Pret­po­sljed­nje ve­če­ri 15. Tr­ga od knji­ge u Her­ceg No­vom, pred­sta­vlje­ne su knji­ge „Tu­mač fo­to­gra­fi­ja” prof. dr Zo­ra­na Živ­ko­vi­ća, ko­ju je po­red auto­ra pred­sta­vio nje­gov ime­njak i pre­zi­me­njak, dr Zo­ran Živ­ko­vić, ured­nik Za­vo­da za udž­be­ni­ke Be­o­grad. Dru­gi dio ve­če­ri obi­lje­ži­lo je pred­sta­vlja­nje knji­ge „Ću­ta­nja iz go­re” Mir­ka De­mi­ća, o ko­joj je go­vo­rio prof. dr Go­ran Mak­si­mo­vić.
„Tu­mač fo­to­gra­fi­ja” je na­stao u ko­a­u­tor­stvu sa fran­cu­skim vi­zu­el­nim umjet­ni­kom Adri­je­nom To­ma­zom. Kroz epi­zo­de o ni­zu sa­svim oso­be­nih i upe­ča­tlji­vih po­je­di­na­ca, po­ve­za­nih ga­dže­ti­ma, ko­je su nam do­ni­je­le sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je, ba­vi se pro­mi­šlja­njem uni­ver­zal­nih te­ma pro­la­zno­sti, od­no­som pre­ma ži­vo­tu, smr­ti i uspo­me­na­ma. Ri­ječ je o ek­pe­ri­men­tal­nom ro­ma­nu ko­ji uz tek­stu­al­ni ima i vi­zu­el­ni vid, a ta dva na­ra­ti­va tvo­re je­din­stve­nu cje­li­nu. To­ma­zo­ve fo­to­gra­fi­je ni­su tek pu­ka ilu­stra­ci­ja Živ­ko­vi­će­vog ro­ma­na već za­jed­no s njim gra­de or­gan­ski sklop ko­ji ob­je­di­nju­je pro­znu i vi­zu­el­nu umjet­nost.
Dr Živ­ko­vić, ured­nik Za­vo­da za udž­be­ni­ke Be­o­grad, je u for­mi in­ter­vu­ja sa prof. dr Zo­ra­nom Živ­ko­vi­ćem pred­sta­vio knji­gu, ali je po­sta­vio i pi­ta­nje pro­ble­ma pi­sca, či­ta­o­ca i ge­ne­ral­no knji­žev­no­sti u sa­vre­me­nom svi­je­tu.
Go­vo­re­ći o knji­žev­no­sti uslov­no re­če­no ma­lih na­ro­da, sa ak­cen­tom na srp­sku, kon­sta­to­vao je, da je ona zna­la da „iza­đe iz okvi­ra i je­zi­ka i ze­mlje”, na­vo­de­ći pri­mje­re Iva An­dri­ća, Bra­ni­mi­ra Šće­pa­no­vi­ća i Mi­lo­ra­da Pa­vi­ća. Na­gla­sio je da je od de­ve­de­stih go­di­na to je­di­no po­šlo za ru­kom prof. dr Živ­ko­vi­ću. Ci­ti­ra­ju­ći ju­na­ka iz ro­ma­na: „Ako poč­ne­te pi­sa­ti, pre­sta­će­te da či­ta­te” upi­tao auto­ra za tu­ma­če­nje ova­kve opa­ske.
– To je di­jag­no­za. Pi­tam se i ov­dje, gdje su da­nas či­ta­o­ci. Dva­de­set i pr­vi vi­jek je vi­jek ose­ke či­ta­nja. Sa­jam knji­ga u Be­o­gra­du je bio naj­po­sje­će­ni­ji 2011. go­di­ne. Ta­da ga je ob­i­šlo 212.000 lju­di, ov­dje se ra­ču­na­ju i oni ko­ji ni­su ku­pi­li knji­gu i oni ko­ji su se za­u­sta­vi­li is­pred ha­le da ku­pe plje­ska­vi­cu. To je ja­ko ma­lo. Go­di­šnje u Sr­bi­ji knji­gu ku­pi 3,5 od­sto lju­di, ne­što ma­lo vi­še od ovog pro­cen­ta je iz­naj­mi i pro­či­ta u bi­bli­o­te­ka­ma, 62 od­sto lju­di ne sa­mo da ni­šta ne či­ta, ne­go se još i di­če ti­me. Pro­sje­čan go­di­šnji ti­raž kva­li­tet­ne knji­ge iz­no­si 500 pri­mje­ra­ka, ne ra­ču­nam hi­per­pro­duk­ci­ju tri­vi­jal­ne knji­žev­no­sti. Jed­no­stav­no se ne či­ta. Sa­vre­me­no dru­štvo bo­lu­je od ata­ka na slo­bod­no vri­je­me, ko­je ne­mi­lic gu­ta­ju In­ter­net i te­le­vi­zi­ja, ka­zao je prof. dr Živ­ko­vić.
