Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Pri­zren­ska li­ga je osno­va­na 10. ju­na 1878. sa pa­ro­lom „svi Al­ban­ci u jed­nom ve­li­kom al­ban­skom vi­la­je­tu”. Za­htje­vi su bi­li da u “nji­ho­voj” ze­mlji ne bu­de Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca, Gr­ka, za­tim da Sul­tan ne po­sta­vlja či­nov­ni­ke iz Tur­ske, već sa­mo Al­ban­ce, da ne tra­ži re­gru­te i po­rez... Pri­zren­ska li­ga je ka­men te­me­ljac “Ve­li­ke Al­ba­ni­je” ko­ja je san svih Al­ba­na­ca. Sa­mo idi­ot ne mo­že da shva­ti da Al­ban­ci ne­će od to­ga od­u­sta­ti sve dok na to ne bu­du pri­mo­ra­ni. Bi­li su uz Mu­so­li­ni­ja i na­ci­ste, jer su im obe­ća­li “Ve­li­ku Al­ba­ni­ju” da­va­njem Ko­sme­ta. Da su im to obe­ća­li Sr­bi, bi­li bi sa Sr­bi­ma. Ili Gr­ci­ma. Ili Cr­no­gor­ci­ma. Za Al­ban­ce ne­ma ni­čeg va­žni­jeg od “Ve­li­ke Al­ba­ni­je”. Ona je iz­nad Bo­ga, vje­re, po­ro­di­ce, pri­ja­telj­stva, lič­nih in­te­re­sa i već sko­ro vi­jek i po sli­je­de tu svo­ju ve­li­ku ide­ju. Oni Al­ban­ci ko­ji po­sum­nja­ju u taj cilj tre­ti­ra­ju se kao iz­daj­ni­ci. Pr­vi ko­rak ka “Ve­li­koj Al­ba­ni­ji” bio je stva­ra­nje zva­nič­ne dr­ža­ve Al­ba­ni­je, po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Me­đu­tim, ka­men te­me­ljac za al­ban­ski san o “Büyük Shqip­ërisë” po­sta­vi­li su Sr­bi: Alek­san­dar Vu­čić, Ivi­ca Da­čić i Ha­šim Ta­či. Na­i­me, dva naj­ve­ća ju­na­ka u al­ban­skoj isto­ri­ji su Sr­bi: isla­mi­zo­va­ni Sr­bin Sken­der­beg i al­ba­ni­zo­va­ni Sr­bin Ta­či - po­ča­sni gra­đa­nin Ul­ci­nja. Oni su, osim Sken­der­be­ga (bio je oprav­da­no od­su­tan), pot­pi­sa­li u Bri­se­lu 2013. spo­ra­zum iz­me­đu Pri­šti­ne i Be­o­gra­da ko­jim je fak­tič­ki pri­zna­ta ne­za­vi­snost Ko­sme­ta. Te­ri­to­ri­je Ma­ke­do­ni­je i Cr­ne Go­re (do Da­ni­lov­gra­da) i da­lje su u pla­no­vi­ma ko­sov­skih Al­ba­na­ca, kao di­je­lo­vi bu­du­će “Ve­li­ke Al­ba­ni­je”. Za­to se, re­ci­mo, 19. mar­ta 2001. po­ja­vi­la “Oslo­bo­di­lač­ka ar­mi­ja Pla­va i Gu­si­nja”. Za­to je Go­spo­dar bio pri­nu­đen da bi­ra da li da ide na sud u Ba­ri­ju da mu se su­di kao “ku­mu nad ku­mo­vi­ma” i da iz­da Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru, pa je spa­sa­vao se­be iz­daj­nič­kim obe­ća­nji­ma Al­ban­ci­ma da bi pre­sud­no gla­sa­li u ko­rist odva­ja­nja od Sr­bi­je na re­fe­ren­du­mu 2006. Za­to je u Pri­šti­ni odr­žan, pro­šle go­di­ne, fo­rum o od­no­si­ma Ko­so­va i Cr­ne Go­re, sa za­ključ­kom da su Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri dis­kri­mi­ni­sa­ni. To ni­je tač­no, ali je cilj stal­no odr­ža­va­nje ten­zi­je i sprem­no­sti Al­ba­na­ca na ak­ci­ju u pr­voj po­god­noj pri­li­ci.
Ok­to­bra 2003. odr­žan je u SAD skup o al­ban­skoj ugro­že­no­sti i bu­duć­no­sti u Cr­noj Go­ri. Kon­gre­smen Tom Lan­toš, nje­go­va že­na Al­ban­ka Ane­ta i su­pru­ga al­ban­skog pla­će­ni­ka kon­gre­sme­na Džoa Di­o­gar­di­ja, pred­vod­ni­ka “Al­ban­ske ame­rič­ke li­ge”, re­kli su da Al­ban­ci ne­ma­ju eko­nom­ska, po­li­tič­ka i kul­tur­na pra­va u Mon­te­ne­gru, jer su već “123 go­di­ne pod cr­no­gor­skom oku­pa­ci­jom”. Za­što sve te la­ži? Ra­di de­sta­bi­li­za­ci­je Pod­go­ri­ce u ci­lju pri­pre­me al­ban­ske te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je u Go­spo­da­re­vom fe­u­du či­ja je po­lo­vi­na ucr­ta­na u “Ve­li­ku Al­ba­ni­ju”, uz po­ziv Al­ban­ci­ma u Cr­noj Go­ri: “Bra­ćo i se­stre, uči­ni­mo Al­ba­ni­ju je­din­stve­nom, i ako bu­de po­treb­no, da­će­mo za nju hi­lja­de ži­vo­ta!” – ko­man­dant Me­ti.
Ko­čo Da­naj sa­da tra­ži da svi Al­ban­ci ži­ve u jed­noj dr­ža­vi “Pri­rod­noj Al­ba­ni­ji”. Ako i dru­gi na Bal­ka­nu pri­hva­te taj po­jam, tek će bi­ti kr­vi, jer, re­ci­mo, za Sr­be je “Pri­rod­na Sr­bi­ja” od Dra­ča i Du­brov­ni­ka, do Sko­plja, od Ba­ni­je, Kor­du­na i Li­ke do Vi­di­na... “Pri­rod­na Al­ba­ni­ja” je još opa­sni­ja od “Ve­li­ke Al­ba­ni­je”. Ko­čo tra­ži re­fe­ren­dum da se Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri iz­ja­sne da li že­le da ži­ve sa svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma u is­toj dr­ža­vi da bi se stvo­rio pred­u­slov za ot­cje­plje­nje po­la Cr­ne Go­re! I ta­ko će to ići dok se ne za­u­sta­vi ame­rič­ki im­pe­ri­ja­li­zam ko­ji to pod­sti­če, jer mu al­ban­ska et­nič­ki či­sta dr­ža­va omo­gu­ća­va da de­sta­bi­li­zu­ju sta­nje u Evro­pi i spro­vo­di ame­rič­ke in­te­re­se.
To je re­zul­tat Go­spo­da­re­ve iz­da­je, kao i ne­u­stav­ne, po­gre­šne i an­ti­srp­ske po­li­ti­ke Be­o­gra­da!
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)