DA­NI­LOV­GRAD- Lo­vač­ki psi su, pri­je tri da­na, na­pa­li sta­do ju­na­di Zo­ra­na Bra­jo­vi­ća iz Je­len­ka na­do­mak Da­ni­lov­gra­da i jed­nom te­le­tu na­ni­je­li te­ške po­vre­de zbog ko­jih su ve­te­ri­na­ri mo­ra­li da ubi­ju ži­vo­ti­nju. Zo­ran ka­že da je nje­go­vo sta­do već go­di­na­ma na me­ti lo­vač­kih pa­sa i da je pre­tr­pio ve­li­ke šte­te. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­kla­no mu je vi­še ova­ca, po­tom je stra­dao konj, a sa­da je na­stra­da­lo i te­le.
-Pri­je tri da­na pro­bu­dio me je la­vež pa­sa, pa sam otr­čao na ima­nje uda­lje­no ki­lo­me­tar od ku­će i imao sam šta da vi­dim. Ogra­da od ži­ce ko­ju sam po­sta­vio ka­ko bih za­šti­tio sta­do go­ve­da bi­la je obo­re­na, a te­le je bi­lo po­vri­je­đe­no. Bi­lo mu je ras­trg­nu­to mi­šić­no tki­vo. Na ima­nju je bi­lo pu­no tra­go­va pa­sa, pa pret­po­sta­vljam da su oni na­pa­li sta­do i ras­tr­gli ži­vo­ti­nju. Psi ni­je­su mo­gli da sru­še ogra­du, za­to pret­po­sta­vljam da su to ura­di­li lov­ci. Pi­tam se do­kad će se ova­kve stva­ri do­ga­đa­ti i do­kad ću tr­pje­ti šte­tu? Ni­ko u Da­ni­lov­gra­du ne­će da me za­šti­ti od lo­va­ca ko­ji u ovom kra­ju lo­ve di­vlje svi­nje, ali ne kon­tro­li­šu svo­je pse, ko­ji se kr­vo­loč­no ustre­me na do­ma­će ži­vo­ti­nje i ras­trg­nu ih. Pri­ja­vio sam sve po­li­ci­ji, upo­zo­rio nad­le­žne u lo­vač­kom pred­u­ze­ću da uči­ne ne­što ka­ko se ova­ko ne­što ne bi po­no­vi­lo, ali zna­ju­ći ka­ko su ra­ni­je re­a­go­va­li na mo­je pri­ja­ve ne na­dam se ni da će ovog pu­ta bi­ti ne­što bo­lje, pa mi ni­šta dru­go ne­će pre­o­sta­ti ne­go da se sam sna­la­zim- pri­ča Zo­ran. On tra­ži da mu nad­le­žni u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de ku­pe no­vo te­le, ka­ko bi se va­lja­no pri­pre­mio za lje­to. Po­vo­dom to­ga će ovih da­na po­sje­ti­ti pred­stav­ni­ke tog mi­ni­star­stva.
-Po­vo­dom ova­kvih slu­ča­je­va vi­še pu­ta sam tra­žio da me pri­me mi­ni­stri po­ljo­pri­vre­de, ali oni to ni­kad ni­je­su ura­di­li. Njih jed­no­stav­no ne in­te­re­su­jem i iz­gle­da ne že­le da me za­šti­te od lo­vač­kih pa­sa i neo­d­go­vor­nih lo­va­ca ko­ji lo­ve ovim kra­jem – na­gla­ša­va Bra­jo­vić.
Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da se nje­go­va po­ro­di­ca već vi­še od sto go­di­na ba­vi sto­čar­stvom i da tre­nut­no ima pre­ko 250 ova­ca, ne­ko­li­ko kra­va, ko­nja... Do­sad mu ni­ko ni­je po­mo­gao da o nji­ma bri­ne, ali on to i ne tra­ži i že­li sa­mo da ne­ko za­u­sta­vi lov­ce i nji­ho­ve pse ko­ji ata­ku­ju na nje­go­vo sta­do.
-Ne bo­jim se ni vu­ko­va, ni­ti stoč­nih bo­le­sti, jer sa svi­me ti­me mo­gu da iza­đem na kraj, ali sa psi­ma ne mo­gu. Ne znam ni ko­me vi­še da se ža­lim, jer sve sam slu­žbe ob­i­šao i tra­žio za­šti­tu, ali uza­lud. Iz­gle­da da ću mo­ra­ti da se ža­lim i NA­TO-u, mo­žda me oni za­šti­te. O me­ni su htje­li da sni­me pri­log u u emi­si­ji „Agro­sa­zna­nje“, ali su tra­ži­li da pr­vo hva­lim Vla­du CG i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de. Ni­je­sam to htio da ra­dim, jer mi ni­kad ni­je­su po­mo­gli, pa ne znam za­što bih ih hva­lio- ka­že Bra­jo­vić.
On do­da­je da mu ova­kvi slu­ča­je­vi pre­pu­ne ča­šu žu­či, jer se u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de pre­ma nje­mu po­na­ša­ju kao da ne po­sto­ji. Dok se ne­ki sto­ča­ri i se­lja­ci iz ovo­ga kra­ja sti­mu­li­šu po­volj­nim kre­di­ti­ma, do nje­ga ni­ka­ko da do­đe ni cent.
-Kon­ku­ri­sao sam za sred­stva za iz­grad­nju šta­le, kao i za ure­đe­nje ko­li­be na Po­ni­kvi­ci. Od­go­vo­ri­li su mi da ne is­pu­nja­vam uslo­ve iako me nad­le­žne ko­mi­si­je ni­je­su ni ob­i­šle. Ne znam šta je u pi­ta­nju osim uko­li­ko sam po­li­tič­ki ne­po­do­ban, jer otvo­re­no go­vo­rim da je ova vlast lo­ša, a po­seb­no za sto­ča­re. Isti­na, re­dov­no do­bi­jam stoč­ne pre­mi­je i ugra­di­li su mi so­lar­ni ure­đaj na ka­tu­nu i to je sve što sam za de­ce­ni­je ra­da u sto­čar­stvu do­bio od dr­ža­ve- ogor­čen je Bra­jo­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ni nje­go­va dje­ca ni­je­su bo­lje sre­će, jer iako su za­vr­ši­li ško­lu već du­go ne mo­gu da se za­po­sle. Zbog to­ga svi u Zo­ra­no­voj ku­ći ži­ve od pri­ho­da ko­je do­bi­ju ba­ve­ći se sto­čar­stvom. I to do­bro ži­ve, ka­že Zo­ran, ali či­ta­va nje­go­va po­ro­di­ca ne mo­že da se iz­bo­ri sa čo­po­ri­ma lo­vač­kih pa­sa, ko­ji sva­ke go­di­ne na­no­se ve­li­ku šte­tu nji­ho­vom sta­du. Zbog to­ga on i tra­ži za­šti­tu od dr­ža­ve, ali sum­nja da će ne­ko to ura­di­ti, pa će mo­ra­ti, kao i ra­ni­je, da se sna­la­zi ka­ko zna.
I.M.


