Šta se ovih da­na do­ga­đa u re­gi­o­nu ko­ji je vi­še­de­ce­nij­sko ”bu­re ba­ru­ta” – na Bli­skom is­to­ku? Ko ra­tu­je pro­tiv ko­ga i za­što? Šta su raz­lo­zi i smi­sao to­ga što arap­ska ko­a­li­ci­ja, pred­vo­đe­na Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom, u po­sled­njih de­se­tak da­na si­ste­mat­ski bom­bar­du­je su­sjed­nu, ta­ko­đe arap­sku dr­ža­vu, Je­men.
U isto vri­je­me ame­rič­ki avi­o­ni bom­bar­du­ju ta­ko­zva­nu ”Islam­sku dr­ža­vu” u Ira­ku, u če­mu ima­ju dis­kret­nu po­dr­šku Ira­na. U Si­ri­ji ne pre­sta­je gra­đan­ski rat, a za­ku­va­lo se i u Li­bi­ji. (Izra­el­ci i Pa­le­stin­ci se ovo­ga pu­ta uz­dr­ža­va­ju).
Rat­na ko­a­li­ci­ja ko­ju je po­kre­nu­la Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja oku­pi­la je Ba­hre­in, Ka­tar, Ku­vajt, Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te, Egi­pat, Jor­dan, Ma­ro­ko i Su­dan. Već je opi­su­ju kao ”arap­ski NA­TO”, a pa­ra­dok­sal­no je da dok tra­je bom­bar­do­va­nje, je­men­ski pred­sjed­nik po­sje­ću­je arap­ske pre­sto­ni­ce ko­je u to­me uče­stvu­ju.
Da po­ku­ša­mo da ras­tje­ra­mo ovu rat­nu ma­glu i pra­te­ću kon­fu­zi­ju. Na me­ti sa­u­dij­skih (i part­ner­skih) bom­bi je je­men­sko ple­me Hu­ti, ko­je se po­bu­ni­lo pro­tiv dr­ža­ve i u gra­đan­skom ra­tu že­li da preuzme vlast (za­u­ze­li su već pre­sto­ni­cu, Sa­nu). Ono što je za ra­zu­mi­je­va­nje ovog kon­flik­ta bit­no to je da su Hu­ti ši­i­ti – i da im je po­kro­vi­telj ta­ko­đe ši­it­ski Iran.
Sa­u­dij­ska kra­lje­vi­na je pak su­nit­ska, ta­ko da se u lan­cu bli­sko­i­stoč­nih kon­fli­ka­ta u stva­ri pre­la­ma osnov­na po­dje­la u islam­skom svi­je­tu, ko­ja je za­o­štre­na po­ja­vom Islam­ske dr­ža­ve, što je te­o­ri­ju po ko­joj se zbi­va glo­bal­ni ”su­kob ci­vi­li­za­ci­ja” – su­kob isla­ma i hri­šćan­stva - go­to­vo sa­svim opo­vr­glo.
Ši­i­ti i su­ni­ti su za­va­đe­ni oko tu­ma­če­nja na­sle­đa ute­me­lji­va­ča isla­ma, pro­ro­ka Mu­ha­me­da. Još od nje­go­ve smr­ti (632 go­di­ne) spo­re se oko to­ga ko su nje­go­vi pra­vo­vjer­ni na­sta­vlja­či: ši­i­ti sma­tra­ju da su to pri­pad­ni­ci nje­go­ve po­ro­di­ce i nji­ho­vi po­tom­ci, dok su­ni­ti pred­nost da­ju islam­skoj me­ro­to­kra­ti­ji, naj­spo­sob­ni­jim i naj­um­ni­jim me­đu pro­ro­ko­vim sled­be­ni­ci­ma.
Oko te po­dje­le for­mi­ra­le su se dvi­je ide­o­lo­gi­je, ge­o­po­li­tič­ke di­o­be i sa­ve­zni­štva. Ono što se po­sled­njih go­di­na zbi­va, to je da cen­tra­le ove dvije stru­je, ši­it­ski Iran i su­nit­ska Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja na­sto­je da spri­je­če da pro­tiv­nič­ka stra­na is­pred­nja­či.
