No­vi po­zo­ri­šni pro­je­kat Stu­dent­skog te­a­tra iz Pod­go­ri­ce, „Ide­mo na Bro­dvej”, po tek­stu i u re­ži­ji prof. dr Dra­ga­na Ko­pri­vi­ce, pre­mi­jer­no je iz­ve­den pred broj­nom pu­bli­kom u ve­li­koj sa­li Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić”. A, pod­go­rič­ka pu­bli­ka ni­je šte­dje­la dla­no­ve ka­ko bi na­gra­di­la iz­u­ze­tan na­stup glu­ma­ca.
Te­ma ko­me­di­je prof. Ko­pri­vi­ce je po­zo­ri­šni ži­vot mla­dih glu­mač­kih ta­le­na­ta, ama­te­ra, u Cr­noj Go­ri, ko­ji že­le da se po sva­ku ci­je­nu upi­šu na po­zo­ri­šnu aka­de­mi­ju na Ce­ti­nju, i čak do­mog­nu Bro­dve­ja, ma­kar u sno­vi­ma. U ko­ma­du se za­to i po­ja­vlju­je ima­gi­nar­ni lik Ši­le Dvejn, Ame­ri­kan­ke, ko­ja do­la­zi da vo­di glav­nu ju­na­ki­nju u Nju­jork, a ne­sra­zmjer iz­me­đu že­lja i mo­guć­no­sti mla­de glu­mi­ce re­zul­ti­ra ni­zom ko­mič­nih sce­na.
Glav­ne ulo­ge tu­ma­če Sve­tla­na Sta­ma­to­vić, Ra­do­van No­va­ko­vić i So­fi­ja Kri­vo­ka­pić, a u epi­zod­nim se po­ja­vlju­ju Ida Ja­hić, Žar­ka Ko­rać, Đor­đe Smo­lo­vić i Jo­van Ra­du­si­no­vić.
Za­do­volj­stvo pro­jek­tom ni­je krio ni autor ko­ma­da prof. dr Ko­pri­vi­ca.
- S ob­zi­rom da su ovi mla­di lju­di pr­vi put na­stu­pi­li na sce­ni, osim glav­ne glu­mi­ce, vi­dim da lju­di od te­a­tra, Bla­go­ta Era­ko­vić, Slo­bo Šće­pa­no­vić, Zo­ran Ko­pri­vi­ca i dru­gi su ve­o­ma za­do­volj­ni. Mi­slim da će­mo ra­de­ći na ovoj pred­sta­vi i is­pra­vlja­ju­ći ne­ke de­ta­lje do­bi­ti za­i­sta od­lič­nu pred­sta­vu za Bje­lo­polj­ski fe­sti­val – ka­že prof. Ko­pri­vi­ca. Bu­kval­no su po­če­li od sa­me nu­le, do­da­je dr Ko­pri­vi­ca, i na­sta­vlja:
- Pre­šli smo za­i­sta mu­ko­tr­pan put od či­ta­lač­kih pro­ba, ko­je su tra­ja­le mje­sec, a po­tom dva mje­se­ca scen­skih pro­ba, i to je li­či­lo na je­dan žr­vanj ko­ji je na kra­ju re­zul­ti­rao od­lič­nom glu­mom. Po­seb­no mi je dra­go što je Bla­go­ta Era­ko­vić ve­o­ma za­do­vo­ljan, i oci­je­nio da je ovo je­dan od mo­jih naj­bo­ljih tek­sto­va – ka­zao je prof. dr Ko­pri­vi­ca. Do­da­je da se eki­pa na sce­ni uspje­la uz­di­ći do bli­zu pro­fe­si­o­nal­nog ni­voa. U pi­ta­nju je si­stem pa­ra­lel­ne mon­ta­že, re­ži­je u re­ži­ji, ne­ko­li­ko svje­to­va eg­zi­sti­ra­ju sva­ki za se­be, a opet mo­gu da funk­ci­o­ni­šu kao jed­na cje­li­na.
- Pla­ni­ra­mo da go­stu­je­mo, uko­li­ko bu­de mo­guć­no­sti, u svim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re, a na­dam se da će­mo do­spje­ti i na Bje­lo­polj­ski fe­sti­val kao tak­mi­ča­ri. Ovi mla­di lju­di to za­slu­žu­ju jer su za­i­sta ra­di­li že­sto­ko tri mje­se­ca, a to ni­je ma­lo. Sma­tram da ama­te­ri­zam cr­no­gor­ski mo­ra bi­ti vi­še va­lo­ri­zo­van, jer on do­ka­zu­je da je po­zo­ri­šni ama­te­ri­zam u Cr­noj Go­ri sa­stav­ni dio po­zo­ri­šnog ži­vo­ta uop­šte – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
Na­kon pre­mi­je­re bi­lo je vid­no uz­bu­đe­nje glum­ca Ra­do­va­na No­va­ko­vi­ća.
- Ovo je bi­lo mo­je pr­vo po­ja­vlji­va­nje i ve­o­ma mi je dra­go što se pu­bli­ci do­pa­lo, što su se gle­da­o­ci smi­ja­li. Sma­tram to uspje­hom ove pred­sta­ve, če­mu nas je i pro­fe­sor Ko­pri­vi­ca učio. Pre­sre­ćan sam, uti­sci su od­lič­ni, a i osta­le ko­le­ge su za­do­volj­ne. Još sam uz­bu­đen - ka­zao je No­va­ko­vić, uče­nik če­tvr­tog raz­re­da Sred­nje me­di­cin­ske ško­le. Pred­sta­vu su, do­da­je, mar­lji­vo spre­ma­li tri mje­se­ca, a na­por se is­pla­tio. Iz­u­zet­no mu je bi­lo za­ni­mlji­vo ra­di­ti na ko­ma­du jer je i škol­ski dru­ga sa Sve­tla­nom Sta­ma­to­vić.
Re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke bi­la je za­do­volj­na i So­fi­ja Kri­vo­ka­pić.
- Po­zi­tiv­ne re­ak­ci­je smo i oče­ki­va­li, do­la­zi­li su nam na pro­be na­ši dru­go­vi i pro­fe­so­ro­vi pri­ja­te­lji, ta­ko da smo ima­li po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju, ali ni­je­smo oče­ki­va­li da će bi­ti ova­ko do­bra re­ak­ci­ja. Tri mje­se­ca smo ra­di­li bu­kval­no sva­ki dan, a ka­ko je KIC uglav­nom za­u­zet, ra­di­li smo u ka­snim ve­čer­njim ter­mi­ni­ma, ali se sve is­pla­ti­lo - ka­že Kri­vo­ka­pi­će­va, ko­joj je ovo ta­ko­đe pr­vi iz­la­zak na sce­nu. Za­do­volj­na je po­stig­nu­tim.
- U po­čet­ku mi je bi­lo te­ško ući u lik, mo­ram pri­zna­ti. Igram eks­cen­trič­nu, ot­ka­če­nu Ame­ri­kan­ku ko­ja je do­šla sa Bro­dve­ja. Vre­me­nom sam se na­vi­kla i sa­da sam za­do­volj­na po­stig­nu­tim – ka­za­la je Kri­vo­ka­pić.
Asi­stent re­ži­je je Adri­a­na Žo­lja Bo­ško­vić, mu­zič­ke efek­te je ura­dio Dra­žen Mi­lić, svje­tlo­sne Ne­ma­nja Kli­ko­vac, maj­stor sce­ne je Želj­ko Jo­va­no­vić – Glat­ki, a or­ga­ni­za­tor Zo­ran Kri­vo­ka­pić.A.Ć.