Po­vre­de ne­mo­gu­će sa­ni­ra­ti

U iz­vje­šta­ju ve­te­ri­na­ra na­vo­di se da su po­vre­de na te­le­tu naj­vje­ro­vat­ni­je na­sta­le od uje­da psa.
-Po­vre­de su obim­ne, ne­do­sta­ju ve­li­ki dje­lo­vi ko­že i mi­ši­ća bu­ti­ne, ne­do­sta­je je­dan te­stis i dio skro­tal­ne ke­se. S ob­zi­rom na po­vre­de ži­vo­ti­nju ni­je mo­gu­će ope­ra­tiv­no sa­ni­ra­ti, pa je iz­vr­še­na nje­na euta­na­zi­ja- na­vo­di se u iz­vje­šta­ju pri­vat­ne ve­te­ri­nar­ske sta­ni­ce „Pri­ma­vet“ iz Da­ni­lov­gra­da.


Ne zna­ju ko je vla­snik

U Lo­vač­koj or­ga­ni­za­ci­ji u Da­ni­lov­gra­du ka­žu da su upo­zna­ti sa za­htje­vom Zo­ra­na Bra­jo­vi­ća. Di­rek­tor Du­ško Iva­no­vić ka­že da u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma te­ško šta mo­gu da ura­de, jer ni­ko ne zna či­ji su psi na­pa­li sta­do.
-Ka­da zna­mo či­ji je pas ne­ko­me na­nio šte­tu on­da mo­že­mo da po­dig­ne­mo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv vla­sni­ka, ali bez to­ga ru­ke su nam sve­za­ne – ka­že Iva­no­vić.