Dr­ža­ve čla­ni­ce i ze­mlje kan­di­da­ti ko­je su u pro­ce­su pri­stu­pa­nja tre­ba­lo bi da ko­ri­ste svo­je nad­le­žno­sti po pi­ta­nju do­dje­le dr­ža­vljan­stva u du­hu is­kre­ne sa­rad­nje i da se uz­dr­že od bi­lo ko­je mje­re ko­ja bi mo­gla ugro­zi­ti ostva­re­nje ci­lje­va Evrop­ske uni­je, sa­op­šte­no je iz De­le­ga­ci­je EU u Pod­go­ri­ci u od­go­vo­ru na pi­ta­nja „Da­na” po­vo­dom od­lu­ke Vla­de Cr­ne Go­re da po­zo­ve kom­pa­ni­je da do­sta­ve po­nu­de na jav­ni po­ziv za re­a­li­za­ci­ju po­seb­nog pro­gra­ma ula­ga­nja na osno­vu ko­ga se mo­že ste­ći cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.
U pi­ta­nju je ta­ko­zva­no eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo, pre­ma ko­me je EU ra­ni­je bi­la vr­lo kri­tič­na, po­seb­no u Mi­šlje­nju o cr­no­gor­skoj kan­di­da­tu­ri za član­stvo.
Iz De­le­ga­ci­je EU, na či­jem je če­lu am­ba­sa­dor Aivo Orav, sa­op­šte­no je da su uslo­vi i pro­ce­du­re za do­bi­ja­nje dr­ža­vljan­stva dr­ža­va čla­ni­ca Evrop­ske uni­je ure­đe­ni kroz na­ci­o­nal­no za­ko­no­dav­stvo po­je­di­nač­nih ze­ma­lja, uz po­što­va­nje prav­ne te­ko­vi­ne Uni­je.
– Ka­da se ra­di o od­lu­ka­ma o na­tu­ra­li­za­ci­ji, one ima­ju uti­caj na EU i nje­ne dr­ža­ve čla­ni­ce, bu­du­ći da sti­ca­njem dr­ža­vljan­stva jed­ne dr­ža­ve čla­ni­ce oso­ba auto­mat­ski i ne­po­sred­no sti­če dr­ža­vljan­stvo Uni­je i uži­va sva pra­va ko­ja su ve­za­na za taj sta­tus. Kao op­šte pra­vi­lo, dr­ža­ve čla­ni­ce i ze­mlje kan­di­da­ti ko­je su u pro­ce­su pri­stu­pa­nja tre­ba­lo bi da ko­ri­ste svo­je nad­le­žno­sti po pi­ta­nju do­dje­le dr­ža­vljan­stva u du­hu is­kre­ne sa­rad­nje i da se uz­dr­že od bi­lo ko­je mje­re ko­ja bi mo­gla ugro­zi­ti ostva­re­nje ci­lje­va Uni­je – na­ve­li su iz De­le­ga­ci­je EU.
Ka­ko su pod­vu­kli, po­treb­no je po­ve­sti ra­ču­na o nor­ma­ma i obi­ča­ji­ma me­đu­na­rod­nog pra­va i kri­te­ri­ju­mi­ma na osno­vu ko­jih dr­ža­ve ina­če kon­ci­pi­ra­ju svo­je za­ko­ne ko­ji­ma re­gu­li­šu pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva.
– Od na­ro­či­tog je zna­ča­ja po­sve­ti­ti pa­žnju da se obez­bi­je­di po­sto­ja­nje istin­ske ve­ze iz­me­đu ze­mlje i po­ten­ci­jal­nog bu­du­ćeg dr­ža­vlja­ni­na. Cr­na Go­ra, kao i sve dru­ge ze­mlje kan­di­da­ti, mo­ra­će da uskla­di svo­je za­ko­no­dav­stvo sa ovim nor­ma­ma i kri­te­ri­ju­mi­ma. Sto­ga će ovo pi­ta­nje bi­ti pred­met ocje­ne to­kom cje­lo­kup­nog pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa – is­ta­kli su iz De­le­ga­ci­je EU.
Vla­da je po­čet­kom ma­ja prošle godine usvo­ji­la pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva. Odo­bri­la je pod­za­kon­ski akt o eko­nom­skom dr­ža­vljan­stvu, ko­ji je uvod u no­vi pra­vil­nik, što je, ka­ko su ta­da obra­zlo­ži­li, još jed­na od mo­guć­no­sti za po­spje­ši­va­nje eko­nom­skog ra­sta.
Za­pra­vo, ra­di se o pro­daj cr­no­gor­skog pa­so­ša sva­ko­me ko je spre­man da ulo­ži 500.000 eura u bi­znis u Cr­noj Go­ri.
Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­že da je pro­ce­du­ra pri­je­ma stra­nih dr­ža­vlja­na u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo pro­pi­sa­na za­ko­nom ko­ji je ne­ko­li­ko pu­ta mi­je­njan i do­pu­nja­van. Na­gla­ša­va da je oči­to da je osta­lo do­volj­no pro­sto­ra i za do­dat­ne do­pu­ne, na­ro­či­to u po­gle­du pre­ci­zi­ra­nja po­je­di­nih pro­ce­du­ra, što je usta­no­vlje­no, iz­me­đu osta­log, i pro­šlo­go­di­šnjim is­tra­ži­va­njem Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje.
– I to na­ro­či­to u ve­zi sa čla­nom 12 Za­ko­na, ko­ji se na­vo­di kao prav­ni osnov za pred­la­ga­nje u pri­jem u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, u ko­me se ka­že: pu­no­ljet­no li­ce či­ji pri­jem u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo je od po­seb­nog zna­ča­ja za dr­žav­ni, na­uč­ni, pri­vred­ni, kul­tur­ni, eko­nom­ski, sport­ski i dru­gi in­te­res Cr­ne Go­re mo­že, iz­u­zet­no, ste­ći cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo pri­je­mom i uko­li­ko ne is­pu­nja­va uslo­ve iz čla­na osam ovog za­ko­na. Član osam pro­pi­su­je op­šte uslo­ve za sti­ca­nje dr­ža­vljan­stva – re­kao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko sma­tra, či­ni se da je ova­kvom for­mu­la­ci­jom osta­vlje­no dis­kre­ci­o­no pra­vo pred­la­ga­ču (a to su po za­ko­nu pred­sjed­nik dr­ža­ve, pred­sjed­nik Skup­šti­ne i pred­sjed­nik Vla­de) da sam pro­cje­nju­je do­pri­nos dr­žav­nom in­te­re­su, bu­du­ći da pre­ci­zni­jih kri­te­ri­ju­ma, pra­vi­la i smjer­ni­ca u tom prav­cu u sa­mom za­ko­nu i pod­za­kon­skim ak­ti­ma ne­ma.
– Ako je do­zvo­lje­no za tre­nu­tak osta­vi­ti po stra­ni manj­ka­vo­sti za­ko­na, ko­je evi­dent­no po­sto­je, on­da se mo­že re­ći da se, kao i u broj­nim dru­gim obla­sti­ma, naj­če­šće po­ka­zu­je da pro­ble­mi ne na­sta­ju to­li­ko zbog ne­pot­pu­no­sti u za­ko­nu ko­li­ko u nje­go­voj pri­mje­ni i „kre­a­tiv­nom tu­ma­če­nju”. Po­ja­sni­mo na pri­mje­ru; za­hva­lju­ju­ći is­tra­ži­va­nju MANS-a, sa­zna­lo se da vo­đa naj­ve­ćeg bal­kan­skog kla­na za­ma­lo ni­je do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, uz obra­zlo­že­nje da is­pu­nja­va sve uslo­ve iz čla­na osam Za­ko­na o dr­ža­vljan­stvu, pri če­mu je, kre­a­tiv­no da­ka­ko, is­pu­šten iz vi­da ne ma­nje bi­tan stav po­me­nu­tog čla­na u ko­me se ka­že da ne po­sto­je smet­nje iz raz­lo­ga bez­bjed­no­sti i od­bra­ne Cr­ne Go­re, iako su re­le­vant­ne bez­bjed­no­sne in­for­ma­ci­je upu­ći­va­le upra­vo na to – is­ta­kao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko je do­dao, pre­ma ras­po­lo­ži­vim in­for­ma­ci­ja­ma, naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­ji, a ujed­no i jav­no­sti naj­po­zna­ti­ji slu­ča­je­vi do­dje­lji­va­nja cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva na osno­vu čla­na 12 Za­ko­na o dr­ža­vljan­stvu de­si­li su se na pred­log biv­šeg vi­še­stru­kog pre­mi­je­ra.
