Pi­še: Če­do­mir An­tić


Du­go sam se pi­tao za­što nam sve ovo ra­de... Da li za­i­sta oni stra­ni po­li­ti­ča­ri, ko­ji su za gra­đan­ski rat u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni kri­vi ma­kar ko­li­ko Izet­be­go­vić i Ka­ra­džić pa­te za žr­tva­ma Sre­bre­ni­ce, en­kla­ve ko­ju su pro­gla­si­li za­šti­će­nom, a ni­su je za­šti­ti­li i de­mi­li­ta­ri­zo­va­nom, a ni­su je raz­o­ru­ža­li... Taj če­sto isla­mo­fob­ski i pro­fa­ši­stič­ki svi­jet u SAD, Bri­ta­ni­ji i Nje­mač­koj kri­je se iza Sr­bi­je i Sr­ba i fa­ši­zu­je ih da bi oprav­dao svo­ju is­kva­re­nu i ne­pra­ved­nu po­li­ti­ku na Bli­skom is­to­ku... Pri­je ne­ko­li­ko da­na, mo­ja sa­go­vor­nik u jed­noj emi­si­ji Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­na, mla­di be­o­grad­ski blo­ger, ne­svje­sno je iz­nio ja­san ar­gu­ment pro­tiv ova­kvog „po­mi­re­nja“. Spo­me­nuo je ka­ko su Sr­bi­ja i Ma­đar­ska je­di­ne – isti­na po­sle se­dam­de­set go­di­na –za­jed­nič­ki uspje­le da se su­o­če sa zlo­či­ni­ma i po­mi­re. Po­mi­slio sam ko­li­ko je pro­pa­gan­da SAD, Bri­ta­ni­je i Nje­mač­ke plit­ka i zla. Pa upra­vo je po­mi­re­nje Be­o­gra­da i Bu­dim­pe­šte, u ko­me ve­li­ke si­le ne igra­ju ulo­gu, gdje uče­stvu­ju pred­sjed­ni­ci dve­ju dr­ža­va i na­uč­ne i kul­tur­ne usta­no­ve dva na­ro­da, mo­del ko­ji već de­ce­ni­ja­ma kao po­mi­re­nje dru­gim na­ro­di­ma BiH i Hr­vat­ske nu­de Srp­ska i Sr­bi­ja... Zlo­či­ni ko­ji su ma­đar­ski fa­ši­sti uči­ni­li Sr­bi­ma i onih ko­je su ju­go­slo­ven­ski (ne sa­mo srp­ski) ko­mu­ni­sti uči­ni­li Ma­đa­ri­ma te­že su upo­re­di­vi od zlo­či­na ko­je su me­đu­sob­no iz­vr­ši­li Bo­šnja­ci i Sr­bi... Ma­đar­ski zlo­či­ni pod­sta­kli su srp­sko-ju­go­slo­ven­ske, dok je u Sre­bre­ni­ci bi­lo obr­nu­to... Ipak, žr­tve su sta­vlje­ne u istu ra­van, a po­li­ti­ka, po­seb­no na­ci­o­nal­na i dnev­na, is­klju­če­na je iz či­ta­vog slu­ča­ja. Pri­tom su­ve­re­ni­tet Sr­bi­je je ra­ni­je po­tvr­đen, ali su i Ma­đa­ri u Sr­bi­ji i AP Voj­vo­di­ni odav­no do­bi­li pra­va i uti­caj ka­kve ne­ma­ju ni­gdje dru­gdje iz­van ma­tič­ne dr­ža­ve.
Ide­ja o bez­u­slov­nom pri­zna­nju ge­no­ci­da Sr­ba nad Bo­šnja­ci­ma, ne­sprem­nost da se oda ika­kva po­šta, bo­šnjač­ka ili stra­na, srp­skim žr­tva­ma i sa­ta­ni­za­ci­ja srp­skog na­ro­da ima­ju sa­mo je­dan cilj – pro­du­blja­va­nje su­ko­ba i uki­da­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske. Ve­li­ko­bo­šnjač­ki na­ci­o­nal­ni pro­je­kat je ja­san i nje­ga ni­ko ne kri­je. Njih sa­mo lju­ti i vri­je­đa srp­ski ot­por. Mi­sli­li su 1992. da će Sr­bi bi­ti ne­sprem­ni kao 1941., bi­li su uvje­re­ni da će se me­đu­sob­no za­va­di­ti kao 1942. go­di­ne. Da­nas se ču­de što im srp­ski na­ci­o­nal­ni po­kret, ma­kar iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, uop­šte od­go­va­ra. Pa pod ova­kvim pri­ti­skom Va­šing­to­na i Ber­li­na ne­sta­lo bi bi­šnjač­ke ili hr­vat­ske dr­ža­ve... SAD i Bri­ta­ni­ja pak na­mi­ri­ju svo­je ra­ču­ne iz islam­skog svi­je­ta gdje su, to­kom pr­te­hod­nih sto­ti­nu go­di­na, uglav­nom si­ja­li zlo, vo­di­li ra­to­ve i pljač­ka­li.
