Hr­vat­ska je čla­ni­ca EU, i ako je do­zvo­lje­no u jed­noj ze­mlji EU po­di­za­ti spo­me­nik te­ro­ri­sti­ma, ko­je su to on­da vri­jed­no­sti za ko­je se za­la­že EU, upi­tao je mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin po­vo­dom po­di­za­nja spo­me­ni­ka Mi­ru Ba­re­ši­ću u Hr­vat­skoj. Ba­re­šić je 1971. go­di­ne zbog ubi­stva am­ba­sa­do­ra SFRJ u Šved­skoj Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća osu­đen na do­ži­vot­nu ka­znu za­tvo­ra. Vu­lin je is­ta­kao da po­di­za­nje spo­me­ni­ka „ozlo­gla­še­nom, osu­đe­nom te­ro­ri­sti i ubi­ci” go­vo­ri da je Hr­vat­ska „po­to­nu­la u lu­di­lo” iz ko­ga ni­je u sta­nju da se otrg­ne.
– Re­ha­bi­li­ta­ci­ja usta­škog vi­ka­ra Aloj­zi­ja Step­ni­ca, oslo­ba­đa­nje rat­nog zlo­čin­ca, po­di­za­nje spo­me­ni­ka te­ro­ri­sti go­vo­ri da Hr­vat­ska ne­ma sna­ge da se otrg­ne od fa­ši­zma i da se ideo­lo­gi­ji usta­štva na bi­lo ko­ji na­čin su­prot­sta­vi. Dok se cio svi­jet bo­ri pro­tiv te­ro­ri­sta i fa­ši­zma, u Hr­vat­skoj se di­žu spo­me­ni­ci te­ro­ri­sti­ma i vr­ši re­ha­bi­li­ta­ci­ja fa­ši­sta – re­kao je Vu­lin no­vi­na­ri­ma.
On je upi­tao da li je mo­gu­će da se u vri­je­me ka­da či­tav svi­jet ula­že sve mo­gu­će na­po­re da se bo­ri pro­tiv islam­skog i sva­kog dru­gog te­ro­ri­zma u Hr­vat­skoj po­di­žu spo­me­ni­ci te­ro­ri­sti­ma.
– Da li bi Hr­vat­ska dr­ža­va po­di­gla spo­me­nik te­ro­ri­sti ko­ji ni­je ubio Sr­bi­na? Da li je to raz­log što mu di­žu spo­me­nik? Da li je to raz­log što Evro­pa i či­tav svi­jet još uvi­jek ću­te na di­za­nje spo­me­ni­ka te­ro­ri­sti – upi­tao je Vu­lin.
Po­no­viv­ši da „Hr­vat­ska to­ne u lu­di­lo”, Vu­lin je, obra­ća­ju­ći se no­vi­na­ri­ma u Ma­lom Zvor­ni­ku, oci­je­nio da „to vi­še ni­je po­li­ti­ka, već lu­di­lo sa ko­jim će, na pro­vom mje­stu, mo­ra­ti da se iz­bo­ri Hr­vat­ska, ali sva­ka­ko i EU”.
Vu­lin je na­veo da je Hr­vat­ska je­di­na ze­mlja na svi­je­tu u ko­joj an­ti­fa­ši­sti mo­ra­ju da se kri­ju od fa­ši­sta, u ko­joj se di­žu spo­me­ni­ci te­ro­ri­sti­ma i je­di­na ze­mlja na svi­je­tu ko­ja pro­sla­vlja pro­tje­ri­va­nje 250.000 svo­jih dr­ža­vlja­na.
Po­no­vio je da je „Hr­vat­ska po­to­nu­la i da to­ne u lu­di­lo fa­ši­zma iz kog ne­ma sna­ge da se otrg­ne”. Mi­ni­star Vu­lin iz­ja­vio je da po­li­tič­ke ten­zi­je u re­gi­o­nu ni­su slu­čaj­ne i da ih ni­je po­di­gla Sr­bi­ja.
– Ne di­že­mo mi spo­me­ni­ke te­ro­ri­sti­ma, ne re­ha­bi­li­tu­je­mo rat­ne zlo­čin­ce i fa­ši­ste, ne oslo­ba­đa­mo rat­ne zlo­čin­ce iz po­sled­njih ra­to­va – re­kao je Vu­lin i na­gla­sio da Sr­bi­ja ne­ma ni­je­dan raz­log da se sti­di sve­ga što se de­ša­va­lo u pro­te­klom pe­ri­o­du.
Po­vo­dom pred­sto­je­ćeg obi­lje­ža­va­nja go­di­šnji­ce „Olu­je”, Vu­lin ka­že da Sr­bi­ja ne­ma raz­lo­ga da svo­ju tu­gu ne po­di­je­li sa oni­ma ko­ji su pro­tje­ra­ni iz Hr­vat­ske, pre­ci­zi­ra­ju­ći da je „250.000 du­ša ov­dje do­šlo bje­že­ći pred ka­mom i ja­mom”. On je do­dao da ne tre­ba zbog tu­đih zlo­či­na da za­bo­ra­vlja­mo na­šu mu­ku i bol. Vu­lin je is­ta­kao da će Sr­bi­ja svo­ju mu­ku i bol do­sto­jan­stve­no obi­lje­ži­ti, da će se po­klo­ni­ti sje­ni­ma po­bi­je­nih, ali i da će po­ru­či­ti da ra­zu­mi­je­mo i da ho­će­mo da ži­vi­mo u mi­ru.
– Mi će­mo po­ru­či­ti da Sr­bi­ja ra­zu­mi­je tu­đe žr­tve, ali i da se svo­jih žr­ta­va ni­ka­da ne­će od­re­ći, da će ih ču­va­ti, da će ču­va­ti uspo­me­nu na njih, baš da se ta­kvo stra­da­nje ni­ka­da ne bi vi­še po­no­vi­lo – re­kao je Vu­lin.
On je na­gla­sio da Sr­bi­ja ni­je od­go­vor­na za po­li­tič­ke ten­zi­je u re­gi­o­nu i da svi ima­ju sa­mo jed­nu za­mjer­ku – što Sr­bi­ja po­sto­ji.
– Svi ima­ju sa­mo jed­nu pri­mjed­bu – što se Sr­bi­ja raz­vi­ja, što je sve ja­ča, to što jed­no­stav­no ni­su oče­ki­va­li da će Sr­bi­ja ta­ko br­zo na­pre­do­va­ti i po­sta­ti ta­ko va­žan fak­tor u re­gi­o­nu – oci­je­nio je Vu­lin.
M.Nj.


