri­ca.
Za­tim je La­vu Di­ja­zu, re­ži­se­ru sa Fi­li­pi­na i do­bit­ni­ku Zlat­nog la­va na fe­sti­va­lu u Ve­ne­ci­ji uru­čio tra­di­ci­o­nal­nu na­gra­du za Bu­du­će fil­mo­ve.
Ce­re­mo­ni­ja otva­ra­nja za­vr­še­na je kon­cer­tom „No Smo­king Or­ke­stra” uz Ada­ma Stin­gu i No­vo­sad­ski Big Bend.
Lav Di­jaz odr­žao je pr­ve ve­če­ri fe­sti­va­la ra­di­o­ni­cu za stu­den­te i mla­de auto­re na­kon pro­jek­ci­je svog fil­ma „Že­na ko­ja je oti­šla”, za ko­ji je pro­šle go­di­ne do­bio Zlat­nog la­va na Ve­ne­ci­jan­skom film­skom fe­sti­va­lu. Lju­bav pre­ma fil­mu na­sli­je­dio je od oca, ko­ji je bio film­ski ovi­snik. Ob­ja­snio da fil­mo­ve uvi­jek do­ži­vlja­va cr­no-bi­je­le, kao vje­či­te i za­to je sni­mio sa­mo če­ti­ri „in­du­strij­ska fil­ma u bo­ji, i ra­di­je se opre­dje­lju­je za cr­no-bi­je­lu fo­to­gra­fi­ju”.
- Gle­dao sam ja fil­mo­ve o Džej­msu Bon­du, ali sam že­lio da sni­mam fil­mo­ve na svoj na­čin, da pri­ka­žem lju­de ka­ko ži­ve na Fi­li­pi­ni­ma gde su vri­je­me i mje­sto jed­no. Naš na­čin ži­vo­ta je ve­zan za pri­ro­du. Sva­ke go­di­ne nas po­go­di 20-28 taj­fu­na i mi se stal­no bo­ri­mo da pre­ži­vi­mo, da sve po­no­vo iz­gra­di­mo, za­vi­si­mo od pri­ro­de - ob­ja­snio je on.
Di­jaz je re­kao da na­sto­ji da pra­vi fil­mo­ve kao ro­ma­ne i po­me­nuo kao in­spi­ra­ci­ju dje­la Tol­sto­ja i Do­sto­jev­skog ko­ji ima­ju mno­go pri­ča, di­gre­si­ja, de­ta­lja, dok pro­ces ra­da na fil­mu do­ži­vlja­va kao po­zo­ri­šte što je vr­lo zah­ti­jev­no za glum­ce.
On je is­ta­kao da tra­ga za isti­nom, da na­sto­ji da ra­zu­mi­je sce­ne i sva­ki put po­ru­ču­je glum­ci­ma da mo­ra­ju da stu­di­ra­ju svi­jet. Sma­tra da umjet­ni­ci ima­ju ve­li­ku od­go­vor­nost pre­ma svo­joj ze­mlji, kul­tu­ri, sni­ma­nje fil­ma vi­di kao is­pi­ti­va­nje svo­je du­še i po­ru­ču­je da se mno­go mo­že na­u­či­ti iz isto­ri­je, ali tre­ba bi­ti opre­zan i od­go­vo­ran jer tu uvi­jek ima isti­ne i la­ži.
- Film je moj Bog. Ne vje­ru­jem u Bo­ga, ali vje­ru­jem u film. Sni­ma­nje fil­ma za me­ne je vr­lo spi­ri­tu­a­lan pro­ces - ka­zao je Di­jaz i is­ta­kao zna­čaj na­ra­ti­va za ko­ji ka­že da je „go­spo­dar fil­ma”.
Za­mo­ljen da pro­ko­men­ta­ri­še po­li­tič­ko-dru­štve­na de­ša­va­nja u svi­je­tu to­kom pro­te­kle go­di­ne, Di­jaz je pri­mje­tio da teh­no­lo­gi­ja i na­u­ka na­pre­du­ju, sve na­pre­du­je, ali se lju­di i da­lje ubi­ja­ju i po­na­ša­ju kao ži­vo­ti­nje.
- Lju­di umi­ru od hlad­no­će, da­ve se, gi­nu od bom­bi, ali kao stva­ra­lac mo­ram da vje­ru­jem u čo­vječ­nost da bih pre­ži­vio. Mo­ram da re­ge­ne­ri­šem svo­ju du­šu kroz film - re­kao je on.
PRI­RE­DI­LA:S.Ć.

Ho­li­vud oteo sed­mu umjet­nost

Emir Ku­stu­ri­ca iz­ja­vio je da su ovo­ga pu­ta, pri­pre­ma­ju­ći 10. iz­da­nje ma­ni­fe­sta­ci­je, „išli du­blje u pa­met i u ot­kri­va­nju no­vih lju­di”. On je na­gla­sio da je naj­ve­ća do­bit ovo­go­di­šnjeg Ku­sten­dor­fa Lav Di­jaz za ko­ga „slo­bod­no mo­že­mo re­ći da je je­dan od naj­ve­ćih ži­vih auto­ra”.
- Ki­ne­ma­to­gra­fi­ja ni­je ono što je bi­la pri­je 10 go­di­na, ne po­sto­je vi­še fil­mo­vi ka­kve ja ra­dim i me­ni slič­ni, za­to što je te fil­mo­ve Ho­li­vud oteo. Ne­ma kom­pro­mi­sa iz­me­đu cir­ku­sa i ozbilj­no­sti kao što su bi­li ve­li­ki ame­rič­ki fil­mo­vi se­dam­de­se­tih go­di­na. Da­nas je to in­du­stri­ja pre­u­ze­la, taj estrad­ni dio Ho­li­vu­da ko­ji za­pra­vo dr­ži Va­šing­ton, i u on u toj spre­zi i pla­če i sme­je se - ka­že Ku­stu­ri­ca.
Na dru­goj stra­ni su, pre­ma ri­je­či­ma Ku­stu­ri­ce, fil­mo­vi ko­ji se sni­ma­ju sa 80.000 do­la­ra.
- I ti lju­di ostva­re ve­li­ke re­zul­ta­te kao što je Lav na­pra­vio, iako mi je re­kao si­noć uz vi­no da bi vo­leo da na­pra­vi film ma­kar od dva mi­li­o­na – re­kao je on. do­dao je Ku­stu­ri­ca.
- Mi smo po­kre­nu­li fe­sti­val ka­da je po­če­la da se ras­pa­da ki­ne­ma­to­gra­fi­ja ko­ju mi zna­mo iz pro­šlog vi­je­ka, ali će si­gur­no ona da kla­si­fi­ku­je sve što se de­ša­va i ove raz­ne pro­zo­re kroz ko­je mo­že da se klik­ne i vi­di ne­ki film ili se­ri­ja, a oni će bi­ti ne­mi­lo­srd­ni bi­lo da je u pi­ta­nju Bal­zak ili En­di Vor­hol - ka­zao je Ku­stu­ri­ca.