Iz­lo­žba „Lič­ni uni­ver­zu­mi (na in­do­ne­žan­ski na­čin)” aka­dem­ske sli­kar­ke Dra­ga­ne Mla­de­no­vić iz Be­o­gra­da, ži­telj­ke Tiv­ta, ko­ja je otvo­re­na u Ga­le­ri­ji „Mar­ko K. Gre­go­vić” u Spo­men do­mu „Cr­ve­na ko­mu­na”, svo­jim je za­ni­mlji­vim mo­ti­vi­ma, neo­bič­nom teh­ni­kom i eg­zo­tič­nim bo­ja­ma pri­vu­kla pa­žnju broj­ne li­kov­ne pu­bli­ke u Pe­trov­cu na Mo­ru. Po­sje­ti­o­ci su uz pit­ke no­te gi­ta­ri­ste Iva­na Ba­ski­ja, uče­ni­ka ŠO­MO Bu­dva, ima­li pri­li­ku da uži­va­ju 21 sli­ci ra­đe­nih tu­šem, pig­ment­nim i zlat­nim bo­ja­ma na fi­nom plat­nu sa Ja­ve. Od to­ga je 11 sli­ka sa mo­ti­vi­ma „Pla­ni­na”, te 10 por­tre­ta. Pla­ni­ne, „Gu­nun­gan” na in­do­ne­žan­skom, sim­bo­li su ko­smo­sa, sve­op­šteg, Ži­vo­ta, Čo­vje­ka, Svi­je­ta ili Uni­ver­zu­ma, i sva­ka je sa dru­gim ele­men­ti­ma i bo­ja­ma va­zdu­ha, etra, vo­de, ze­mlje, va­tre, dok su „pljo­sna­ti por­tre­ti”, is­klju­či­vo pro­fi­li, ka­rak­te­ri­stič­ni za ja­van­ski na­čin sli­ka­nja ko­ji po­ti­če iz po­zo­ri­šta sjen­ki.
- Na­dam se da će­te uži­va­ti u sli­ka­ma ba­rem ono­li­ko ko­li­ko sam ja uži­va­la dok sam ih sli­ka­la. Ova „Pla­ni­na” me vi­še pod­sje­ća na sje­men­ku, na sve mo­guć­no­sti ko­je ži­vot sva­ko­me od nas da­je, za­to je sva­ka „pla­ni­na” dru­ga­či­je pred­sta­vlje­na, slič­ni su or­na­men­ti unu­tar njih, bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet, čo­vjek i nje­go­va unu­tra­šnjost, na­ša du­hov­nost, ko­ja te­ži ka go­re, to je taj „list” ili „pla­ni­na” ko­ji te­že ka ne­bu. Daj­te se­bi slo­bo­du da sva­ku sli­ku osje­ti­te ona­ko ka­ko vam je sr­cu dra­go i ako ima­te ne­ku da vam se po­seb­no svi­đa, na­pra­vi­te svo­ju sli­ku od svih ovih, ka­za­la je šar­mant­na umjet­ni­ca obra­tiv­ši se pri­sut­ni­ma sa ši­ro­kim osmi­je­hom. Ovaj pro­stor, ka­že za „Dan”, ostao joj je u li­je­pom sje­ća­nju kad je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na nje­na dru­ga­ri­ca iz­la­ga­la ov­dje ta­pi­se­ri­je, bi­la je im­pre­si­o­ni­ra­na pej­za­žom, lo­ka­ci­jom na mo­ru, ci­je­lim no­vim gra­dom, pu­bli­kom, te je po­že­lje­la da iz­la­že ov­dje. Za­to je za­hval­na svi­ma ko­ji su joj po­mo­gli da ostva­ri že­lju.
Za stva­ra­nje jed­ne „Pla­ni­ne”, ob­ja­šnja­va nam umjet­ni­ca, po­treb­no je dva mje­se­ca sva­ko­dnev­nog ra­da. Naj­pri­je pra­vi de­ta­ljan cr­tež, a on­da na­no­si bo­je, ukra­se, sjen­ke i ne­ma po­prav­ki, gre­ške osta­ju, po­treb­na je iz­u­zet­na kon­cen­tra­ci­ja pri iz­ra­di sva­kog de­ta­lja, te je sli­ka­nje za Dra­ga­nu svo­je­vr­sna me­di­ta­ci­ja. Ra­do­vi su na­sta­li u Tiv­tu u zad­nje tri go­di­ne i do sa­da ni­je­su iz­la­ga­ni, ma­da su ra­ni­ji ra­do­vi na istu te­mu vi­đe­ni u ga­le­ri­ja­ma u Ko­to­ru i Tiv­tu.
Pred­sta­vlja­ju­ći umjet­ni­cu, ga­le­rist­ki­nja Dra­ga­na Ćet­ko­vić je is­ta­kla da se oko­sni­ca Dra­ga­ni­nog stva­ra­la­štva ve­zu­je za „Va­jang ku­lit” po­zo­ri­šte, ko­je se sma­tra vr­hun­cem ja­van­ske kul­tu­re. Ovo po­zo­ri­šte je UNE­SKO pro­gla­sio „re­mek dje­lom usme­nog i ne­ma­te­ri­jal­nog na­slje­đa čo­vje­čan­stva”, a Dra­ga­na je jed­na od ri­jet­kih, ako ne i je­di­na na pod­ruč­ju Evro­pe, ko­ja se ba­vi ovim sli­kar­stvom ka­rak­te­ri­stič­nim za cen­tral­nu Ja­vu.
- Osno­va ovog tra­di­ci­o­nal­nog sli­kar­stva je po­zo­ri­šte sjen­ki, u ko­me se ko­ri­sti sti­li­zo­va­na, pljo­sna­ta, ru­pi­ča­sta, kao čip­ka ob­ra­đe­na ko­žna lut­ka či­ja se sen­ka pro­jek­tu­je na ve­li­ko bi­je­lo plat­no. Umjet­nost va­jan­ga u har­mo­ni­ji sje­di­nju­je bo­ju, or­na­ment, ob­lik i de­ze­ne tra­di­ci­o­nal­nih no­šnji ostr­va Ja­ve stva­ra­ju­ći kul­mi­na­ci­ju estet­skog iz­ra­za. Fi­gu­re na sli­ka­ma, iako ne pred­sta­vlja­ju ljud­ske ka­rak­te­ri­sti­ke na na­ra­ti­van na­čin iz­raz su vi­đe­nja po­je­di­nih ka­rak­te­ra, po­ma­žu u ob­ja­šnje­nju dra­me iskon­ske ve­ze iz­me­đu stvar­nog ži­vo­ta, uni­ver­zal­ne mu­dro­sti i bo­žan­skog kva­li­te­ta, ka­za­la je Ćet­ko­vić otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu. Iz­lo­žba se mo­že po­gle­da­ti do 10. ju­la.
M.D.Po­po­vić