Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


U pret­hod­noj ko­lum­ni pi­sao sam o S.M. po­li­ti­ča­ru ka­kvog na ovim pro­sto­ri­ma ni­je bi­lo, a te­ško da će ga i bi­ti, ve­li­kom ‘’či­stom’’ gr­balj­skom Sr­bi­nu ko­ji se pre­o­bra­tio u ve­li­kog ‘’či­stog’’ Cr­no­gor­ca, ve­o­ma za­slu­žnog za ‘’go­spo­da­re­vo’’ usto­li­če­nje.
Dru­gi ključ­ni igrač ko­ji je, kao i S.M. sla­ba ka­ri­ka re­ži­ma, je­ste F. V. po­li­ti­čar ko­ji će osta­ti upam­ćen po mno­go če­mu, pa i po bro­ju gla­var­sta­va ko­je je imao. Ako je S.M . na­zvan ‘’šam­pi­o­nom de­mo­kra­ti­je’’, a Ran­ko pr­va­kom u po­li­tič­kom pa­za­re­nju, F. V. je , i to s pra­vom, pro­gla­šen za ko­lek­ci­o­na­ra funk­ci­ja. I za­i­sta, ni­ko, ni pri­bli­žno F. V. ni­je u svo­joj po­li­tič­koj ka­ri­je­ri imao to­li­ko gla­var­sta­va ko­li­ko ih je on imao.
Ak­tu­el­ni pred­sjed­nik Cr­ne Go­re ni­je pri­pa­dao ‘’eli­ti mla­dih i li­je­pih’’ - bu­du­ćim po­li­tič­kim na­da­ma ru­ko­vod­stva sta­rog re­ži­ma. On je 1993. go­di­ne, kao ugle­dan, afir­mi­san advo­kat (bio je naj­mla­đi član Advo­kat­ske ko­mo­re i na nje­no če­lo iza­bran je 1989.) ušao na ve­li­ka vra­ta u po­li­tič­ki ži­vot, i to , ka­ko je pi­sa­lo be­o­grad­sko ‘’Vre­me’’ ma­ja 2003. go­di­ne, kao čo­vjek Mo­mi­ra Bu­la­to­vi­ća.
Uspon F. V. bio je za­i­sta me­te­or­ski. Pr­vo je po­sta­vljen za mi­ni­stra prav­de u ‘’go­spo­da­re­voj’’ vla­di (1993), a po­tom u dva na­vra­ta, od ma­ja 1995. do fe­bru­a­ra 1998, bio je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va. Ne­ko­li­ko mje­se­ci po­sli­je po­bje­de na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u ju­lu 1997. (zna­mo ka­ko je ‘’po­bi­je­dio’’) ‘’go­spo­dar’’ je pred­lo­žio F. V. za pre­mi­je­ra i tu funk­ci­ju je oba­vljao od fe­bru­a­ra 1998. do apri­la 2002. go­di­ne, ka­da je dao ostav­ku.
Po­sle par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ok­to­bru 2002. F.V. je bio i pred­sjed­nik par­la­men­ta, da bi u ma­ju 2003. bio iza­bran za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, a re­i­za­bran je 2008. i 2013 . go­di­ne.
F. V. pri­pa­da ti­pu po­li­ti­ča­ra- pre­vr­ta­ča, vr­sti ko­ja je broj­na na ovim pro­sto­ri­ma. Na mar­tov­skoj sje­sni­ci Glav­nog od­bo­ra DPS-a (1997) ‘’pre­vr­nuo s’’- na­pu­stio je Mo­mi­ra, a pri­šao je ‘’go­spo­da­ru’’.
A bra­nio je ‘’go­spo­da­ra’’ i sve ono što je uči­nje­no po nje­go­vom na­lo­gu na svoj na­čin, ko ba­ja­gi emo­tiv­no, a u stva­ri pro­ra­ču­na­to- znao je , bez ob­zi­ra na is­hod gla­sa­nja, ko će na kra­ju bi­ti do­bit­nik.
‘’Mo­gu da ka­žem’’, re­kao je ta­da­šnji mi­ni­star, ‘’da se osje­ćam kraj­nje muč­no, jer sam se kao čo­vjek, ko­ji je ro­đen u Be­o­gra­du, ko­ji je ra­dio u Be­o­gra­du, ko­ji ima srp­sku sla­vu i či­je su naj­ve­će lju­ba­vi bi­le Srp­ki­nje( pod. B. Ć.)...iz­ja­snio pro­tiv Ju­go­sla­vi­je, da bih sa­ču­vao pra­vo pred­sjed­ni­ka vla­de da ini­ci­ra sa­stav vla­de po svom opre­dje­lje­nju, po­štu­ju­ći pro­gram par­ti­je. Ne vi­dim na­čin ka­ko se iz ovo­ga iz­vu­ći. Ovo zna­či raz­dva­ja­nje i vo­di ne­če­mu što je već kre­nu­lo...’’( Na­ša bor­ba, 15. 2. 1997.)
