Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Ame­rič­ki na­ci­o­nal­ni sa­vjet za oba­vje­štaj­no dje­lo­va­nje prog­no­zi­rao je 2000. go­di­ne da će Ru­si­ja do 2015. po­sta­ti sla­ba, da ne­će ima­ti auto­ri­tet na me­đu­na­rod­noj sce­ni. Uz ne­za­pam­će­nu re­ce­si­ju ne­će bi­ti u sta­nju da stvo­ri pro­tiv­te­žu ame­rič­koj he­ge­mo­ni­ji, re­če­no je i da Mo­skva ne­će mo­ći voj­no da po­kri­va ni sop­stve­nu te­ri­to­ri­ju, a ci­je­la Evro­a­zi­ja će po­sta­ti “pra­zan ge­o­graf­ski po­jam, odvo­jen od po­li­tič­kog, eko­nom­skog i kul­tur­nog ži­vo­ta” – pi­še, ovih da­na, uti­caj­ni fran­cu­ski „Le No­u­vel Ob­ser­va­te­ur“ i do­da­je: “Ova ključ­na prog­no­za se po­ka­za­la pot­pu­no po­gre­šnom... Ru­si­ja je na­pra­vi­la an­ti­a­me­rič­ku ali­jan­su sa Ki­nom i Ira­nom... Sve je bi­lo ma­nje ili vi­še su­prot­no”.
Upr­kos fi­ja­sku svo­jih ge­o­po­li­tič­kih prog­no­za, taj ame­rič­ki Na­ci­o­nal­ni sa­vjet je ob­ja­vio no­vu baj­ku “Svjet­ske ten­den­ci­je do 2030”, umje­sto da bu­de ras­pu­šten kao skup ne­zna­li­ca šte­tan po ame­rič­ke na­ci­o­nal­ne in­te­re­se, jer ne­će ili ne umi­je da sa­op­šti Ame­ri­ma pra­vu isti­nu, od­no­sno da ne­ma vi­še ho­li­vud­skog “ame­rič­kog sna”! Da Ame­ri­ka mo­ra da se pro­bu­di!
Ukra­jin­ska kri­za je po­ka­za­la da je do­šao kraj “ame­rič­kog sna”. SAD su or­ga­ni­zo­va­le dr­žav­ni udar u Ukra­ji­ni, kao što su to uči­ni­le i u Sr­bi­ji, Ru­mu­ni­ji, Ira­ku, Li­bi­ji, itd.. Ali, ovaj put se po­ka­za­lo da je Im­pe­ri­ja tru­la. Do­lar ne­ma pod­lo­gu, evro je pi­ja­vi­ca u EU, NA­TO sve vi­še li­či na SS di­vi­zi­je, ra­to­vi ko­je su iza­zva­le SAD i uče­stvo­va­la u nji­ma, od Vi­jet­nam­skog na­o­va­mo, opa­sno se pri­mi­ču po žr­tva­ma Hi­tle­ro­vom učin­ku. I bi­lo je do­volj­no da Ru­si­ja ma­lo po­mog­ne Ru­si­ma u Ukra­ji­ni, pa da neo­li­be­ra­li­stič­ka za­vje­ra pro­tiv ru­skog na­ro­da pad­ne u vo­du. Ka­mo sre­će da ni­je ni­ka­da bi­lo onog Jel­ci­na, pa da je Ru­si­ja ma­lo po­mo­gla i Sr­bi­ji – ne­bi­smo da­nas ima­li ove gu­ba­re na vla­sti i ne bi Cr­nom Go­rom i Sr­bi­jom vla­da­li ame­rič­ki am­ba­sa­do­ri.
Po­ka­za­lo se da su Ame­ri ja­ki sa­mo pro­tiv sla­bih. Sje­ti­mo se da su nas na­pa­li 1999. uz di­rekt­no uče­šće još 18 dr­ža­va “de­mo­kra­ti­je”, a ukup­no ih je bi­lo 25, ako ra­ču­na­mo i nož u le­đa ko­je su nam za­bi­le, po svom isto­rij­skom obi­ča­ju, Ma­đar­ska, Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska, Al­ba­ni­ja, Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja. Sa­da ta ista NA­TO ko­a­li­ci­ja pje­ni od bi­je­sa što ne mo­že vi­še da sa­nja “ame­rič­ki san”. SAD ne shva­ta­ju da sva­ka im­pe­ri­ja ima svoj pri­rod­ni kraj i da je pro­šlo nji­ho­vo do­ba, kao što su pro­šla i dru­ga car­stva: su­mer­sko, rim­sko, per­sij­sko, vi­zan­tij­sko, tur­sko, nje­mač­ko... Vri­je­me je za no­ve od­no­se u svi­je­tu i no­ve prin­ci­pe, ali i za po­vra­ćaj mo­ral­nih i etič­kih nor­mi, kao i po­što­va­nja me­đu­na­rod­nog pra­va. Sa­mo u tom slu­ča­ju SAD mo­gu op­sta­ti kao ve­li­ka si­la, ali ni­ka­da vi­še i je­di­na si­la, jer se to po­ka­za­lo po­gub­nim po svi­jet. U pro­tiv­nom, iz­bi­će svjet­ski rat po­sli­je ko­ga će se slje­de­ći vo­di­ti lu­ko­vi­ma i stri­je­la­ma, kao što je to tvr­dio Ajn­štajn. Ali, ovaj put, Ame­ri će do­ži­vje­ti da im atom­ske bom­be raz­o­re Nju­jork, Va­šing­ton, Či­ka­go... Ima­će, pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji, rat u svo­joj ku­ći.
Bi­će to kraj ci­vi­li­zo­va­nog svi­je­ta. Ka­da Rot­šild i Rok­fe­ler, i još po­ko­ji “so­roš”, glav­ni kriv­ci za ovu svjet­sku po­šast, iza­đu iz svo­jih ja­zbi­na, po­sli­je tog Ar­ma­ge­do­na, umri­je­će od smra­da le­še­va i atom­ske ra­di­ja­ci­je. Na­rav­no, od Evro­pe, zbog an­ti­e­vrop­ske po­li­ti­ke Bri­se­la, ne­će osta­ti ni ka­men na ka­me­nu. Spa­si­će se ne­što ma­lo Azi­je i is­pu­ni­ti bi­blij­sko pro­ro­čan­stvo da će “žu­ti ovla­da­ti svi­je­tom”.
Ako SAD ne shva­te da ne mo­gu vi­še da sa­nja­ju, već da mo­ra­ju da pri­hva­te re­al­nost da ni­su je­di­ni uzor na svi­je­tu, da ame­rič­ki na­čin ži­vlje­nja ni­je je­di­ni is­pra­van, da i dru­gi ima­ju pra­vo na svo­je sno­ve, on­da nam pre­o­sta­je sa­mo da pi­ta­mo taj Svi­jet: Quo vadis, Orbi? – Ku­da ideš, Svi­je­te?
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)