To bi gru­bo mo­glo da se upo­re­di sa Hlad­nim ra­tom, u ko­me su se su­če­lja­va­la dva ide­o­lo­ška blo­ka, So­vjet­ski Sa­vez i Za­pad na če­lu sa Ame­ri­kom. Osnov­ni hlad­no­ra­tov­ski prin­cip bio je ”nul­ti zbir”: ono što jed­na stra­na do­bi­je, dru­ga auto­mat­ski gu­bi.
U ovom slu­ča­ju, Iran že­li da pro­ši­ri svo­ju sfe­ru uti­ca­ja: u to­me mu je po­mo­glo ame­rič­ko svr­ga­va­nje re­ži­ma irač­kog dik­ta­to­ra Sa­da­ma Hu­se­i­na, ko­ji je ma­njin­skim irač­kim su­ni­ti­ma omo­gu­ća­vao do­mi­na­ci­ju nad ve­ćin­skim ši­i­ti­ma. Kad se si­tu­a­ci­ja pre­o­kre­nu­la, na vlast su do­šli ši­i­ti, što je iza­zva­lo re­ak­ci­ju su­ni­ta. Ar­mi­ju Islam­ske dr­ža­ve ko­ja je već ste­kla za­vid­nu te­ri­to­ri­ju ta­ko pred­vo­de su­ni­ti, ne­ka­da­šnji Sa­da­mo­vi ofi­ci­ri.
U Si­ri­ji, do­tle, po­bu­nje­ni­ci su­ni­ti že­le da svrg­nu pred­sjed­ni­ka Asa­da, ko­ji je pri­pad­nik ši­it­ske sek­te ala­vi­ta. Kao i dru­gdje, ri­ječ je o to­me da svu­gdje na Bli­skom is­to­ku ši­i­ti i su­ni­ti po­pri­je­ko gle­da­ju jed­ni na dru­ge: kad jed­na gru­pa na­sto­ji da oja­ča da bi bi­la si­gur­ni­ja, dru­ga to do­ži­vlja­va kao pri­jet­nju sop­stve­noj bez­bjed­no­sti.
Ame­ri­ka ovo­ga pu­ta ne uče­stvu­je u arap­skoj bom­ba­škoj kam­pa­nji, ali je sva­ka­ko ak­ter i u naj­no­vi­jem za­ple­tu. Pr­vo, tre­ba zna­ti da su nje­ni spe­ci­jal­ci i dro­no­vi već ne­ko­li­ko go­di­na ak­tiv­ni u Je­me­nu, na­sto­je­ći da ta­mo eli­mi­ni­šu Al ka­i­du Ara­bij­skog po­lu­o­str­va. Dru­go, glav­ni ame­rič­ki in­te­res je ne­ka vr­sta rav­no­te­že sna­ga iz­me­đu Sa­u­dij­ske Ara­bi­je (sa arap­skim sa­ve­zni­ci­ma) i Ira­na. Zbog Per­sij­skog za­li­va i mo­re­u­za Hor­muz, kroz ko­ji pro­la­ze tan­ke­ri sa čak tre­ći­nom ukup­ne naf­te ko­ja se pro­iz­vo­di u svi­je­tu.
Arap­ski NA­TO, ko­ji je or­ga­ni­zo­va­la Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, za­to li­či na su­nit­sku ko­a­li­ci­ju pro­tiv Ira­na. Ame­ri­ci su pak (po­red Izra­e­la­ca), naj­ve­ći sa­ve­zni­ci u re­gi­o­nu Sa­u­dij­ci, ali je pri­mjet­no da u po­sled­nje vri­je­me, po for­mu­li ”pri­ja­telj mo­ga ne­pri­ja­te­lja moj je pri­ja­telj”, ko­ke­ti­ra­ju i sa Ira­nom, pri če­mu su nu­kle­ar­ne am­bi­ci­je Te­he­ra­na sa­mo na pr­vi po­gle­du naj­ve­ći re­gi­o­nal­ni pro­blem...
Ko ovo ra­zu­mi­je, shva­ti­će...
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni ured­nik
„Po­li­ti­ke”)

Pi­še: Mi­lan Mi­šić