Pi­še: Če­do­mir An­tić


Pro­te­sti u Cr­noj Go­ri tra­ju već tre­ću sed­mi­cu i uspje­šni su. Pri­vu­kli su pa­žnju na­ro­da, uka­za­li na sla­bo­sti vla­sti, do­ka­za­li da Đu­ka­no­vi­ćev re­žim ži­vot­no za­vi­si od po­mo­ći iz ino­stran­stva. Po­sto­ji li dr­ža­va u Evro­pi u ko­joj vlast na osno­vu sum­nji­ve iz­bor­ne po­bje­de na­me­će ma­njin­ski je­zik, ma­njin­sku re­li­gi­ju, ma­njin­ski stav o voj­noj bu­duć­no­sti dr­ža­ve...? Gr­di­li su Ja­nu­ko­vi­ča... Šta je on mo­gao ta­ko lo­še da uči­ni za če­ti­ri go­di­ne man­da­ta što ne­kon­tro­li­sa­ni auto­ri­tar­ci u Pod­go­ri­ci ni­su već uči­ni­li to­kom če­tvrt vi­je­ka vla­da­vi­ne? Da li je ve­ći pro­blem ka­da ne­ko obla­sti­ma s ma­njin­skim sta­nov­ni­štvom do­zvo­li dru­ge slu­žbe­ne je­zi­ke ili ka­da na raz­ne na­či­ne obes­pra­vi ve­ći­nu gra­đa­na?
Bi­je­da i is­kva­re­nost, to su oso­bi­ne Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma. Pri­je ne­ko­li­ko sed­mi­ca slu­šao sam Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća u Ba­nja­lu­ci. Či­ni se kao da je, po­red za­in­te­re­so­va­nih i zlih Sr­bi­je i Hr­vat­ske, uz gra­ni­ce Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne jed­na mir­na, sta­bil­na i sreć­na, ne­u­tral­na Švaj­car­ska. Još ka­da je re­kao ka­ko ra­zu­mi­je „sa­ra­jev­ske pri­ja­te­lje“ či­ja je dr­ža­va ta­ko kom­pli­ko­va­na da on kao pred­sjed­nik tre­ba či­tav dan da se sa­sta­je sa naj­od­go­vor­ni­jim po­li­ti­ča­ri­ma ko­jih na ve­li­kom bro­ju ni­voa vla­sti ima za­i­sta pre­mno­go... Bi­lo bi, bi­će, bo­lje da je kao u Cr­noj Go­ri, gdje ne sa­mo da na­ro­di ni­su do­bro pred­sta­vlje­ni i za­šti­će­ni, već ni ve­ći­na ne­ma šta da se bri­ne kad će ne­pre­kid­no, i bez ob­zi­ra na okol­no­sti, uvi­jek bi­ti isto i ne­pro­mi­je­nje­no iz­bo­r­no ili mo­žda po­sti­zbor­no de­fi­ni­sa­na. Kao da Sr­bi, je­dan od tri kon­sti­tu­tiv­na na­ro­da Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ne ži­ve u Cr­noj Go­ri. Kao da Bo­šnja­ci i u ma­njem bro­ju Hr­va­ti ne ži­ve u Cr­noj Go­ri. Ko­ga pred­sta­vlja pred­sjed­nik ko­ga je iza­bra­la ma­nji­na? Ko­me se obra­ća? Da li mi­sli da je bi­lo ko za­bo­ra­vio rat i ra­to­va­nje za­to što ih biv­ši sa­vjet­nik za na­ci­o­nal­no pi­ta­nje ni­je spo­me­nuo u svo­joj u Be­o­gra­du ob­ja­vlje­noj knji­ži­ci? Ako već jed­ni ne­će za­bo­ra­vi­ti ka­ko su bi­li ne­is­kre­no i krat­ko, ali ipak, po­ma­ga­ni - za­što bi dru­gi za­bo­ra­vi­li ka­ko su im su­na­rod­ni­ke bom­bar­do­va­li ili njih sa­me de­por­to­va­li?
Ima li evrop­ske dr­ža­ve u ko­joj na za­gla­vlju naj­ti­ra­žni­jih no­vi­na sto­ji če­tvo­ro­ci­fre­ni broj da­na ko­ji su pro­šli ot­ka­ko je glav­ni ured­nik ubi­jen, a prav­da ni­je sti­gla ubi­ce i na­lo­go­dav­ce?
Da li zva­nič­na Cr­na Go­ra smje­sta po­sta­je „is­prav­na“ i „do­bra“ za­to što ne­ki stra­ni pred­stav­nik ta­ko ka­že? Da li za­i­sta mi­sle da će nas otva­ra­njem i za­tva­ra­njem ne­ka­kvih bi­ro­krat­skih po­gla­vlja od­vi­ći od slo­bo­de?
