Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski


Pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin upu­tio je lan­si­ra­njem svo­jih kr­sta­re­ćih ra­ke­ta na po­zi­ci­je Islam­ske dr­ža­ve u Si­ri­ji ne­ko­li­ko vr­lo ja­snih po­ru­ka Za­pa­du, a pri­je sve­ga Ame­ri­ci. Pr­va po­ru­ka je­ste da Bli­ski is­tok ni­je eks­klu­ziv­na po­zor­ni­ca Za­pa­da za voj­ne in­ter­ven­ci­je i ru­še­nje po­sto­je­ćih re­ži­ma, in­sta­li­ra­nje sa­te­lit­skih vla­da i de­mo­kra­ti­je za­pad­nog ti­pa. To je vri­je­me ne­po­vrat­no pro­šlo. Dru­ga je po­ru­ka da re­gi­on Ka­spij­skog mo­ra, osim Ira­na, osta­je post­so­vjet­ski pro­stor u sva­kom po­gle­du i da SAD to mo­ra­ju da po­štu­ju. Tre­ća po­ru­ka za­pra­vo je Pu­ti­nov gam­bit u par­ti­ji ša­ha: on po­vla­či po­mir­lji­ve po­te­ze, a isto­vre­me­no pri­pre­ma po­zor­ni­cu za su­če­lja­va­nje s Ame­ri­kom ako po­mi­re­nje ne us­pi­je. Jer, Vla­di­mir Pu­tin po­vla­či či­tav niz po­li­tič­kih i voj­nih mje­ra i po­te­za ko­ji su isto­vre­me­no buč­ni i efekt­ni, kao pra­sak lan­si­ra­nja kr­sta­re­ćih pro­jek­ti­la, ali i sup­til­ni, što je nu­đe­nje Ame­ri­kan­ci­ma sa­rad­nje u bor­bi pro­tiv Islam­ske dr­ža­ve, a i kon­tra­dik­tor­ni na pr­vi po­gled, kao što su kon­tak­ti sa Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom. Ali su, pri­je sve­ga, svi ti po­te­zi cen­tra­li­zo­va­ni. Pa na sve bu­du­će po­te­ze NA­TO-a i Ame­ri­ke Ru­si­ja ima od­go­vor.
Na­i­me, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je kao od­go­vor na ru­sku voj­nu in­ter­ven­ci­ju u Si­ri­ji na­ja­vi­la sla­nje svog stal­nog voj­nog kon­tin­gen­ta u ba­ze u Polj­skoj i u bal­tič­kim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma NA­TO-a. Mo­skva je od­mah na­ja­vi­la svoj kon­tra­po­tez. Ka­kav će bi­ti? Još u apri­lu 2000. pred­sjed­nik Bje­lo­ru­si­je Alek­san­dar Lu­ka­šen­ko je na­ja­vio spo­ra­zum sa Mo­skvom o stva­ra­nju za­jed­nič­kih voj­nih sna­ga Bje­lo­ru­si­je i Ru­si­je na te­ri­to­ri­ji Bje­lo­ru­si­je, a te sna­ge tre­ba­lo bi da bro­je oko 300.000 voj­ni­ka. Ru­si­ja je ne­dav­no na­ja­vi­la for­mi­ra­nje svo­je va­zdu­ho­plov­ne ba­ze u Bje­lo­ru­si­ji, a pri­je mje­sec da­na u Ru­si­ji su za­vr­še­ni ve­li­ki voj­ni ma­ne­vri ru­ske i bje­lo­ru­ske ar­mi­je, kao i va­zdu­ho­plov­stva. Kon­kret­no, od­go­vor Mo­skve na do­dat­no ras­po­re­đi­va­nje sna­ga NA­TO-a u bal­tič­kim dr­ža­va­ma i u Polj­skoj bi­će naj­ma­nje 150.000 ru­skih voj­ni­ka di­rekt­no na gra­ni­ca­ma Polj­ske. Tra­ži­li ste, gle­daj­te.
Lan­si­ra­nje ru­skih kr­sta­re­ćih ra­ke­ta iza­zva­lo je je­zu i kon­ster­na­ci­ju u za­pad­nim pre­sto­ni­ca­ma, ne­ke za­pad­ne vla­de vid­no su uz­ne­mi­re­ne, a ši­ra jav­nost sa­da je upo­zna­ta da Ru­si­ja ima na Ka­spij­skom mo­ru sna­žnu i vr­lo mo­de­r­nu flo­tu, ko­ja iz tog mo­ra ra­ke­ta­ma mo­že da ga­đa ci­lje­ve da­le­ke i ne­ko­li­ko hi­lja­da ki­lo­me­ta­ra. Ako je Ru­si­ja ja­sno na­gla­si­la da će po­mo­ći svo­jim pri­ja­te­lji­ma, le­gal­nim i le­gi­tim­nim vla­da­ma ko­je je po­zo­vu u po­moć, kao što je to uči­ni­la i vla­da Ba­ša­ra el Asa­da u Da­ma­sku, to zna­či da će Mo­skva voj­no po­mo­ći svim vla­da­ma na post­so­vjet­skom pro­sto­ru ko­je bu­du ugro­že­ne ra­znim žu­tim i na­ran­dža­stim re­vo­lu­ci­ja­ma. Re­gi­on Ka­spij­skog mo­ra i Evro­a­zi­je tu je u pr­vom pla­nu i ni­je slu­čaj­no Vla­di­mir Pu­tin ne­dav­no iz­ja­vio da ga si­tu­a­ci­ja na tom pod­ruč­ju za­bri­nja­va.
