Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Ob­ja­vlje­no je da je sje­ver Cr­ne Go­re do po­čet­ka ove go­di­ne na­pu­sti­lo, ni ma­nje- ni vi­še, ne­go 3.500 sta­nov­ni­ka. Na­ve­li su i od­re­di­šta, uglav­nom ze­mlje EU, po­naj­vi­še Nje­mač­ku i Luk­sem­bu­rg. Glav­ni raz­lo­zi mi­gra­ci­je, na­vo­de iz ci­vil­nog sek­to­ra, su ne­za­po­sle­nost i te­ška eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja. Ni­je­sam mo­gao da vje­ru­jem – ovo­li­ki broj mi­gra­na­ta za sa­mo če­ti­ri mje­se­ca! Iz Cr­ne Go­re se od­la­zi­lo od­vaj­ka­da, uglav­nom iz eko­nom­sko-so­ci­jal­nih raz­lo­ga, ali ne u ovo­li­kom bro­ju i u krat­kom vre­men­skom in­ter­va­lu. Po­seb­no bo­le prog­no­ze za na­red­ni pe­ri­od. Raz­mi­šljao sam o ovoj po­ja­vi i po­ku­ša­vao da re­la­ti­vi­zu­jem, vje­ru­ju­ći da se ra­di o od­la­sci­ma na kra­ći rok. Vje­ro­vat­no je ri­ječ o mi­gran­ti­ma ko­ji ima­ju rod­bi­nu u tim ze­mlja­ma, pa su usled ne­za­po­sle­no­sti i te­škog so­ci­jal­nog po­lo­ža­ja od­lu­či­li da odu na ne­ko­li­ko mje­se­ci da ne­što za­ra­de, pa opet na­trag. Ovo zbog to­ga što je da­nas ne­mo­gu­će do­bi­ti stal­nu vi­zu u tim ze­mlja­ma, po­seb­no usled stal­nog pri­ti­ska iz či­ta­vog svi­je­ta, a još uvi­jek ni­je­smo u EU. Ali, sa­ma či­nje­ni­ca da na­rod od­la­zi ozbilj­no opo­mi­nje.
Šta se to de­ša­va u Cr­noj Go­ri, je­di­noj na­šoj do­mo­vi­ni, ko­ja sve vi­še stre­mi evrop­skim vri­jed­no­sti­ma i na do­brom je pu­tu da to i ostva­ri? Eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, po­seb­no vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, pri­mo­ra­va lju­de da na­pu­šta­ju do­mo­vi­nu u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom. I ni­je to od ju­če. Iz­gle­da da nam je sud­bi­na pe­čal­ba­re­nja po­sta­la usud. Pr­ve ve­će mi­gra­ci­je eko­nom­skog ka­rak­te­ra de­ša­va­le su se kra­jem XIX vi­je­ka, za­tim pred Prvi svjet­ski rat, kao i po­sli­je nje­ga. To­kom tih ise­lja­va­nja, glav­no od­re­di­šte bi­le su ze­mlje Sje­ver­ne i Ju­žne Ame­ri­ke i Austra­li­ja. Ise­lja­va­nje je na­sta­vlje­no i po­sli­je II svjet­skog ra­ta u ko­mu­ni­stič­koj Cr­noj Go­ri, ta­da u ze­mlje Za­pad­ne Evro­pe.
Po­seb­no za­bri­nja­va sta­nje na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Sta­ti­sti­ka je ve­o­ma su­mor­na. Pre­ma po­da­ci­ma s po­sled­njih ne­ko­li­ko po­pi­sa, broj sta­nov­ni­ka u mno­gim op­šti­na­ma na sje­ve­ru ra­pid­no pa­da. Još še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, usled ta­da pro­mo­vi­sa­nog kon­cep­ta ubr­za­ne in­du­stri­ja­li­za­ci­je, na­rod sa sje­ve­ra, po­seb­no sa se­o­skog pod­ruč­ja, ma­sov­no je od­la­zio u gra­do­ve i za­po­šlja­vao se u in­du­stri­ji. Sem to­ga, ta­da­šnji Ti­to­grad i pri­mor­je bi­li su vr­lo in­te­re­sant­ni. U tim go­di­na­ma iz fon­da za ne­raz­vi­je­na pod­ruč­ja (FNP) ula­ga­lo se u sje­ver Cr­ne Go­re, po­seb­no u ve­li­ke pri­vred­ne i in­fra­struk­tur­ne objek­te, pa je to do­ne­kle i za­dr­ža­va­lo na­rod. Me­đu­tim, i u tom pe­ri­o­du re­la­tiv­no uspje­šnog po­slo­va­nja pri­vre­de, se­lo se i da­lje de­va­sti­ra­lo, a mla­di ko­ji su se ško­lo­va­li u ve­li­kim cen­tri­ma ne­ka­da­šnje SFRJ ri­jet­ko su se vra­ća­li u rod­no mje­sto.