Po­gle­daj­te Sr­bi­ju. Mi ima­mo de­mo­kra­ti­ju, ona je pred­u­slov na­pret­ka i oču­va­nja slo­bo­de mo­der­nog dru­štva. Ali pro­su­di­te sa­mi gdje nas je do­ve­la sli­je­pa po­slu­šnost po­pu­li­stič­kih vla­sti pre­ma Bri­se­lu i Ber­li­nu. Pre­go­va­ra­li smo oko sta­tu­sa Ko­so­va i Me­to­hi­je. Mno­go smo do­bi­li... Za­mi­sli­te: za raz­li­ku od Cr­ne Go­re, gdje Ustav ne va­ži baš za sve na­ro­de osim ‘’mi­lo­go­ra­ca’’ (jer ni Cr­no­gor­ci ne va­lja­ju ako ni­su na pra­vi na­čin po­li­tič­ki opre­di­je­lje­ni), u „Re­pu­bljik Ko­so­va“ će ta­mo­šnji Ustav bi­ti pri­mje­nji­van i na Sr­be. Ka­kvo evrop­sko do­stig­nu­će! Sve osta­lo, uklju­ču­ju­ći ovla­šće­nja za­jed­ni­ce op­šti­na ri­je­še­no je pro­tiv­no in­te­re­si­ma Sr­bi­je i Sr­ba, a ako ne­što baš ni­je re­gu­li­sa­no u pr­vom ili dru­gom ci­klu­su pre­go­vo­ra sa­mo je pre­tvo­re­no u uslov evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Lju­ti se ta­ko pre­mi­jer Vu­čić što je pi­ta­nje hi­dro­cen­tra­le Ga­zi­vo­de (ko­ja se di­je­lom na­la­zi i na te­ri­to­ri­ji cen­tral­ne Sr­bi­je) sa­da dio uslo­va iz 35 po­gla­vlja ugo­vo­ra sa EU. Ka­že „smi­je­ni­te me, ima­te do­volj­no mo­ći, me­di­ja...“. Da­kle, sa­zna­je­mo da no­vi, post­mo­der­ni, haj­duk Velj­ko („ne dam Kra­ji­nu, evo ru­sa gla­va...“), svo­je evrop­ske part­ne­re isto­vre­me­no vo­li, mr­zi, pla­ši ih se, pr­ko­si im...
Po­zva­li su me iz jed­nih no­vi­na i pi­ta­li da li će po­sle ovih ob­na­ro­do­va­nih pre­mi­jer­skih emo­ci­ja bi­ti pro­mi­je­njen od­nos Sr­bi­je pre­ma EU? Ho­će li Ko­so­vo do­pri­ni­je­ti da se srp­ske vla­sti trg­nu i pre­sta­nu da po­ni­ža­va­ju na­rod ra­di go­le vla­sti? Ra­ni­je su išle pu­tem pot­pu­nog od­ba­ci­va­nja svjet­ske re­al­no­sti, sa­da ju­re sta­zom od­ba­ci­va­nja sva­kog de­mo­krat­skog do­sto­jan­stva. Pi­ta­li su me da li je ovo mo­žda pre­kret­ni­ca. Po­zna­ju­ći to­kom du­gih go­di­na lju­de ko­ji po na­šoj ne­sre­ći vla­da­ju na­šom dr­ža­vom, bi­lo mi je ja­sno da „uspje­šni“ pre­mi­jer ne for­mu­li­še te­zu „spre­ma nam se ne­što go­re od ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va“ za­to da bi od­u­stao od pri­zna­va­nja, već na­pro­tiv, sa­mo u ci­lju pri­pre­me jav­no­sti za ko­nač­no i pot­pu­no pri­zna­va­nje Ta­či­je­ve dr­ža­ve.
Ka­da se čo­vjek opo­ra­vlja od du­ge bo­le­sti, on­da su naj­va­žni­ji pr­vi mi­nu­ti bud­nog sta­nja, pr­vi tre­nu­ci na no­ga­ma, po­čet­ni drh­ta­vi ko­ra­ci... Ne mo­že­mo oče­ki­va­ti da po­če­tak ob­no­ve srp­skog do­sto­jan­stva poč­ne na Ko­so­vu gdje Sr­ba još je­dva da ima... Srp­sko usta­ja­nje po­če­će ka­da shva­ti­mo da su, re­ci­mo, pro­ble­mi gra­đa­na Cr­ne Go­re – Cr­no­go­ra­ca, Sr­ba, Bo­šnja­ka, Mu­sli­ma­na, Al­ban­ca, Hr­va­ta, Ro­ma... i na­ši pro­ble­mi. Šta je Vu­či­ća spri­je­či­lo da po­sle dvi­je sed­mi­ce po­no­snog i slav­nog na­rod­nog pro­te­sta u Cr­noj Go­ri, po­sveć­nog evrop­skim ide­a­li­ma de­mo­kra­ti­je, iz­ja­vi da ih po­dr­ža­va. Ma­kar u mje­ri u ko­joj Vu­ja­no­vić ra­zu­mi­je svo­je pri­ja­te­lje Bo­šnja­ke? Cr­na Go­ra je na­ša se­stra, ako nje­nim na­ro­di­ma ne va­lja, lo­še je i sto­ti­na­ma hi­lja­da na­ših su­gra­đa­na ko­ji su oda­tle do­šli, kao i svi­ma na­ma...
Za­to znaj­te: „Usta­la je Sr­bi­ja !“

(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)