– Po­tom su ne­ka od tih ime­na do­vo­đe­na u ve­zu sa pom­pe­zno na­ja­vlji­va­nim in­ve­sti­ci­ja­ma, ko­je su ka­sni­je iz­o­sta­le i pa­le u za­bo­rav ka­da je u pi­ta­nju cr­no­gor­ska jav­nost, ali ne i kod Evrop­ske ko­mi­si­je, ko­ja je ta­da pri­lič­no oštro kri­ti­ko­va­la cr­no­gor­ski kon­cept ta­ko­zva­nog eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva. Ne­ki od njih su za­i­sta i in­ve­sti­ra­li, a te su in­ve­sti­ci­je omo­gu­će­ne od­lu­kom par­la­men­ta u vr­lo spe­ci­fič­nom tre­nut­ku po­li­tič­ke kri­ze, i to ve­ći­nom, po ocje­ni mno­gih ak­te­ra par­la­men­tar­nog ži­vo­ta, stvo­re­nom uz po­moć po­li­tič­ke ko­rup­ci­je. Za sve to vri­je­me, iz ma­tič­nih ze­ma­lja vla­sni­ka cr­no­gor­skog pa­so­ša do­la­zi­le su in­for­ma­ci­je o po­kre­ta­nju po­stu­pa­ka i do­no­še­nju pre­su­da o ko­rup­tiv­nim rad­nja­ma. Bez ob­zi­ra na to, pot­pu­no u su­prot­no­sti sa du­hom za­ko­na, ured­no su do­bi­li cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo – pod­sje­tio je Čo­la­ko­vić.
M. V.


Od­lu­ke pod lu­pom tu­žila­štva

Sre­di­nom pro­šle go­di­ne ob­ja­vlje­no je da Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo pro­vje­ra­va na­vo­de iz kri­vič­ne pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) da su dr­žav­ni or­ga­ni po­sled­njih go­di­na do­di­je­li­li 82 po­ča­sna dr­ža­vljan­stva bez za­kon­skog osno­va. Kri­vič­nu pri­ja­vu po­vo­dom ne­za­ko­ni­te do­dje­le 82 po­ča­sna dr­ža­vljan­stva iz CGO su obra­zlo­ži­li ti­me da da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su od­go­vor­na li­ca u MUP-u pri­je pro­lje­ća 2016. go­di­ne po­či­ni­la te­ška kr­še­nja Za­ko­na o dr­ža­vljan­stvu. Iz tu­ži­la­štva ni­je sa­op­šte­no da li je pri­ja­va od­ba­če­na ili još tra­je is­tra­žni po­stu­pak.


Ši­na­va­tra, Da­hlan, Rot­šild...

Mal­ta, ko­ja je čla­ni­ca EU, mo­ra­la je na neo­d­re­đe­no vri­je­me da od­lo­ži pri­mje­nu za­ko­na pre­ma ko­jem gra­đa­ni ze­ma­lja ko­je ni­su čla­ni­ce Evrop­ske uni­je mo­gu da ku­pe dr­ža­vljan­stvo Mal­te za 650.000 eura. Od­lu­ka je do­ni­je­ta na­kon što su Bri­sel, opo­zi­ci­ja i sin­di­ka­ti na Mal­ti, kao i gra­đa­ni, kri­ti­ko­va­li taj za­kon. Oči­gled­na je za­bri­nu­tost Bri­se­la da ova­kvi pro­gra­mi u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma i ze­mlja­ma kan­di­da­ti­ma mo­gu da bu­du zlo­u­po­tre­blja­va­ni. Ka­da je u pi­ta­nju sti­ca­nje dr­ža­vljan­stva Cr­ne Go­re u za­mje­nu za in­ve­sti­ci­je, naj­po­zna­ti­ji pri­mjer je od­lu­ka Vla­de da uru­či pa­soš biv­šem taj­land­skom pre­mi­je­ru Tak­si­nu Ši­na­va­tri, ko­ji je u ma­tič­noj dr­ža­vi bio osu­đen za ko­rup­ci­ju. Za­hva­lju­ju­ći to­me što je imao pa­soš Cr­ne Go­re, ko­joj je omo­gu­ćen bez­vi­zni re­žim sa EU, mo­gao je da se kre­će slo­bod­no u sko­ro svim čla­ni­ca­ma Uni­je. Ši­na­va­tra je na­ja­vlji­vao ne­ko­li­ko in­ve­sti­ci­je, spe­ku­li­sa­lo se da ima vla­sni­štvo na Sve­tom Ste­fa­nu, nje­go­vi do­la­sci su bi­li pom­pe­zno na­ja­vlji­va­ni, ali do­sad, ko­li­ko je jav­no­sti po­zna­to, ni­šta ni­je ulo­žio u bi­znis u Cr­noj Go­ri.
Pa­so­še su pod mi­ste­ri­o­znim okol­no­sti­ma do­bi­li još ne­ki „in­ve­sti­to­ri”, po­put Mo­ha­me­da Da­hla­na, biv­šeg pa­le­stin­skog mi­ni­stra, ko­ji je u ma­tič­noj ze­mlji osu­đen na tri go­di­ne za­tvo­ra zbog ko­rup­ci­je. Cr­no­gor­ski pa­soš su, iz­me­đu osta­lih, do­bi­li i kon­tro­verz­ni egi­pat­ski bo­ga­taš Sa­mih Sa­vi­ris, Na­ta­ni­jel Rot­šild i Sa­vo Mi­si­ta.