Cr­na Go­ra mo­ra po­či­va­ti na so­ci­jal­noj prav­di, i to je ključ­na stvar. Ni­jed­na ze­mlja, pa ni Cr­na Go­ra, ne mo­že se eko­nom­ski raz­vi­ja­ti ako ima ša­ku ul­tra­bo­ga­tih, a da osta­li dio sta­nov­ni­štva ži­vi u bi­je­di, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” li­der So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sr­đan Mi­lić.
– Svje­do­ci smo, isto­vre­me­no, da je po­jam „Cr­na Go­ra” iz­gu­bio svoj istin­ski sa­dr­žaj i da se taj na­ziv, na­ža­lost, ko­ri­sti za po­kri­va­nje i pri­kri­va­nje fe­u­dal­nog po­sje­da u ko­jem ca­ru­ju ob­ra­ču­ni ma­fi­ja­ških or­ga­ni­za­ci­ja. Umje­sto ze­mlje in­ve­sti­ci­ja i no­vih rad­nih mje­sta, po­sta­je­mo dr­ža­va svje­do­ka sa­rad­ni­ka. Iz DPS-a bi re­kli – Ma­lo li je. Obe­ća­ni nji­hov si­gu­ran ko­rak br­zo se, sa­svim oče­ki­va­no, pre­tvo­rio u jef­ti­ni blef ko­ji, me­đu­tim, sku­po ko­šta gra­đa­ne Cr­ne Go­re. I to, što je naj­ža­lo­sni­je, naj­vi­še so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva – ka­že Mi­lić.
Ta­ko su, ka­ko is­ti­če, sma­nje­ne na­kna­de maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce i uki­nu­ti dječ­ji do­da­ci, po­ve­ća­va­ju se ci­je­ne go­ri­va, ali za­to taj­ku­ni bli­ski vla­sti ima­ju raz­lo­ga za sla­vlje, jer tre­nut­na vla­da pla­ni­ra da se od se­dam sto­ti­na mi­li­o­na eura po­re­skog du­ga na­red­ne go­di­na na­pla­ti sa­mo 12 ili 60 pu­ta ma­nje.
– „Sva­ko­ga da­na, u sva­kom po­gle­du, sve vi­še na­pre­du­jem” bi­la je man­tra glav­nog ju­na­ka kult­nog fil­ma „Sje­ćaš li se Do­li Bel”. U slu­ča­ju Cr­ne Go­re ta uz­re­či­ca slo­bod­no mo­že da gla­si: „Sva­kog da­na, u sva­kom po­gle­du, sve vi­še na­za­du­je­mo”. Ta­ko je go­di­na za na­ma, na­ža­lost, po mno­go če­mu pro­du­bi­la po­dje­le u Cr­noj Go­ri, i to ne sa­mo na po­li­tič­kom, već mno­go dra­stič­ni­je na eko­nom­sko-so­ci­jal­nom pla­nu. Do­kaz to­ga je­ste da su se de­se­ti iz­bo­ri od uvo­đe­nja vi­še­par­tij­skog si­ste­ma, umje­sto u pra­znik de­mo­kra­ti­je, pre­tvo­ri­li u pra­znik afe­re „dr­žav­ni udar”. De­set go­di­na na­kon sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti jav­ni dug je po­ve­ćan če­ti­ri pu­ta, a od 23 op­šti­ne sa­mo u tri ima vi­še za­po­sle­nih od bro­ja pen­zi­o­ne­ra i ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih na­kna­da – na­po­mi­nje pred­sjed­nik SNP-a.
Ja­sno je, do­dao je on, „da je tre­nut­na vla­da Cr­ne Go­re auto­nom­na u od­no­su na pred­sjed­ni­ka DPS-a ta­man ono­li­ko ko­li­ki je ra­di­jus kre­ta­nja ho­ke­ja­škog gol­ma­na, od­no­sno – go­to­vo ni­ma­lo”.
– A Cr­noj Go­ri je nu­žno i br­zo po­tre­ban dis­kon­ti­nu­i­tet iz­vr­šne vla­sti ko­ja se do­mi­nant­no pre­po­zna­je po po­hlep­nim i ra­sip­nič­kim ma­ni­ri­ma. Tre­ba nam struč­na, ozbilj­na, do­ma­ćin­ska i, pri­je sve­ga, le­gi­tim­na vlast. Uga­o­ni ka­men po­li­ti­ke SNP-a uvi­jek je bio, je­ste i bi­će bor­ba za bo­lji stan­dard svih gra­đa­na Cr­ne Go­re. Da li smo ade­kvat­no po­dr­ža­ni od gra­đa­na u tim na­po­ri­ma – ne. Da li to zna­či da tre­ba da od­u­sta­ne­mo – ne. Da li je po­je­di­ni­ma u opo­zi­ci­ji od pro­mje­ne si­ste­ma vla­da­nja u Cr­noj Go­ri bi­lo va­žni­je da se iz­mi­je­ni re­do­sled na opo­zi­ci­o­noj sce­ni – da. Da li tač­no da je SNP me­ta i od­re­đe­nih in­te­re­snih struk­tu­ra ko­je upor­no po­ku­ša­va­ju da kre­i­ra­ju po­li­ti­ku opo­zi­ci­je po svo­joj mje­ri – da. Da li to zna­či da tre­ba da od­u­sta­ne­mo – po­no­vo ne – pod­vu­kao je Mi­lić.
So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja će to­me, ka­ko je na­ja­vio, u pot­pu­no­sti bi­ti po­sve­će­na i u 2017. go­di­ni, „iako zna­mo da nas na tom pu­tu če­ka­ju mno­ge zam­ke i pre­pre­ke, is­ku­še­nja i iza­zo­vi”.
– I na po­čet­ku, i na kra­ju – uvi­jek – že­lim svim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re mno­go zdra­vlja, po­ro­dič­ne sre­će i uspje­ha. Da u ve­se­lju pro­ve­du sve pred­sto­je­će pra­zni­ke, uz osmi­jeh i vje­ru u bo­lje sju­tra, jer, ka­ko je to li­je­po za­pi­sao ve­li­ki Pa­u­lo Ko­e­ljo, „Po­sto­je ne­ke stva­ri u ži­vo­tu za ko­je se vri­je­di bo­ri­ti do kra­ja, po­sto­je i po­ra­zi, ali njih ni­ko ne mo­že iz­bje­ći. Za­to je bo­lje da iz­gu­bi­te ne­ko­li­ko bi­ta­ka u bor­bi za svo­je sno­ve ne­go da bu­de­te po­ra­že­ni, a pri­tom čak i ne zna­te za šta ste se bo­ri­li!”.V.R.