Ka­žu pri­sta­li­ce, apo­lo­ge­te, agen­ti, na­jam­ni­ci i ko­ri­sni idi­o­ti ko­ji u na­šim ze­mlja­ma slu­že ovoj evrop­skoj ne­kro-po­li­ti­ci da su tvrd­nje o po­li­tič­kim zad­njim na­mje­ra­ma sa­mo bo­le­sne te­o­ri­je za­vje­re ko­je ši­re oni ko­ji bi sju­tra po­no­vo iz­vr­ši­li ge­no­cid nad ne­za­šti­će­nom Bo­šnja­ci­ma i na­tje­ra­li ne­du­žnog i pre­po­šte­nog Na­se­ra Ori­ća da po­no­vo ne­ko­me ko­pa oči i ču­pa gr­klja­ne... Evo im li­te­ra­tu­re... Pro­gram SDA ob­ja­vljen ma­ja 2015. sa­mo je še­sti ili sed­mi do­ku­ment ko­ji vla­da­ju­će bo­šnjač­ke par­ti­je do­no­se od 1995. go­di­ne. Po­li­ti­ka Bo­šnja­ka je ja­sna: uki­da­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske i obes­pra­vlji­va­nje srp­skog na­ro­da. Srp­ska po­sle 2006. sa­mo od­go­va­ra na stal­ne na­pa­de, kao što je osni­va­njem SDS 1990. srp­ski na­rod po­sled­nji stao u za­šti­tu svo­jih pra­va. Austrij­ski di­plo­ma­ta Vol­fgang Pe­trič - biv­ši gu­ver­ner Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, zlo­gla­san po dik­ta­tor­skoj prak­si - na­ja­vio je pri­je ne­ko­li­ko da­na u autor­skom tek­stu ba­nja­luč­kim Ne­za­vi­snim no­vi­na­ma, da je vri­je­me za „re­for­mu“ Dej­to­na. Tre­ba uki­nu­ti na­ci­o­nal­no pra­vo ve­ta, ka­že Pe­trič. Zar ni­je ono Austri­ja pri­zna­la Slo­ve­ni­ju po­štu­ju­ći nje­no pra­vo ve­ta u ju­go­slo­ven­skoj fe­de­ra­ci­ji? Sa­mo to... A on­da, ka­da uki­nu ve­to, „de­mo­krat­ske“ usta­no­ve uči­ni­će osta­lo, sve dok se ne ostva­ri i že­lja ame­rič­ke am­ba­sa­dor­ke iz­ne­se­na pri­je šest mje­se­ci: da dje­ca u BiH uče iz istih pla­no­va i pro­gra­ma. Ko­nač­no, od­la­ze­ći ame­rič­ki di­plo­ma­ta u Sa­ra­je­vu Ni­ko­las Hil je na zva­nič­nom blo­gu ja­sno sta­vio do zna­nja da oče­ku­je da le­gi­tim­ni pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske emi­gri­ra u Ru­si­ju i ta­mo sa udo­vi­com i si­nom Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća ismi­je­va sop­stve­ni na­rod.
Na­pad na pre­mi­je­ra Sr­bi­je na spo­men gro­blju u Po­to­ča­ri­ma sim­bol je ovog od­no­sa. Pa na nje­ga su na­sr­nu­li na­vi­ja­či či­ji dio ni­je iz BiH, već je ri­ječ o bo­šnjač­kim šo­vi­ni­sti­ma iz Sr­bi­je. Ka­me­nom ga je ga­đao i čo­vjek sa le­gi­ti­ma­ci­jom or­ga­ni­za­to­ra oko vra­ta. Sa go­vor­ni­ce mu je upu­će­na ne­dvo­smi­sle­na po­ru­ka mr­žnje... I no­vi­nar­ke ame­rič­kih i bri­tan­skih glo­bal­nih ser­vi­sa su opet pre­ni­je­le da su ga na­pa­le po­ro­di­ce gnjev­ne zbog lo­bi­ra­nja Sr­bi­je za ne­iz­gla­sa­va­nje bri­tan­ske re­zo­lu­ci­je u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma. Iz kvi­slin­ških kru­go­va u Be­o­gra­du sti­gle su kri­ti­ke na ra­čun po­li­ci­je Re­pu­bli­ke Srp­ske, kao da ne zna­ju da je uslov or­ga­ni­za­to­ra bio da go­di­šnji­cu obez­bje­đu­ju po­li­cij­ske sna­ge BiH...
Mi ima­mo po­sla sa mr­zi­te­lji­ma i ne­pri­ja­te­lji­ma. Oni sma­tra­ju da su osnov­na gra­đan­ska pra­va pri­vi­le­gi­ja ko­ju Sr­bi tre­ba da za­slu­že. Od ta­kvih mo­ra­mo da se bra­ni­mo. Mo­že­mo da iza­be­re­mo stra­nu zla, pro­mje­nu „po­la“, pro­da­ju vje­re za ve­če­ru... Ka­ko je to uči­nio re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Mo­že­mo i da se na sva­ki na­čin bra­ni­mo i uvi­jek svje­do­či­mo isti­nu.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du)