Pi­še: Mar­ko Ko­va­če­vić


Mno­go je sim­bo­li­ke u sa­mom na­slo­vu. Ko­ri­jen se­že do So­kra­ta, pa pre­ko Pla­to­na i vje­ko­va u ko­ji­ma je nje­go­vo dje­lo op­sta­lo do­la­zi do na­šeg Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća i nje­go­vog An­dri­je A. Ga­vri­lo­vi­ća i za­vr­ša­va sa po mno­gi­ma naj­bo­ljim al­bu­mom ju­go­slo­ven­skog ro­ka, ko­ji je iz­dao be­o­grad­ski sa­stav ‘’Ido­li’’. Za omot al­bu­ma su is­ko­ri­sti­li de­talj sa tka­ni­ne na iko­ni Sve­tog Ni­ko­le iz be­o­grad­skog Na­rod­nog mu­ze­ja. Pr­vi put je ko­ri­šće­na ći­ri­li­ca na al­bu­mu, slič­na onoj iz Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja.
Sve ove fa­ze od­bra­ne i po­sled­njih da­na pro­šlo je i pro­la­zi i na­še dru­štvo. Osu­da So­kra­ta ana­log­na je osu­di i pro­gon­stvu srp­skog je­zi­ka i Nje­go­ša iz Cr­ne Go­re. Jer, ako je ko od Sr­ba do­sto­jan da bu­de ra­me uz ra­me So­kra­tu, on­da je to Nje­goš. Sa­mo što je Nje­goš pr­vo umro pa bio tu­žen, a So­krat je pr­vo tu­žen, pa je on­da umro. Ipak, i je­dan i dru­gi su na­kon smr­ti osta­li ka­dri da bra­ne i da se bra­ne. Ta­ko da od­bra­na Nje­go­še­va od pla­hih i la­ko­mih si­no­va Cr­ne Go­re i da­lje tra­je a naj­vi­še joj do­pri­no­si, u op­štem ha­o­su me­đu oni­ma ko­ji za nji­ma idu, sam Nje­goš.
U na­šem dru­štvu ima i do­bar dio onih ko­ji, iako pro­tiv oku­pa­ci­je pla­hih i la­ko­mih, po­put Pe­ki­će­vog An­dri­je A. Ga­vri­lo­vi­ća, uspi­je­va­ju da iz­vu­ku iz vo­de i u od­re­đe­nim mo­men­ti­ma spa­su oku­pa­to­ra ko­ji je bio spre­man da po­to­ne. Oni ko­ji su ta­ko spa­še­ni osta­ju isti, prem­da če­sto pro­mi­je­ne ime i uga­se sje­ća­nje na svo­ja zlo­dje­la. Kao što je na­ci­stič­ki ofi­cir Rih­ter po­sle ra­ta po­stao dr Gru­ber.
,,Ni­čeg se ti ne sje­ća­ju. Ni ra­ta. Kao da im je mo­zak od ku­či­ne. A ka­kva teh­ni­ka!’’ – go­vo­ri Pe­kić u svom dje­lu o ta­kvi­ma. A upra­vo su ta­kvi na­ši ka­me­le­o­ni iz vr­hu­ške vla­sti na če­lu sa vr­hov­nim ka­me­le­o­nom, iz vo­de spa­še­nim, jed­nom na Ju­žnoj pla­ži.
Ali ipak tra­gom vječ­ne zu­blje do­la­zi mla­dost po­let­na, sprem­na da iz­ne­se pred nas ono naj­vred­ni­je što ima­mo. Da nas ob­u­če u sve­tač­ke tka­ni­ne i da nam na­šim slo­vi­ma ime­na is­pi­še, da zna­mo ko smo i od ko­ga smo. Da me po­kre­ne da po­no­vo sa­znam i ot­kri­jem kroz nji­ho­ve sti­ho­ve da ,,Sve što imam je kod me­ne, kod me­ne...’’ i da je Isus naš maj.
I ta­ko sti­go­smo do lje­ta Go­spod­njeg 2015. i sep­tem­bar­ske od­bra­ne i po­sled­njih da­na u Cr­noj Go­ri. Od­bra­ne Cr­ne Go­re i po­sled­njih da­na vla­de pla­ho­sti i la­ko­mo­sti.
De­mo­krat­ski front se na­la­zi na uda­ru i vla­sti i ostat­ka opo­zi­ci­je zbog or­ga­ni­za­ci­je pro­te­sta ko­ji su za­ka­za­ni za 27. sep­tem­bar ( Kr­stov­dan). Op­tu­žbe pro­tiv DF-a plju­šte sa svih stra­na.
Gra­đa­ni cr­no­gor­ski, ka­kav su uti­sak na vas osta­vi­li nji­ho­vi tu­ži­o­ci, ja ne znam. Tek sam u sta­nju re­ći da pro­te­sti mo­gu bi­ti sa­mo jed­no od dvo­ga. Ili ne­će bi­ti uspje­šni i vla­da pla­ho­sti i la­ko­mo­sti sa svo­jom opo­zi­ci­jom mo­že osta­ti mir­na ili će se s tom vla­dom pla­ho­sti i la­ko­mo­sti svr­ši­ti jed­nom za sva vre­me­na.
Ali već je vri­je­me da pre­ki­dam i odem ta­mo gdje SLO­BO­DA TRA­ŽI LjU­DE, s na­ro­dom na PRO­TE­STE, a vi da­lje u oda­je sa­gla­sja i po­mi­re­nja s onim što vlast od nas ra­di. A ko od nas ide ka bo­ljem spa­se­nju, to ni­ko ne zna, osim Bog.