Autor je svo­je­vre­me­no u srp­sku knji­žev­nost uveo no­vi knji­žev­ni rod, na­uč­nu fan­ta­sti­ku, a po­sljed­njim ro­ma­nom uveo je no­vu žan­rov­sku od­red­ni­cu, žan­rov­sku dra­mu, ti­me na­pra­viv­ši žan­rov­ski po­mak. Na­ja­vio je iz­la­zak tri­lo­gi­je „Pa­pu­rus” i na­po­me­nuo da je ri­ječ o auto­ru ko­ji je za ro­man „Bi­bli­o­te­ka” ko­ji je pre­ve­den na 17 je­zi­ka, pa sa­mim tim i po­stao naj­pre­vo­đe­ni­ja knji­ga na spskom je­zi­ku u ovom vi­je­ku, do­bio Svjet­sku na­gra­du za fan­ta­sti­ku. Ri­ječ je o pre­sti­žnom ame­rič­kom pri­zna­nju, ko­je je pri­pa­lo sa­mo još tro­ji­ci auto­ra iz­van ene­gel­skog go­vor­nog pod­ruč­ja: Pa­tri­ku Zu­skin­du, Hor­heu Lu­i­su Bor­he­su i Ha­ru­ki­ju Mu­ra­ka­mi­ju.
K.M.


Pri­ča mr­tvih

Ro­man „Ću­ta­nja iz go­re” Mir­ka De­mi­ća, la­u­re­a­ta na­gra­de „Me­ša Se­li­mo­vić” je dje­lo u ko­jem mi­sa­o­no pre­o­vla­đu­je nad rad­njom, i ko­jeg od­li­ku­je spe­ci­fi­čan od­nos auto­ra pre­ma či­ta­o­cu. Prof. dr Go­ran Mak­si­mo­vić je pred­stva­lja­ju­ći dje­lo oci­je­nio da je ri­ječ o slo­je­vi­toj i mi­sa­o­no slo­že­noj pro­zi i auto­ru ko­ji tra­ži no­va kom­po­zi­ci­o­na rje­še­nja.
– Ro­man pred­sta­vlja kom­po­zi­nu in­ver­zi­ju, jer po­či­nje epi­lo­gom. Ta­ko­đe sa­dr­ži fan­ta­zma­go­rič­ne ele­men­te. Upra­vo u tim fan­ta­zma­go­rič­nim ele­men­ti­mi­ma De­mić je is­ta­ko či­tav niz sud­bi­na ži­vih, mr­tvih, ali i onih gla­so­va ko­ji pro­go­va­ra­ju iz utro­be Pe­tro­ve go­re, ka­zao je Mak­si­mo­vić.
Di­mić je ob­ja­snio da je ro­man na­sta­jao kao po­sljed­nji u ni­zu pe­tok­njiž­ja za­po­če­tog 1998. go­di­ne, u že­lji da is­pi­ta pro­blem od­no­sa Sr­ba i Hr­va­ta.
Ob­ja­snio je, da je Pe­tro­vu go­ru od­no­sno ro­man „Ću­ta­nje iz go­re” za­mi­slio ta­ko da ona sa­ma is­pri­ča svo­ju pri­ču. A pri­če mr­tvih, pri­če utva­ra ko­je su he­re­me­ne­u­tič­ne i ne­ma­ju kon­ti­nu­i­ra­nu na­ra­ci­ju, se­žu još od rim­skog pe­ri­o­da na­o­va­mo, sa ak­cen­tom na su­kob Sr­ba i Hr­va­ta. Autor je pod­vu­kao da se u ro­ma­nu ni­je ba­vio po­li­ti­kom.
K.M.