Usta­ški te­ro­ri­sta Mi­ro Ba­re­šić, ko­ji je 1971. go­di­ne u Šved­skoj osu­đen na do­ži­vot­nu ro­bi­ju zbog ubi­stva ju­go­slo­ven­skog am­ba­sa­do­ra u Stok­hol­mu Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća, do­bi­će spo­me­nik u rod­nom mje­stu Dra­ga­ma kod Pa­ko­šta­na, a da na to ni­je re­a­go­va­la zva­nič­na Cr­na Go­ra, iako je Ro­lo­vić ro­đen u Ba­ru i bio je cr­no­gor­ski ka­dar u sa­ve­znoj di­plo­ma­ti­ji. List „Slo­bod­na Dal­ma­ci­ja” ja­vio je da su fi­nan­si­ra­nje iz­ra­de bron­za­ne sta­tue vri­jed­ne oko 20.000 eura pre­u­ze­li Ba­ri­ši­će­vi ro­đa­ci, pri­ja­te­lji i sa­bor­ci, uz po­moć or­ga­na Op­šti­ne Pa­ko­šta­ne. Ba­re­šić je kao pri­pad­nik usta­ških for­ma­ci­ja po­gi­nuo 31. ju­la 1991. go­di­ne kod Ben­kov­ca, i to, ka­ko hr­vat­ski me­di­ji pi­šu, pod ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma.
Vla­di­mir Ro­lo­vić je ro­đen kod Ba­ra 1916.go­di­ne, bio je po­zna­ti dru­šte­no-po­li­tič­ki rad­nik SFRJ i SR Cr­ne Go­re, am­ba­sa­dor, ali i na­rod­ni he­roj Ju­go­sla­vi­je. Cr­no­gor­sko Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja, ipak, ni­je na­šlo za shod­no da re­a­gu­je pre­ma vla­sti­ma Hr­vat­ske zbog to­ga što se sa­da di­že spo­me­nik i glo­ri­fi­ku­je po­či­ni­lac te­ro­ri­stič­kog na­pa­da na am­ba­sa­du u Stok­hol­mu, u ko­jem je po­gi­nuo cr­no­gor­ski di­plo­ma­ta Vla­di­mir Ro­lo­vić.
Mi­ro Ba­re­šić je, još kra­jem 60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, po­stao ve­o­ma ak­ti­van u usta­škoj emi­gra­ci­ji u Evro­pi. On je sa gru­pom terorista u apri­lu 1971. go­di­ne upao u ju­go­slo­ven­sku am­ba­sa­du u Stok­hol­mu, a na­kon što su vi­dje­li Ro­lo­vi­ća u bli­zi­ni re­cep­ci­je iz­vu­kli su oruž­je i po­če­li da uz­vi­ku­ju: „Mi smo na­o­ru­ža­ni”. Ba­re­šić je po­tom po­go­dio am­ba­sa­do­ra u li­ce pi­što­ljem i on­da su ga na­tje­ra­li da uđe u nje­go­vu kan­ce­la­ri­ju ka­ko bi ga Ba­re­šić uda­rio i dru­gi put, da pad­ne na pod. Dru­gi na­pa­dač, An­đel­ko Braj­ko­vić, ve­zao je Ro­lo­vi­ća za sto­li­cu. Ba­re­šić je on­da iza­šao na ulaz u zgra­du am­ba­sa­de, jer su po­li­ci­ja i gra­đa­ni već po­če­li da se oku­plja­ju.
Vi­djev­ši da se po­li­ci­ja pri­bli­ža­va, Ba­re­šić je shva­tio da će pr­vo­bit­ni plan (uze­ti am­ba­sa­do­ra za ta­o­ca) pro­pa­sti ako sna­ge bez­bjed­no­sti upad­nu u zgra­du. Po­tom je uzeo uokvi­re­nu sli­ku Jo­si­pa Bro­za Ti­ta sa zi­da i ba­cio je na pla­to is­pred am­ba­sa­de. Kad su ču­li po­li­ci­ju ka­ko ula­zi u zgra­du, Braj­ko­vić je uzeo pi­štolj i pu­cao u Ro­lo­vi­ća. Po­li­ci­ja je za­tra­ži­la da se na­pa­da­či pre­da­ju, što su oni i ura­di­li, i to bez ot­po­ra. Nji­ho­vo pri­vo­đe­nje s mje­sta zlo­či­na sni­ma­lo je ne­ko­li­ko te­le­vi­zi­ja, što je Ba­re­šić is­ko­ri­stio da po­lju­bi Braj­ko­vi­ća u obraz i poč­ne da uz­vi­ku­je: „Ži­vje­la Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska” i „Ži­vio An­te Pa­ve­lić”.
Zbog ovog zlo­či­na, usta­ški te­ro­ri­sta je osu­đen na do­ži­vot­nu ro­bi­ju. Ipak, u za­tvo­ru ne­će pro­ve­sti pu­no vre­me­na. Go­di­nu da­na po­sli­je na­pa­da na am­ba­sa­du, u ju­nu 1972.go­di­ne, gru­pa usta­ških te­ro­ri­sta na če­lu sa Sti­pom Mi­ku­li­ćem ote­la je avi­on ko­ji je le­tio na li­ni­ji Ge­te­borg–Stok­holm. Tra­ži­li su oslo­ba­đa­nje hr­vat­skih za­tvo­re­ni­ka iz za­tvo­ra u Šved­skoj i nji­ho­vo sla­nje avi­o­nom u Špa­ni­ju. Na­kon što je to uči­nje­no, na­pu­sti­li su ote­ti avi­on, ali su i uhap­še­ni i osu­đe­ni u Špa­ni­ji na 12 go­di­na. Ipak, na kra­ju su po­mi­lo­va­ni. Mi­ro Ba­re­šić je slu­žio za­tvor­sku ka­znu u Špa­ni­ji, na pe­ri­od od 18 mje­se­ci.
Ka­sni­je ni­je iz­ru­čen Šved­skoj, upr­kos to­me što su Špa­ni­ja i Šved­ska ima­le spo­ra­zum o me­đu­sob­nom iz­ru­če­nju. Do­go­vo­rom špan­skih i pa­ra­gvaj­skih vla­sti, emi­gri­rao je u Pa­ra­gvaj, jer mu je u Špa­ni­ji ,na­vod­no, pri­je­ti­la Slu­žba dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Ju­go­sla­vi­je.
Od­mah na­kon po­čet­ka ra­ta u ne­ka­da­šnjoj SFRJ, Ba­re­šić se sta­vlja na ras­po­la­ga­nje usta­škim sna­ga­ma, i do­la­zi na li­ni­ju fron­ta, ali br­zo i gi­ne, ma­da „Slo­bod­na Dal­ma­ci­ja” tvr­di da po­sto­ji mo­guć­nost da ni­je li­kvi­di­ran u bo­r­ba­ma pro­tiv srp­ske voj­ske, već s le­đa.
M.V.


Or­den na­kon na­pa­da

Pre­ma zva­nič­noj bi­o­gra­fi­ji, Vla­di­mir Ro­lo­vić je po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta u vi­še sa­zi­va bi­ran za na­rod­nog po­sla­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re i bio je član Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Cr­ne Go­re. Imao je čin re­zer­vnog ge­ne­ral-ma­jo­ra. Pred­sjed­nik SFRJ Jo­sip Broz Ti­to od­li­ko­vao ga je Or­de­nom na­rod­nog he­ro­ja, dva da­na po­sle na­pa­da na am­ba­sa­du, 9.apri­la 1971. go­di­ne.