F. V. se, ipak, iz­vu­kao iako ta­da na­vod­no ni­je ‘’vi­dio na­či­na’’.
Da pod­sje­ti­mo: dva su fun­da­men­tal­na pi­ta­nja zbog ko­jih je ‘’pu­klo’’ u DPS-u: a)da li i da­lje to­le­ri­sa­ti i pod­sti­ca­ti kri­mi­nal, ko­rup­ci­ju, šverc ko­ji su vla­da­li Cr­nom Go­rom i b) ka­ko se od­ni­je­ti pre­ma pu­za­ju­ćem, ali sve vi­dlji­vi­jem se­pa­ra­ti­zmu, ko­ji je vo­dio raz­bi­ja­nju SR Ju­go­sla­vi­je. F.V. je me­đu pr­vi­ma stao uz ‘’go­spo­da­ra’’. Be­o­grad­ski no­vi­na­ri na­klo­nje­ni ‘’go­spo­da­ru’’ i nje­go­voj pro­na­tov­skoj i an­ti­ju­go­slo­ven­skoj po­li­ti­ci hva­le F. V. ka­ko je ‘’prin­ci­pi­jel­no spa­sio’’ Vu­ka­ši­na Ma­ra­ša, ta­da­šnjeg na­čel­ni­ka SDB i da je ‘’pa­met­no i struč­no po­sta­vio po­li­ci­ju pred po­hod po­li­tič­kih pri­sta­li­ca Mo­mi­ra Bu­la­to­vi­ća’’. O tom ‘’pa­met­nom i struč­nom po­sta­vlja­nju po­li­ci­je’’ ne­će­mo go­vo­ri­ti- ne­ki još uvi­jek to do­bro pam­te. A pam­te i boj­ne otro­ve, i gu­me­ne met­ke, i oklop­ne tran­spor­te­re, i bom­be za za­stra­ši­va­nje, i spe­ci­jal­ce ras­po­re­đe­ne po ula­zi­ma zgra­da, i uba­če­ne po­li­cij­ske pro­vo­ka­to­re i ‘’bo­ra­vak’’ u Spu­žu i is­tje­ri­va­nje s po­sla.
Ka­da go­vo­ri­mo o ‘’za­slu­ga­ma’’ F. V. ne mo­že se za­bo­ra­vi­ti ni ne­pro­cje­nji­vi do­pri­nos ko­ji je kao pred­sjed­nik vla­de dao raz­bi­ja­nju SR Ju­go­sla­vi­je. Vla­da na či­jem je če­lu bio vo­di­la je po­da­nič­ku, iz­me­ćar­sku po­li­ti­ku -bes­po­go­vor­no je iz­vr­ša­va­la sve što joj je ‘’go­spo­dar’’ na­re­đi­vao, od­no­sno što su nje­mu na­re­đi­va­li. Po­me­ni­mo sa­mo ne­ke od nje­nih ‘’za­slu­ga’’. Bi­la je to vla­da ko­ja je svo­jom ‘’plat­for­mom’’ tra­ži­la re­de­fi­ni­sa­nje dr­žav­no- prav­nog sta­tu­sa Cr­ne Go­re u sa­ve­znoj dr­ža­vi i 19 . fe­bru­a­ra 1999. go­di­ne prak­tič­no pro­gla­si­la ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re pri­je rat­ne agre­si­je NA­TO-a. Ta vla­da je u Cr­noj Go­ri 1999. dr­ža­la 16.000 po­li­ca­ja­ca ko­ji su ču­va­li svo­je ga­zde od na­rod­nog gnje­va i ne­za­do­volj­stva. Osta­će upam­će­no i to da je lič­no F. V. kao pre­mi­jer 1999. po­zvao Vi­lje­ma Vo­ke­ra, tvor­ca rač­kog sce­na­ri­ja, vi­so­go­ran­gi­ra­nog agen­ta CIA-e, da po­sje­ti Cr­nu Go­ru.
