Pi­še: prof. Pre­drag Vu­kić


Na­mje­ra Na­cr­ta za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti je­ste ospo­ra­va­nje ute­me­lje­nja Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri i di­rek­tan je atak na du­hov­ni i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet Sr­ba. Iako se in­te­gra­ci­jom s osta­lim epar­hi­ja­ma SPC Mi­tro­po­li­ja ce­tinj­ska 1920. go­di­ne vra­ti­la u svo­je pri­rod­no isto­rij­sko okri­lje, cilj da­na­šnjih vla­sto­dr­ža­ca je da taj svi­je­tli isto­rij­ski i du­hov­ni tre­nu­tak bu­de po­ni­šten od­lu­kom svje­tov­nih vla­sti, što je ka­non­ski ne­do­pu­sti­vo.
Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji od 1920. go­di­ne, ka­ko tvr­de ide­o­lo­zi cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce. SPC na ovim pro­sto­ri­ma u mi­si­o­nar­skom kon­tek­stu eg­zi­sti­ra od 1219. go­di­ne. Svi­đa­lo se to ne­ko­me ili ne, SPC je na te­ri­to­ri­ji ak­tu­el­ne Cr­ne Go­re ti­tu­lar pra­vo­sla­vlja od vre­me­na Sve­to­ga Sa­ve do da­nas. Ko­me tre­ba bo­lji do­kaz od ma­na­sti­ra Mo­ra­če ko­ji je po­dig­nut od stra­ne kne­za Ste­fa­na Ne­ma­nji­ća, si­nov­ca Sve­tog Sa­ve, 1252. go­di­ne? Ili od ma­na­sti­ra Đur­đe­vi Stu­po­vi, ta­ko­đe iz ne­ma­njić­kog raz­do­blja, 1213. go­di­ne, či­ji je kti­tor žu­pan Pr­vo­slav, brat od stri­ca Sve­to­ga Sa­ve. Pr­vi srp­ski ar­hi­e­pi­skop Sa­va Ne­ma­njić po­di­gao je, na osno­vu vje­ro­do­stoj­nih isto­rij­skih iz­vo­ra, ma­na­stir Vra­nji­nu na Ska­dar­skom je­ze­ru, 1224. go­di­ne.
Ce­tinj­ska mi­tro­po­li­ja je u pe­ri­o­du od 1557. do 1766. go­di­ne pri­zna­va­la du­hov­nu vlast Peć­ke pa­tri­jar­ši­je. Na­kon nje­nog ne­ka­non­skog ga­še­nja od stra­ne tur­skog sul­ta­na i Va­se­ljen­ske pa­tri­jar­ši­je, Mi­tro­po­li­ja ce­tinj­ska je bi­la pri­mo­ra­na da sa­mo­stal­no funk­ci­o­ni­še do 1920. go­di­ne, ali je sa­ču­va­la srp­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i ni­je se ot­ci­je­pi­la od Peć­ke pa­tri­jar­ši­je bi­lo ko­jim kon­kret­nim či­nom. Nje­goš i kralj Ni­ko­la su na­mje­ra­va­li da ob­no­ve Pa­tri­jar­ši­ju u Pe­ći ka­da se stek­nu uslo­vi. Po­je­di­ni mi­tro­po­li­ti, sa­vre­me­ni­ci kra­lja Ni­ko­le, kao Ila­ri­on Ro­ga­no­vić i Mi­tro­fan Ban, ti­tu­lom ,,eg­zarh peć­kog tro­na” i for­mal­no su is­ti­ca­li te­žnju dvo­ra i Mi­tro­po­li­je da ob­no­ve Peć­ku pa­tri­jar­ši­ju. Iz­me­đu osta­log, i za­to se Mi­tro­po­li­ja ce­tinj­ska 1920. go­di­ne vra­ti­la u cr­kve­nu za­jed­ni­cu ko­joj je i ra­ni­je pri­pa­da­la u smi­slu di­je­la po­mje­sne pra­vo­slav­ne cr­kve.
Za­što tvr­dim da je Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti usmje­ren is­klju­či­vo pro­tiv SPC? Iz­me­đu osta­log, za­to što je sje­di­šte Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve ko­ja dje­lu­je u Cr­noj Go­ri - i u Ri­mu i u Hr­vat­skoj, pa pred­lo­že­ne za­kon­ske nor­me ne pred­vi­đa­ju po­li­tič­ki ob­ra­čun i s ri­mo­ka­to­li­ci­ma. Ko­tor­ska bi­sku­pi­ja bi­la je pod di­rekt­nom ju­ris­dik­ci­jom Va­ti­ka­na od 1932. do 1969. go­di­ne. Bu­lom pa­pe Pa­vla VI od 27. ju­la 1969. ona je pod­re­đe­na Split­skoj nad­bi­sku­pi­ji. Sa­mim tim, Ko­tor­ska bi­sku­pi­ja ni­je pot­či­nje­na sa­mo Ri­mu, ne­go i Spli­tu ko­ji je sje­di­šte di­ja­ce­ze na 80 od­sto pro­sto­ra cr­no­gor­ske oba­le, od De­be­log bri­je­ga do Su­to­mo­ra. Split­ska, kao pod­ruč­na di­ja­ce­za, s du­hov­nom ju­ris­dik­ci­jom na če­ti­ri pe­ti­ne cr­no­gor­skih ri­mo­ka­to­li­ka, naj­zna­čaj­ni­ja je ri­mo­ka­to­lič­ka in­sti­tu­ci­ja u Cr­noj Go­ri.
Da­lje, pre­ma ugo­vo­ru cr­no­gor­ske vla­de i vr­ha Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri, spor­na pi­ta­nja u Islam­skoj za­jed­ni­ci na ovim pro­sto­ri­ma rje­ša­va Vr­hov­no islam­sko star­je­šin­stvo Tur­ske sa sje­di­štem u An­ka­ri. I to ni­ko­me ne sme­ta!
Da­kle, za­kon je usmje­ren pro­tiv SPC, ali ne i pro­tiv dru­gih ko­ji­ma se ne ospo­ra­va da bu­du dio ši­reg (sop­stve­nog) kon­fe­si­o­nal­nog si­ste­ma. Na­ma dru­gi sva­ka­ko ne sme­ta­ju i ne že­li­mo za­kon­ske nor­me pro­tiv njih, ali tra­ži­mo da se ne kr­še na­ša pra­va i ne di­ra u čast, imo­vi­nu i do­sto­jan­stvo Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Član 14. Usta­va Cr­ne Go­re do­slov­no gla­si: ,,Vjer­ske za­jed­ni­ce odvo­je­ne su od dr­ža­ve. Vjer­ske za­jed­ni­ce su rav­no­prav­ne i slo­bod­ne u vr­še­nju vjer­skih ob­re­da i vjer­skih po­slo­va.” Ovim se za­ko­nom kr­ši i ustav­no na­če­lo odvo­je­no­sti vjer­skih za­jed­ni­ca od dr­ža­ve, gru­bo se mi­je­ša­ju­ći is­klju­či­vo u odvo­je­nost Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve od dr­ža­ve Cr­ne Go­re.