DA­NI­LOV­GRAD - Ne­ka­da­šnji ukras Bje­lo­pa­vli­ća, sta­me­ni dub na ula­zu u Da­ni­lov­grad da­nas iz­gle­da ka­ta­stro­fal­no. Bez kro­šnje, sa po­la gra­na ko­je su se osu­ši­le ne li­či vi­še na se­be. Sa­mo sta­re fo­to­gra­fi­je mo­gu da svje­do­če o tome ka­kva je ne­ka­da bio dub u Ću­ri­o­cu, pri­rod­ni spo­me­nik za­šti­ćen za­ko­nom, po ko­jem su se ne­ka­da pi­sa­le voj­ne i osta­le kar­te, a mje­šta­ni ču­va­li pre­da­nje sta­ro ne­ko­li­ko vje­ko­va o gla­var­skim sjed­ni­ci­ma i do­no­še­nju sud­bo­no­snih od­lu­ka is­pod kro­šnje hra­sta.
Pri­je 18 mje­se­ci lo­kal­na upra­va usvo­ji­la je i pri­mije­ni­la plan ob­no­ve ovo­ga sta­bla, ali po ono­me što se da­nas vi­di to ni­je da­lo re­zul­ta­te i hrast je u sve go­rom sta­nju. Ne­ma ni ure­đe­nja nje­go­ve oko­li­ne o če­mu se pri­je 18 mje­se­ci pri­ča­li pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve.
- U pri­su­stvu eko­lo­škog in­spek­to­ra Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve po­če­li smo da spro­vo­di­mo pro­gram sa­na­ci­je za­šti­će­nog Ska­dar­skog hra­sta u Ću­ri­o­cu. Ore­zi­va­nje je ura­đe­no kao pr­va mje­ra. To smo ura­di­li iz bez­bje­do­no­snih raz­lo­ga zbog ve­li­kih ošte­će­nja ko­ja su po­sle­di­ca po­ža­ra od pri­je tri go­di­ne, ali i zbog uti­ca­ja pri­rod­nih raz­lo­ga. Sa­na­ci­ja je ura­đe­na uz struč­ni nad­zor i is­po­što­va­li smo sve pro­ce­du­re pred­vi­đe­ne za­ko­nom po­vo­dom ove in­ter­ven­ci­je na du­bu ko­ji je za­šti­ćen za­ko­nom. Sa­gla­sno usvo­je­nom pro­gra­mu za­šti­te na­sta­vi­će se i da­lje ak­tiv­no­sti na oču­va­nju ovog sta­bla, ali i ure­đe­nju am­bi­jen­ta na par­ce­li na ko­joj se na­la­zi - sa­op­šti­li su iz lo­kal­ne upra­ve pri­je 18 mje­se­ci.
Pod­sje­ti­će­mo da je dub naj­vi­še ošte­ćen u pod­met­nu­tom po­ža­ru pri­je če­ti­ri go­di­ne ko­ji je za­pa­ljen u sa­mom sta­blu. Pred­stav­ni­ci eko­lo­ške in­spek­ci­je u to vri­je­me pre­da­li su i kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­po­zna­tog pi­ro­ma­na, ali do da­nas iz po­li­ci­je ni­je sa­op­šte­no da li je on ot­kri­ven i ka­žnjen. Ista sud­bi­na do­ži­vje­la su i na­ša pi­ta­nja pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve o da­ljoj sud­bi­ni hra­sta. Po to­me se mo­že za­klju­či­ti da je ću­ri­oć­ki dub tre­nut­no sa­mo u Bož­jim ru­ka­ma.
A o ka­kvom se hra­stu ra­di i ko­li­ki je nje­gov zna­čaj za ovaj kraj na­ve­de­no je u „Da­ni­lov­grad­skom vo­di­ču“. Tu bro­šu­ru je ne­dav­no iz­da­la lo­kal­na upra­va i ko­ri­sti se u tu­ri­stič­koj pro­mo­co­ji ovo­ga kra­ja.
- Ne­po­sred­no uz ma­gi­stral­ni put pre­ma Nik­ši­ću na­la­zi se usa­mlje­no sta­blo Ska­dar­skog du­ba sta­ro pre­ko 300 go­di­na, ko­ji je ne­ka­da na­sta­nji­vao vla­žna sta­ni­šta na obo­di­ma bje­lo­pa­vlić­ke rav­ni­ce. Dub je za­šti­ćen za­ko­nom kao pri­rod­na ri­jet­kost, a sa­mim tim je i spo­me­nik pri­ro­de. Ovo en­de­mič­no dr­vo još se u na­špoj ze­mlji mo­že na­ći ri­jet­ko i to na plov­noj oba­li Ska­dar­skog je­ze­ra i u Što­ju kod Ul­ci­nja. Me­đu­tim, dub u Da­ni­lov­gra­du zbog svo­jih di­men­zi­ja i ras­ko­ši je je­din­stven - na­vo­di se u vo­di­ču.
Bje­lo­pa­vlić­ke pam­ti­še ka­žu da je dub pre­gu­rao pre­ko 400 go­di­na i da je za­sa­đen baš ne­gdje pri­li­kom grad­nje ma­na­sti­ra Ostrog i bo­rav­ka Sve­tog Va­si­li­ja u po­do­stro­škim pe­ći­na­ma. Ću­ri­oć­ki hrast sa­mo se­bi zna­nim ve­za­ma po­ve­zan je i sa jed­nom od naj­ve­ćih sve­ti­nja u pra­vo­sla­vlju, pa je zbog to­ga i po­sled­nji na­pad na nje­ga i pod­me­ta­nje po­ža­ra tu­ma­če­no kao znak bez­um­nog i bez­bo­žnog vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo u u ko­jem su sve­ti­nje ne­ka­ko pre­sta­le da svi­je­tle ne­ka­da­šnjim sja­jem.I.M.