Ma ko­li­ko bio odan ‘’go­spo­da­ru’’ i dru­žio se s vla­da­ju­ćom ala­vom, ne­za­si­tom ‘’svi­tom’’, F. V . se po ne­če­mu iz­dva­ja od njih. Ko­li­ko znam, on ne­ma svo­jih fir­mi, fa­kul­te­ta, ra­ču­na u stra­nim ban­ka­ma ( švaj­car­skim ili ne­kim dru­gim), ni­je vla­snik sta­no­va i po­slov­nih pro­sto­ra, ni­ti se za njim ‘’vu­ku re­pi­ne’’, tj. ni­je išao na vi­še­ča­sov­ne raz­go­vo­re s ita­li­jan­skim tu­ži­o­ci­ma, ni­ti se mo­gao vi­dje­ti ka­ko se po­tu­ca po hod­ni­ci­ma pod­go­rič­kih su­do­va. Za raz­li­ku od ‘’go­spo­da­ra’’ i ‘’gla­va­ra’’ ko­ji iz­bje­ga­va­ju mi­je­ša­nje s obič­nim lju­di­ma, po­go­to­vo s biv­šim rad­ni­ci­ma, F. V. se mo­že vi­dje­ti ka­ko bez te­va­bi­je ( prat­nje) še­ta pod­go­rič­kim uli­ca­ma. Zna­mo i to da ži­vi od svo­je pla­te od ko­je, do­du­še, mo­že da ‘’pre­ba­ča’’ i ni­je vi­še pred­sjed­nik ili član od­bo­ra u ko­ji­ma se ne ra­di dža­be. Sam se, da­kle, ni­je obo­ga­tio ( isti­na, ni­je bio ni na gu­bit­ku), ali su dru­gi (‘’go­spo­dar’’ i S .M. pri­je svih) u vri­je­me nje­go­vog mi­ni­stro­va­nja, i dok je bio pre­mi­jer i pred­sjed­nik, do­bro ‘’na­ma­kli’’. Ove oso­bi­ne bi­le su mu ve­li­ki mi­nus i kod ‘’go­spo­da­ra’’ i kod no­vih ‘’ku­ći­ća’’.
Da se no­vom – sta­rom pred­sjed­ni­ku Cr­ne Go­re ni­je pi­sa­lo do­bro, vi­dje­lo se i u to­ku iz­bor­ne kam­pa­nje. Na nje­ga je bu­kval­no na­sr­tao Ran­ko Kri­vo­ka­pić, ospo­ra­va­ju­ći mu pra­vo kan­di­da­tu­re. Dok je vo­đe­na kam­pa­nja, stal­no mu je, zbog ‘’srp­ske sla­ve’’ i sve­ga dru­gog što is­pred svog ime­na ima ovaj pri­djev, ‘’pod­me­tao no­gu’’, ‘’ko­pao ja­mu’’ ( kao što je da­nas nje­mu nje­go­vi ko­pa­ju), a na ovu haj­ku ni­je bi­lo ade­kvat­nog re­a­go­va­nja iz DPS- a.
I kam­pa­nja mu je vo­đe­na lo­še, tra­lja­vo- ni­ka­ko! Vo­dio je S.M . u svom sti­lu- vi­še je svo­jom po­zna­tom ‘’re­to­ri­kom’’ ko­ri­stio pro­tiv­kan­di­da­tu Mi­o­dra­gu Le­ki­ću ne­go F. V.
Tra­gi­ko­mič­na sce­na ka­da je iz­ner­vi­ra­ni ‘’go­spo­dar’’ zbog ‘’ti­je­sne po­bje­de’’ bu­kval­no iz­gu­rao is­pred se­be zbu­nje­nog no­vog – sta­rog pred­sjed­ni­ka još vi­še je do­pri­ni­je­la da se F. V. ni do da­na­šnjeg da­na ni­je po­li­tič­ki ‘’oko­pir­kao’’. Ne­za­u­zet dr­žav­nič­kim po­slo­vi­ma, do­sa­đu­je se u ‘’pri­je­sto­ni­ci’’, ide po pre­za­du­že­nim op­šti­na­ma i dr­ži go­vo­re po­vo­dom nji­ho­vih ju­bi­le­ja. Re­to­ri­ka mu je do­sta za­sta­re­la, iz­an­đa­la. Oba­ve­ze su mu za­i­sta ne­pri­jat­ne kao što će mu, zbog ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO i uve­de­nih sank­ci­ja Ru­si­ji, bi­ti ne­pri­jat­na du­žnost da pri­su­stvu­je voj­noj pa­ra­di u Mo­skvi, po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja70. go­di­šnji­ce po­bje­de Cr­ve­ne ar­mi­je nad na­ci­stič­kom Nje­mač­kom. Dvo­ji­ca ključ­nih igra­ča re­ži­ma (S. M.i F. V.) ni­je­su vi­še čvr­ste ka­ri­ke re­ži­ma, a i ‘’la­nac’’ ni­je vi­še ono što je bio- ‘’ka­ri­ke’’ su mu sve sla­bi­je, ta­nje i lo­mlji­vi­je.
Ne­ma sum­nje da će F.V. i da­lje ota­lja­va­ti pred­sjed­nič­ki po­sao, dok se za S. M. sa si­gur­no­šću ne mo­že re­ći ho­će li osta­ti u ‘’igri’’ (ili će se is­klju­či­vo po­sve­ti­ti po­ro­dič­nom ‘’bi­zni­su’’), sve do kon­gre­sa DPS- a.