Još pri­je de­set go­di­na di­rek­tor pro­gra­ma za ka­spij­ske stu­di­je na Har­var­du Bren­da Še­fer je iz­ja­vi­la da „SAD že­le da kon­tro­li­šu cen­tral­nu Azi­ju po­sta­vlja­njem ma­njih i mo­bil­nih voj­nih ba­za na Kav­ka­zu, umje­sto ve­li­kih ba­za u Evro­pi”. De­fi­ni­šu­ći Kav­kaz kao ras­kr­sni­cu, Bren­da Še­fer je na­gla­si­la ka­ko „do­mi­nant­na si­la u re­gi­o­nu ne bi sa­mo kon­tro­li­sa­la ener­get­ske iz­vo­re u ka­spij­skom pod­ruč­ju, već isto­vre­me­no i Av­ga­ni­stan i Bli­ski is­tok, a SAD vi­de Kav­kaz i cen­tral­nu Azi­ju kao jed­nu cje­li­nu, Kav­kaz je ka­pi­ja cen­tral­ne Azi­je”. Go­spo­đa Še­fer ka­že ka­ko „ener­get­ski iz­vo­ri u tom re­gi­o­nu ni­su sa­mo cilj, već i sred­stvo, jer in­fra­struk­tu­re kao što su naf­to­vo­di i ga­so­vo­di upra­vo su sred­stva za us­po­sta­vlja­nje od­no­sa ka­kvi na­ma od­go­va­ra­ju, a član­stvo kav­ka­skih dr­ža­va u NA­TO-u dio je ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke”. Pri­lič­no iskre­no. Ru­si­ja to ne pri­hva­ta i po­sle to­ga je i do­šao rat u Gru­zi­ji u av­gu­stu 2008.
Ru­ske ra­ke­te sa rat­nih bro­do­va u Ka­spij­skom mo­ru do­kaz su no­ve ge­ne­ra­ci­je su­per­pre­ci­znog kon­ven­ci­o­nal­nog oruž­ja. Isti­na, te ra­ke­te mo­gu da no­se i nu­kle­ar­nu bo­je­vu gla­vu. Sve do sa­da jav­nost Za­pa­da je pri­ča­la o ru­skim ne­pre­ci­znim „ska­do­vi­ma”, ko­je je lan­si­ra­la irač­ka voj­ska Sa­da­ma Hu­se­i­na 1991., sa­da je svi­jet na dje­lu upo­znao ru­ske kr­sta­re­će ra­ke­te. Uz no­vu ru­sku voj­nu dok­tri­nu, po ko­joj je Ru­si­ja sprem­na da pr­va pri­mi­je­ni nu­kle­ar­no oruž­je u od­bra­ni fun­da­men­tal­nih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, rat u Si­ri­ji i ru­sku voj­nu in­ter­ven­ci­ju tre­ba gle­da­ti u tom kon­tek­stu.
Pu­tin shva­ta da po­mi­re­nje s Ame­ri­kom ni­je mo­gu­će, jer su in­te­re­si dvi­je ze­mlje na­pro­sto ne­spo­ji­vi. Ne sa­mo na post­so­vjet­skom pro­sto­ru, već i na Bli­skom is­to­ku. Pri to­me Pu­tin na­sto­ji da do­pre do tri audi­to­ri­ju­ma. Pr­vo, da na ru­skoj po­li­tič­koj sce­ni pot­ko­pa po­zi­ci­je li­be­ral­nih pro­a­me­rič­kih ele­me­na­ta. Dru­go, još va­žni­je, da u Evro­pi ostva­ri osvje­šći­va­nje onih ko­ji mi­sle da bez SAD Evro­pa ni­je mo­gu­ća, do­ka­zu­ju­ći da Va­šing­ton svo­jim se­bič­nim stra­te­škim in­te­re­si­ma ugro­ža­va in­te­re­se EU. Jer, Pu­tin že­li ne­u­tral­nu Evro­pu, ili ba­rem ne­u­tral­nu Nje­mač­ku, a Pu­tin po­zna­je Njem­ce bo­lje ne­go ikog. I naj­zad, Pu­tin se obra­ća i ame­rič­kom audi­to­ri­ju­mu, ko­ji u onoj mje­ri u ko­joj uop­šte ra­zu­mi­je ne­što iz spolj­ne po­li­ti­ke, ne že­li po­vra­tak hlad­nog ra­ta.
Ra­ke­ta­ma iz Ka­spij­skog mo­ra vje­što je do­ča­ra­na bu­duć­nost svi­je­ta u slu­ča­ju da do ame­rič­ko-ru­skog po­mi­re­nja ne do­đe.
www.iskra.co