Raz­mi­šlja o upi­su na FDU

Glu­mi­ca Sve­tla­na Sta­ma­to­vić, ko­ja tu­ma­či glav­nu ulo­gu Ća­ke, ko­ja bez­u­spje­šno po­ku­ša­va da se upi­še na aka­de­mi­ju na Ce­ti­nju, is­ti­če da je za­do­volj­na pre­mi­je­rom. Ovo joj ni­je pr­va ulo­ga.
- Lju­bav pre­ma glu­mi se ro­di­la u pret­hod­noj pred­sta­vi „Ples po­bjed­ni­ka” ko­ju je re­ži­rao prof. Ko­pri­vi­ca. Glu­mom se ni­sam do­sad ba­vi­la ozbilj­no, ali, pla­ni­ram da upi­šem FDU na Ce­ti­nju. Na­dam se da će bi­ti još ova­kvih po­ja­vlji­va­nja. Ve­o­ma sam za­do­volj­na jer je pu­bli­ka sa odu­še­vlje­njem re­a­go­va­la na do­sta na­ših re­pli­ka. Mi­slim da smo ih za­ba­vi­li – ka­za­la je Sta­ma­to­vić.


Naj­ljud­ski­ja umjet­nost

Pred pre­mi­je­ru je go­vo­rio po­zo­ri­šni re­di­telj Bla­go­ta Era­ko­vić, ko­ji je go­vo­rio o po­zo­ri­šnom ama­te­ri­zmu u Cr­noj Go­ri.
- Stu­dent­ski te­a­tri su svu­da u svi­je­tu avan­gar­da, od ko­je mi, pro­fe­si­o­nal­ci, tre­ba da uči­mo. Lič­no mi­slim da je dar od Bo­ga ta­le­nat. Bi­ti ta­len­to­van za bi­lo ko­ju gra­nu umjet­no­sti, na­u­ke, je­ste dar od Bo­ga. Ni­je­sam ne­ki re­li­gi­o­zno op­te­re­ćen čo­vjek, ali mi­slim da tu po­sto­ji ne­što što ljud­ski um ne mo­že da de­fi­ni­še. Ot­kri­ti na vri­je­me ta­le­nat, is­ka­za­ti ga, raz­vi­ti ga, naj­ve­ći je dar ko­ji po­je­di­nac mo­že da­ti dru­štvu oko se­be. U svim ta­len­ti­ma se iz­dva­ja glu­ma, jer glu­mac svo­ju umjet­nost do­ka­zu­je sa­mim so­bom – ka­zao je Era­ko­vić.