Usta­ša aten­ta­tor „hr­vat­ski vi­tez”

Ka­ko to iz­gle­da u Hr­vat­skoj? Gro­mo­gla­sne su na­ja­ve da će Ba­ri­šić na­kon tr­ga, sport­skog cen­tra i tur­ni­ra u ma­lom fud­ba­lu ko­ji je po­nio nje­go­vo ime, rod­ne Dra­ge ovog aten­ta­to­ra, po­kraj Pa­ko­šta­na, do­bi­ti i dvo­i­po­me­tar­ski spo­me­nik na tr­gu ko­ji se zvao Bal­kan. Hr­va­ti na­vo­de da je ovaj usta­ša bio po­li­tič­ki emi­grant, pa­tri­o­ta, a ži­ro ra­čun ko­ji su otvo­ri­li za spo­me­nik no­sio je na­ziv Udru­že­nje „Hr­vat­ski vi­tez Mi­ro Ba­re­šić”.


Slu­čaj te­ro­ri­zma i čud­no po­na­ša­nje Šved­ske

Iako osu­đen na do­ži­vot­nu ka­znu za­tvo­ra zbog ne­sum­nji­vog te­ro­ri­stič­kog či­na, Ba­ri­šić je od­slu­žio tek go­di­nu da­na. Nje­go­vo oslo­ba­đa­nje bi­lo je pu­no kon­tro­ver­zi. Tač­ni­je, uspio je da in­sce­ni­ra svo­ju ot­mi­cu, iako je po­tom tvr­dio da sa tim ni­je imao ni­ka­kve ve­ze. Na­i­me, gru­pa ot­mi­ča­ra je za­po­sje­la avi­on ko­ji je bio na aero­dro­mu u Stok­hol­mu i kao dio na­god­be tra­ži­la je pu­šta­nje iz za­tvo­ra upra­vo Ba­re­ši­ća. Avi­on je po­tom po­le­tio sa Ba­re­ši­ćem u nje­mu, a sle­tio je u Špa­ni­ju, gdje su se svi pre­da­li špan­skim vla­sti­ma. Ot­mi­ča­ri su do­bi­li krat­ke za­tvor­ske ka­zne, a Ba­re­šić je pu­šten na slo­bo­du po­sli­je 19 mje­se­ci bo­rav­ka u špan­skom za­tvo­ru. Za tih 19 mje­se­ci Šved­ska ni­jed­nom ni­je tra­ži­la da ovaj Hr­vat bu­de iz­ru­čen, iako su ze­mlje ima­le bi­la­te­ral­ni spo­ra­zum o to­me. Po­tom je oti­šao u Pa­ra­gvaj, a ka­da su ame­rič­ke vla­sti ot­kri­le nje­gov pra­vi iden­ti­tet, na osno­vu za­htje­va ju­go­slo­ven­ske imi­gra­ci­je u SAD, po­no­vo je iza­šao pred sud. Pre­dat je Šved­skoj na iz­dr­ža­va­nje pre­o­sta­le ka­zne. Me­đu­tim, ona mu je sma­nje­na na 18 go­di­na. Iza­šao je iz za­tvo­ra 1987. go­di­ne i vra­tio se u Pa­ra­gvaj, oda­kle je po­no­vo do­šao u Hr­vat­sku.