A on­da je do­šla 1991. go­di­na, po­če­tak dez­in­te­gra­ci­je biv­še dr­ža­ve. Kr­va­vi rat u okru­že­nju, pa on­da i eko­nom­ske sank­ci­je za ne­ko­li­ko go­di­na sru­ši­li su do­tad re­la­tiv­no uspje­šnu pri­vre­du. Na­rod je ma­sov­no osta­jao bez po­sla, se­la su osta­ja­la bez sta­nov­ni­ka, ško­le po­za­tva­ra­ne, sta­da de­set­ko­va­na.
Šta pred­u­ze­ti? Je­dan gra­do­na­čel­nik sa sje­ve­ra, ni ma­nje- ni vi­še, ne­go pro­zva dr­ža­vu, da je ona ta ko­ja tre­ba da spri­je­či da­lju de­va­sta­ci­ju sje­ve­ra, a sa­mim tim i za­u­sta­vi ise­lja­va­nje. Pro­zva i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ali do­sta sti­dlji­vo.
Go­spo­di­ne gra­do­na­čel­ni­če, dr­ža­va ste vi, va­ši lju­di sa sje­ve­ra, ko­ji go­di­na­ma sje­de u par­la­men­tu i vla­di, po­kri­va­ju vi­so­ke po­zi­ci­je, ka­ko u ko­mu­ni­stič­koj vla­sti ta­ko i da­nas. Šta su ura­di­li da ne do­đe do ovo­ga? Je­di­ni cilj im je bio da se do­mog­nu Glav­nog gra­da i da se do­bro uhlje­be. Isti je slu­čaj i sa mla­dim vi­so­ko­ško­lo­va­nim ka­dro­vi­ma, od ko­jih se ve­ći­na ni­ka­da ni­je vra­ti­la u rod­ni kraj da po­mog­ne nje­gov raz­voj. Pre­ma sta­ti­sti­ci, u Cr­noj Go­ri ima naj­vi­še dok­to­ra na­u­ka ko­ji su po­ri­je­klom sa sje­ve­ra.
Od II svjet­skog ra­ta pa do da­nas ura­đe­no je de­se­ti­ne stu­di­ja o re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju Cr­ne Go­re, gdje je po­seb­no ak­cen­ti­ran br­ži raz­voj sje­ve­ra. Do­volj­no je na­po­me­nu­ti one na ko­ji­ma je ra­dio uva­že­ni pro­fe­sor Mi­ljan Ra­do­vić. Osim to­ga, Vla­da Cr­ne Go­re u sko­ro svim svo­jim sa­zi­vi­ma i u svo­jim agen­da­ma apo­stro­fi­ra­la je ovo pi­ta­nje, ali do sa­da ni­šta kon­kret­no i zna­čaj­ni­je ni­je ura­đe­no. Mo­žda će iz­grad­nja auto­pu­ta, ali sa­mo ka­da bu­de kom­ple­ti­ran, zna­či­ti po­če­tak jed­ne no­ve epo­he u raz­vo­ju sje­ve­ra, ako ne bu­de ka­sno. Ka­žem mo­žda, zbog svih ne­iz­vje­sno­sti ko­je oče­ku­ju Cr­nu Go­ru, po­seb­no nje­ne fi­nan­si­je. Iskre­no se ra­du­jem auto­pu­tu, ali se pla­šim da ni­je iza­bran pra­vi mo­me­nat za nje­go­vu iz­grad­nju. Ipak, na­dam se da će ova i na­red­ne vla­de shva­ti­ti da bez di­na­mič­nog raz­vo­ja u na­red­nom pe­ri­o­du, što pret­po­sta­vlja sto­pu ra­sta BDP-a od 7-8%, kao i da­lje fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je Cr­ne Go­re ne­će bi­ti u sta­nju da sle­de­ćih de­se­tak go­di­na odr­ži sta­bil­nost fi­nan­sij­skog si­ste­ma.
Ka­ko za­u­sta­vi­ti ise­lja­va­nje sa sje­ve­ra? Ako smo is­cr­pi­li sve me­to­de da ri­je­ši­mo pro­blem, a iskre­no mi­slim da smo ma­lo ura­di­li na to­me, ura­di­mo isto kao sa auto­pu­tem, do­ne­si­mo Za­kon o raz­vo­ju sje­ve­ra. A to zna­či da se for­mi­ra po­seb­ni fond za raz­voj, sli­čan ne­ka­da­šnjem FNP.
Iz­vo­ri fi­nan­si­ja po od­go­va­ra­ju­ćem pro­cen­tu iz­dva­ja­li bi se iz sred­sta­va za in­ve­sti­ci­je ka­ko ino­stra­nih, ta­ko i do­ma­ćih in­ve­sti­to­ra – is­klju­či­vo na­mjen­ski. Sred­stva bi se ko­ri­sti­la za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, a na ba­zi ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa, kao i za ob­no­vu se­o­ske in­fra­struk­tu­re. Za­to, go­spo­do po­li­ti­ča­ri, pri­vred­ni­ci i uva­že­ni in­te­lek­tu­al­ci sa sje­ve­ra, skra­si­te se na pra­dje­dov­skom og­nji­štu i ve­zuj­te svo­ju sud­bi­nu za svoj kraj.
Što re­če ve­li­ki pje­snik: ''Ostaj­te ov­dje, sun­ce tu­đeg ne­ba ne­će vas gri­ja­ti, kao što ovo gri­je''.