Ži­ri „Vi­dov­dan­skog pe­snič­kog bde­ni­ja 2017” u sa­sta­vu Pe­tar Sa­rić, knji­žev­nik, prof. dr Slo­bo­dan Vla­du­šić i Žar­ko Mi­len­ko­vić, knji­žev­ni kri­ti­čar, do­nio je jed­no­gla­snu od­lu­ku da se na­gra­de ove ma­ni­fe­sta­ci­je do­di­je­le knji­žev­ni­ci­ma Zla­ti Ko­cić, Ran­ku Ri­so­je­vi­ću, Se­li­mi­ru Ra­du­lo­vi­ću i Vla­di­mi­ru Kec­ma­no­vi­ću. Na­gra­de će im bi­ti do­di­je­lje­ne na cen­tral­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji „Vi­dov­dan­sko pe­snič­ko bde­ni­je” u por­ti ma­na­sti­ra Gra­ča­ni­ca, 27. ju­na u 20 ča­so­va.
„Zlat­ni krst kne­za La­za­ra” pri­pao je Zla­ti Ko­cić, is­tak­nu­toj pje­sni­ki­nji iz Be­o­gra­da, za sve­u­kup­no knji­žev­no stva­ra­la­štvo.
- Pje­sni­ki­nja Zla­ta Ko­cić je ostva­ri­la svoj je­din­stve­ni pje­snič­ki iz­raz gra­de­ći go­to­vo her­me­tič­nu for­mu pro­na­đe­nu u spo­ju him­ni sa avan­gard­nom po­e­zi­jom, a one­o­bi­ča­va­nje u je­zi­ku po­zi­va na sa­bor­nost i uka­zu­je da u mrač­no vri­je­me, po­e­zi­ja ipak ne mo­ra da go­vo­ri tam­no. Po­e­zi­ja Zla­te Ko­cić od pr­vih do po­sled­njih zbir­ki pred­sta­vlja po­e­zi­ju ši­ro­ko za­sno­va­nog kon­tek­sta, spo­ja hri­šćan­ske tra­di­ci­je sa pre­dač­kim fol­klor­nim mo­ti­vi­ma te aso­ci­ja­ci­ja na stvar­nost u ko­joj su se pje­sni­ki­nja i ju­nak nje­nih pje­sa­ma na­šli - na­vo­di se, iz­me­đu osta­log, u sa­op­šte­nju.
„Gra­ča­nič­ka po­ve­lja” do­di­je­lje­na je Ran­ku Ri­so­je­vi­ću, knji­žev­ni­ku iz Ba­nja Lu­ke.
- Po­to­nje ro­ma­ne Ran­ka Ri­so­je­vi­ća ka­rak­te­ri­še te­ma­ti­zo­va­nje pro­sto­ra Ba­nja Lu­ke u ši­rem isto­rij­skom kon­tek­stu. Ne­sklon for­mal­nim eks­pe­ri­men­ti­ma, Ri­so­je­vić po­ka­zu­je po­vje­re­nje u moć pri­če i pri­po­vi­je­da­nja. Na te­mat­skom pla­nu, nje­go­vi ro­ma­ni ot­kri­va­ju sud­bi­nih raz­li­či­tih ju­na­ka ko­ji pred­sta­vlja­ju raz­li­či­te dru­štve­ne gru­pe i po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je, či­me nu­de uvjer­lji­vu sli­ke raz­li­či­tih epo­ha. Isto­vre­me­no, pu­tem neo­bič­nih i neo­če­ki­va­nih isto­rij­skih ana­lo­gi­ja Ri­so­je­vi­ća­va pro­za te­ži da do­seg­nu uni­ver­zal­no, go­to­vo ar­he­tip­sko sa­gle­da­va­nje ljud­ske sud­bi­ne u isto­ri­ji - sto­ji u obra­zlo­že­nju ži­ri­ja.
„Kon­dir Ko­sov­ke de­voj­ke” pri­pao je Se­li­mi­ru Ra­du­lo­vi­ću, pje­sni­ku iz No­vog Sa­da.
- Po­e­zi­ja Se­li­mi­ra Ra­du­lo­vi­ća is­ti­če se re­li­gi­o­znom te­ma­ti­kom i usva­ja­njem ži­ve pje­snič­ke tra­di­ci­je, ka­ko svjet­ske ta­ko i na­ci­o­nal­ne, oli­če­ne u ime­ni­ma po­put Hel­der­li­na, Ril­kea, Tra­kla, Nje­go­ša, La­ze Ko­sti­ća i Di­sa. Na ovim te­me­lji­ma Ra­du­lo­vić is­pi­su­je sa­mo­svo­jan pje­snič­ki opus, ko­ji do­ka­zu­je vi­tal­nost i umjet­nič­ku re­le­vat­nost srp­ske re­li­gi­o­zne po­e­zi­je i u 21. vi­je­ku, te na taj na­čin iz­mi­če oče­ki­va­nom ni­hi­li­stič­kom ho­ri­zon­tu oče­ki­va­nja - na­vo­di ži­ri.
„Pe­ro de­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­ća” pri­pa­lo je Vla­di­mi­ru Kec­ma­no­vi­ću, pi­scu iz Be­o­gra­da.
- Pro­za Vla­di­mi­ra Kec­ma­no­ća po­sled­njih go­di­na po­bu­đu­je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje či­ta­la­ca i kri­ti­ke, ko­li­ko oso­be­nim stil­skim rje­še­nji­ma, ko­ja već sa­ma po se­bi pred­sta­vlja­ju li­jep do­pri­nos isto­ri­ji srp­ske knji­žev­no­sti, to­li­ko i su­ge­stiv­nom i uspje­lom knji­žev­nom do­ča­ra­va­nju tra­gič­ne pri­ro­de gra­đan­skog ra­ta u Bo­sni, de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ova pro­za za­to pred­sta­vlja živ do­kaz vi­tal­no­sti srp­ske knji­žev­no­sti i nje­ne sprem­no­sti da se na in­te­lek­tu­al­no po­šten i estet­ski re­le­van­tan na­čin su­o­či sa naj­tra­u­ma­tič­ni­jim stra­ni­ca­ma sko­ra­šnje isto­ri­je ne­kad za­jed­nič­ke ze­mlje - sto­ji u sa­op­šte­nju ži­ri­ja.
A.Ć.


„Lon­gin” za Ve­li­za­ra Kr­sti­ća

Ži­ri u sa­sta­vu mr Pe­tar Đu­za, re­dov­ni pro­fe­sor sli­kar­stva, Ma­ja To­dić, aka­dem­ski sli­kar, i Ne­boj­ša Jev­tić, isto­ri­čar umjet­no­sti, ured­nik li­kov­nog pro­gra­ma Do­ma kul­tu­re Gra­ča­ni­ca do­di­je­lio je na­gra­du „Lon­gin” za 2017. go­di­nu, aka­dem­skom sli­ka­ru, gra­fi­ča­ru i va­ja­ru Ve­li­za­ru Kr­sti­ću za sve­u­kup­no stva­ra­la­štvo iz obla­sti li­kov­nih umjet­no­sti.